Da li će TRAMP postati PREDSEDNIK AMERIKE znaćemo tek posle GLASANJA 19. decembra u Vašingtonu!

Poslednji korak pred konačno proglašenje novog predsednika, mogao bi da bude toliko dramatičan, da bi se čak ispostavilo da je svo dosadašnje slavlje i oduševljenje Trampove administracije ispalo preuranjeno.

Iako je kontroverzni političar zvanično pobedio na američkim predsedničkim izborima, i tako iznenadio gotovo ceo svet, elektori su opet ti koji će odlučivati. Pitanje je da li će oni po 83. put u američkoj istoriji postati ''neverni elektori'', koji će promeniti odluku i glasati protiv onoga za šta su se izjasnili narod, država i partija. 

Konsitucionalni proces

1. Dana 13. decembra, guverner svake države mora imati potvrdu da je konstatacija završena. Taj dokument navodi imena elektora za svakog kandidata za predsednika i potpresednika, kao i broj glasova koji je dobio svaki kandidat.

2. Dana 19. decembra, elektori se okupljaju u svakoj državi i saveznim okruzima da glasaju. Prethodno, svaki spor unutar država vezan za elektore mora biti rešen do 13. decembra. U svakoj glasačkoj sesiji na Elektorskom koledžu elektori daju svoje potvrđene glasove za predsednika i potpresednika. U 82 slučaja još od 1787. godine, elektori su na sastancima postali ''neverni elektori'' i glasali za drugog kandidata.  

3. Nakon glasanja na Elektorskom koledžu, svaka država šalje potvrdu glasanja potpredsedniku SAD Džozefu Bajdenu, u svojstvu predsednika Senata. Sertifikati moraju biti primljeni do 28. decembra u Vašingtonu. Kancelarija Saveznog registra određuje da li su sertifikati zapečaćeni i predstavljaju legitimne dokumente. 

4. Dana 6. januara 2017. godine, Bajden otvara zajedničku sednicu koja se održava u Predstavničkom domu u 13:00 č.  Dva seta šaltera otvaraju zapečaćene sertifikate o glasovima po abecednom redu imena država, a rezultati se uvode u kongresnu evidenciju. Nakon što su objavljeni rezultati, Bajden postavlja pitanje da li ima eventualnih prigovora bilo kog člana Kongresa. Svaka primedba mora biti u pisanoj formi i moraju da je potpišu jedan član Predstavničkog doma i jedan član Senata.

5. Ako ima prigovora, Dom i Senat sastaju se odvojeno, sa ograničenjem na sastanak od dva sata. Svaki član može da govori najviše pet minuta. Kada se zajednička sednica nastavi, objavljuju se rezultati sastanaka. I Senat i Predstavnički dom moraju složiti kod odbacivanja glasa ili glasova Elektorskog koledža. 

U skladu sa 12. amandmanom ustava SAD, ako nema pobednika koji je osvojio većiinski deo glasova, Dom bira predsednika, a Senat potpredsednika u potencijalnim izborima. Tri kandidata za predsednika koja imaju najviše glasova elektora ubacuju se u glasanje u Domu, dok dva najuspešnija kandidata za potpredsednika odlaze na glasanje u Senatu.

Međutim, politički analitičari sumnjaju da može doći do bilo kakve ozbiljnije promene. Da bi Klintonova preokrenula rezultat u svoju korist, potrebno je da čak 30 elektora odustane od svoje pređašnje odluke, što je gotovo nemoguće.