Sud objavio sliku dečaka ubice posle izricanja kazne zatvora: Javnost besna jer može na slobodu za 13 godina - slučaj podsetio na Ribnikar

Maloletni dečak ubica iz Birmingema osuđen je na doživotnu kaznu zatvora zbog brutalnog napada nožem u kojem je ubijen dvanaestogodišnji Leo Ros. Sud je utvrdio da je petnaestogodišnji Kijan Multon delovao svesno i racionalno, a kazna mu je izrečena pred Visokim sudom u Engleskoj.

Iako je kazna formalno doživotna, sud je odredio da mora provesti najmanje 13 godina u zatvoru pre nego što uopšte dobije pravo da zatraži uslovni otpust. To znači da bi najranije mogao izaći na slobodu sa 27 godina, ali i tada pod takozvanom "life licence" merom, što podrazumeva trajni nadzor države i mogućnost vraćanja u zatvor ukoliko prekrši uslove.

Dečak ubica napao starce, pa ubio dete

Prema navodima suda i policije Zapadnog Midlendsa, zločin se dogodio u januaru prošle godine u jednom parku u Birmingemu. Petnaestogodišnji Kijan Multon je tog dana najpre napao troje starijih ljudi, uključujući i 82-godišnju ženu, a zatim je, kako je naveo sudija, nasumično odabrao dvanaestogodišnjeg Lea Rosa koji se vraćao kući. 

Dečak ubica je žrtvu napao nožem i zadao mu smrtonosne povrede. Multon je kasnije priznao ubistvo, a sud je utvrdio da je u trenutku napada bio smiren i svestan svojih postupaka. Sudija je naglasio da, iako ranije nije imao krivične presude, u trenutku ubistva već je počinio tri teška napada, što je uzeto kao otežavajuća okolnost prilikom određivanja kazne.

Kako funkcioniše kazna za maloletnike u Velikoj Britaniji?

U Ujedinjenom Kraljevstvu maloletnik može dobiti doživotnu kaznu za ubistvo, ali sud određuje minimalni rok koji mora da odsluži pre razmatranja uslovnog otpusta. Nakon isteka tog perioda, odluku o eventualnom puštanju donosi posebna komisija, a ukoliko proceni da je osoba i dalje opasna po društvo, može ostati u zatvoru i znatno duže od minimalnog roka.

U slučaju dečaka ubice iz Birmingema, presuda je izazvala burne reakcije javnosti, a policija i tužilaštvo suočili su se sa zahtevima da se kazna preispita u okviru britanske šeme za ocenu preblagih presuda (Unduly Lenient Sentence scheme). Ukoliko nadležni organi procene da je izrečena kazna neadekvatna, slučaj može biti upućen Apelacionom sudu.

Sud je takođe odlučio da se maloletniku ukine anonimnost, uz obrazloženje da javnost ima pravo da zna identitet počinioca, posebno u kontekstu porasta nasilja među mladima.

Poređenje sa Srbijom i slučajem Ribnikar

Slučaj dečaka ubice iz Birmingema otvorio je i poređenja sa tragedijom u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Ključna razlika je u starosnoj granici krivične odgovornosti.

U Srbiji, prema Krivičnom zakoniku, dete mlađe od 14 godina ne može krivično odgovarati. Počinilac masakra u Ribnikaru imao je 13 godina, što znači da mu po važećem zakonu nije mogla biti izrečena zatvorska kazna. Umesto krivičnog postupka, primenjene su mere zdravstvenog nadzora i institucionalnog smeštaja.

Za razliku od Srbije, britanski sistem omogućava da maloletnik od 15 godina dobije doživotnu kaznu, uz jasno određen minimalni rok zatvora i mogućnost produženog zadržavanja ukoliko se proceni da predstavlja opasnost po društvo. U Srbiji se maloletnicima od 14 do 18 godina mogu izreći vaspitne mere ili maloletnički zatvor, ali za decu mlađu od 14 godina zakon ne predviđa krivičnu kaznu bez obzira na težinu dela.

Ova razlika pokazuje koliko se pravni sistemi razlikuju kada je reč o kazni za maloletne počinioce i koliko su pitanja odgovornosti, bezbednosti i prevencije nasilja složena i osetljiva u svakom društvu.