scattered clouds
22°C
25.06.2024.
Beograd
eur
117.0621
usd
108.9862
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan
Podešavanja Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan

DANAŠNJI PRAZNIK SLAVE MILIONI AMERIKANACA: Reč je o proslavi najvećeg zločina u istoriji

26.11.2020. 20:11
Indijanac
Indijanac / Izvor: Shutterstock

Pogledajte šta se dogodilo

Svakog četvrtog četvrtka u novembru građani Sjedinjenih Američkih Država slave, za njih, veliki praznik. Radiće samo oni koji moraju, a proslava uz mnogo hrane i pića će potrajati do duboko u noć.

PRAVAC JUG: Marokanci razbili Polisario na granici, kralj šalje još trupa s jasnim ciljem (MAPA)

PRAVAC JUG: Marokanci razbili Polisario na granici, kralj šalje još trupa s jasnim ciljem (MAPA)

UVEK KAD ZATREBA - TU JE PUTIN! Pogledajte munjevitu reakciju ruskog predsednika (VIDEO)

UVEK KAD ZATREBA - TU JE PUTIN! Pogledajte munjevitu reakciju ruskog predsednika (VIDEO)

NEMAČKA SE GUŠI U EPIDEMIJI KORONE: Berlin priprema ambiciozni plan za izlazak iz opasne situacije

NEMAČKA SE GUŠI U EPIDEMIJI KORONE: Berlin priprema ambiciozni plan za izlazak iz opasne situacije

Okupljeni oko bogatih trpeza na kojima počasno mesto zauzima ćurka, širom ove države porodice će danas pripovedati o istoriji i zahvaljivati Bogu na svemu što im je pružio. Ipak, jednu stranu priče retko će ko pominjati. Zašto je Dan zahvalnosti jedan od najlicemernijih praznika na svetu?

ćurka
ćurka / Izvor: Shutterstock

Za Amerikance je danas, pored Dana nezavisnosti, najveći praznik u godini. Širom ove države danas se, u znak sećanja na prve doseljenike na ovom kontinentu i nedaće koje su oni prošli, slavi Dan zahvalnosti.

Amerikanci će vam reći da se danas obeležava praznik zajednice različitih kultura, dan koji su prihvatili svi bez obzira odakle su i kada stigli u Ameriku. Istorijski, istina je ipak malo drugačija…

Dan zahvalnosti koji to nije

Nakon 66 dana teškog putovanja, prvi engleski doseljenici su stigli u "obećanu zemlju" – Ameriku. Tu su, priča kaže, odmah uspostavili jednakost među sobom i prihvatili zajedničko ime pilgrims– hodočasnici, piše Istorijski zabavnik.

Ipak, zanos i opčinjenost novim domovinom uskoro su zamenili strah i konstantna glad. Bila je hladna i surova zima, a "prvi Amerikanci", naseljeni u luci Plimut, u današnjoj državi Masačusets, nisu znali kako da nabave hranu.

Indijanac
Indijanac / Izvor: Shutterstock

Spasili su ih Indijanci. Oni su prve doseljenike nahranili i naučili kako da uzgajaju kukuruz i drugo povrće. Kada su hodočasnici naredne jeseni i sami uzgojili dovoljno da mogu da prežive predstojeću zimu, pozvali su Indijance i zajedno su organizovali veliku gozbu.

Na trpezi je, između ostalog, bilo i divljih ćuraka. Zbog toga je ovo nezaobilazno jelo današnjih proslava Dana zahvalnosti koji je postao jedan od omiljenih američkih porodičnih praznika.

Indijanac
Indijanac / Izvor: Shutterstock

Datum i mesto održavanja proslave prvih Dana zahvalnosti su diskutabilni. Mesto koje se danas zvanično uzima kao mesto održavanja prvog Dana zahvalnosti je američki grad Plimut u saveznoj državi Masačusets 1621.

Praznik je zvanično uveden 1789. godine na preporuku predsednika Džordža Vašingtona i odobrenje Kongresa. Kasnije, 1941. predsednik Ruzvelt potpisao je zakon kojim se i zvanično uspostavlja Dan zahvalnosti kao praznik koji se proslavlja četvrtog četvrtka u novembru u znak sećanja na dobrotu Indijanaca i prvu zajedničku trpezu dva naroda. Ili tako bar kaže romantična priča…

"Dan žalosti", a ne "Dan radosti"

U stvarnosti, evropski doseljenici su vrlo brzo zaboravili na dobrotu starosedelaca američkog kontinenta i počeli su nemilosrdno da ih istrebljuju.

Čitava plemena - ratnici, stari, žene i deca, zajedno sa njihovim domovima su nestajali u plamenu "vatrenih štapova" koje su "bledoliki" doneli sa sobom.

Indijanci
Indijanci / Izvor: Profimedia

Čak i u retkim slučajevima, kada doseljenici nisu napadali Indijance i oduzimali im teritorije, domoroci su umirali jer su Evropljani sa sobom doneli viruse i bolesti koje su desetkovale Indijance.

Nepoznato je koliko je američkih starosedelaca živelo na američkom kontinentu u trenutku Kolumbovog dolaska. Procene se kreću od manje od 10 miliona do više od 100 miliona.