Danci dobili tri saveta da smire Trampa: Bivši šef NATO-a zabrinut zbog Grenlanda: "Podele idu na ruku Rusima"
Bivši generalni sekretar NATO-a i bivši danski premijer Anders Fog Rasmusen oštro je kritikovao američkog predsednika Donalda Trampa, tvrdeći da u diskusiji o Grenlandu koristi jezik „gangstera“ i da ostrvo koristi kao „oružje za masovno odvraćanje pažnje od stvarnih pretnji“, piše Fajnenšel tajms.
Rasmusen, koji je kao premijer poslao danske trupe da se bore zajedno sa američkim snagama u Avganistanu, izrazio je razočaranje promenom uloge SAD.
- Od detinjstva sam smatrao Sjedinjene Države prirodnim liderom slobodnog sveta. Čak sam govorio o SAD kao o svetskom policajcu, rekao je.
- Sada vidimo da Sjedinjene Države koriste jezik koji je prilično blizak gangsterima.
Upozorio je da je fokus na Grenland, umesto na rat u Ukrajini, pogrešan.
- Zapravo sam zabrinut što je pažnja sveta sada usmerena na nešto što ne predstavlja pretnju, ni Evropi ni Sjedinjenim Državama, rekao je.
Rasmusen je dodao da takve situacije koriste protivnicima Zapada.
- Podele na Zapadu idu na ruku Rusima. Siguran sam da se Moskva nada da će Grenland postati santa leda koja će potopiti NATO. Dakle, ovo ide dalje od Danske i Grenlanda. Osvajanje Grenlanda bio bi kraj svetskog poretka kakvog poznajemo, zaključio je.
Trampova retorika prema saveznici NATO-a Danskoj, u kojoj je insistirao na preuzimanju kontrole nad Grenlandom i pomenuo mogućnost upotrebe vojne sile, izazvala je oštre reakcije. Ove nedelje, Danska, Grenland i SAD su odlučile da osnuju radnu grupu na visokom nivou koja će razgovarati o budućnosti arktičkog ostrva.
Međutim, spor oko svrhe grupe je izbio gotovo odmah. Bela kuća je objavila da će biti „tehničkih razgovora o akviziciji Grenlanda“, dok je Danska insistirala na svojoj „crvenoj liniji“ – da Grenland nije na prodaju.
Tri koraka kao predlog
Bivši generalni sekretar NATO-a predložio je tri konkretna koraka koja bi Danska trebalo da predstavi Trampovoj administraciji. On smatra da bi sporazum o odbrani iz 1951. godine, koji daje Sjedinjenim Državama značajan uticaj na Grenlandu, trebalo „ažurirati i modernizovati“ kako bi se detaljnije definisalo gde Vašington i NATO „mogu i treba“ da uspostave više vojnih baza.
Trenutno, Sjedinjene Države imaju jednu vojnu bazu na Grenlandu sa oko 150 vojnika, dok su tokom Hladnog rata imale 17 instalacija i više od 10.000 vojnika na ostrvu.
Rasmusen je dodao da bi Danska takođe trebalo da predloži investicioni sporazum kako bi privukla američki kapital u kritični sektor minerala Grenlanda, kao i sporazum o stabilnosti i otpornosti „kako bi se sprečio ruski i kineski uticaj“.
