Bela kuća poručila da je Tramp ''spreman da otvori vrata pakla u Iranu'': Karolin Livit tvrdi da su SAD blizu ostvarenja ključnih ciljeva vojne operacije ''Epski bes'' - Izrael zabrinut zbog OVOGA

Izraelsko ministarstvo zdravlja saopštilo je da je od početka rata sa Iranom u bolnice primljeno 5.165 povređenih, od kojih se 106 i dalje nalazi na lečenju.

Navode da je 13 osoba u teškom stanju, 26 u srednje teškom, 66 sa lakšim povredama, dok je jedna osoba još uvek na lekarskoj proceni.
 

Sjedinjene Američke Države naređuju raspoređivanje oko 2.500 vojnika iz 82. vazdušno-desantne divizije na Bliski istok, rekao je zvaničnik ministarstva odbrane za Al Jazeeru.

Prema njegovim rečima, među snagama koje se šalju nalaze se komandni i logistički elementi iz 1. borbene brigade te divizije.

Libanska oružana grupa saopštila je da se borbe sa izraelskim snagama nastavljaju na jugu zemlje. 

Navode da su projektilima gađali okupljanje izraelskih snaga na ivici grada Alma al-Šaab, zatim izraelski tenk Merkava na ulazu u Kantaru, za koji tvrde da je pogođen, kao i još jedno okupljanje izraelskih snaga u blizini Marvahina.
 

Izraelska vojska saopštila je da je jedan rezervni vojnik teško povređen u raketnom napadu na snage koje deluju u Libanu.

U saopštenju se navodi da je prevezen u bolnicu na lečenje.

Britanski ratni brod HMS Dragon isplovio je iz Portsmoutha pre 15 dana, 10. marta, i od tada se nije pojavljivao na sistemima za praćenje. Kraljevska mornarica juče je saopštila da se brod nalazi u blizini Kipra u Sredozemlju.

Signal za praćenje uključen je u 9:44 po britanskom vremenu, a nestao je već dva minuta kasnije, u 9:46. Na sajtu za praćenje brodova MarineTraffic isprekidana linija između signala označava periode u kojima nema dostupnih podataka o kretanju.

Ratni brodovi rutinski isključuju odašiljanje podataka iz bezbednosnih razloga, pa nije jasno zašto je signal nakratko ponovo uključen.

General Gvin Dženkins izjavio je da će HMS Dragon ''sada u potpunosti učestvovati u odbrani Kipra i šireg istočnog Mediterana''.

Iran je pojačao odbrambene aktivnosti na ostrvu Harg, uključujući postavljanje zamki, kao i raspoređivanje vojnog osoblja i sistema protivvazdušne odbrane, u pripremi za moguće američke pokušaje preuzimanja kontrole nad ostrvom, izveštava CNN.

Prema izvorima na koje se poziva ta televizijska mreža, iranske snage postavljaju mine protiv pešadije i oklopnih vozila oko ostrva, uključujući i obalne zone na kojima bi američke snage mogle pokušati amfibijsko iskrcavanje.

Navodi se i da je Iran poslednjih nedelja dodatno rasporedio prenosne protivvazdušne raketne sisteme (MANPADS), koji se lansiraju sa ramena.

Istovremeno, administracija američkog predsednika Donalda Trampa razmatra mogućnost korišćenja kopnenih snaga za zauzimanje tog malog ostrva u Persijskom zalivu, koje je od ključnog ekonomskog značaja za Iran, jer preko njega prolazi većina izvoza sirove nafte.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči ponovo je odbacio tvrdnje o direktnim pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama, ističući da se komunikacija odvija isključivo preko posrednika.

Govoreći za iransku državnu televiziju, Aragči je rekao da iranske vlasti razmatraju američki predlog za okončanje rata, ali je naglasio da razmena poruka preko posrednika ''ne znači pregovore''.

Dodao je da Iran nema nameru da ulazi u direktne razgovore sa SAD.

Aragči je takođe poručio da je Iran pokazao da nijedna država ne može ugroziti njegovu bezbednost, tvrdeći da Sjedinjene Američke Države nisu uspele da zaštite svoje saveznike u Persijskom zalivu uprkos vojnom prisustvu u regionu.

Glasnogovornica Bele kuće Karolin Livit izjavila je da su Sjedinjene Američke Države blizu ostvarenja ključnih ciljeva vojne operacije ''Epski bes'', u skladu sa ranijim procenama da će za to biti potrebno između četiri i šest nedelja.

- Iz svih tih razloga vrlo smo blizu ispunjenja glavnih ciljeva operacije, a vojna misija se nastavlja bez prekida - rekla je Livit. Dodala je da su predsednik Donald Tramp i američko Ministarstvo odbrane od početka procenjivali da će misija trajati četiri do šest nedelja, naglasivši da je američka vojska, 25 dana od početka operacije, ispred planiranog rasporeda.

Više o ovome, pročitajte u vesti OVDE.

Očekuje se da će izraelski premijer Benjamin Netanjahu večeras razgovarati o najnovijim dešavanjima sa svojim bezbednosnim kabinetom, rekao je jedan od izvora.    

Pre tog sastanka, Netanjahu će održati manje konsultacije sa svojim najvišim bezbednosnim zvaničnicima.   

Više o ovome, pročitajte u vesti OVDE.

Zapovednik iranske garde izjavio je da je Iran danas gađao izraelske gradove Dimonu i Haifu kao ''jasnu poruku odgovora'' na pretnje američkog predsednika Donalda Trampa o napadima na iranske elektrane.

Iranska državna televizija Press TV prenosi da je IRGC pokrenuo napade na pomenute gradove, dok je izraelska Komanda za unutrašnju odbranu ranije upozorila na projektile ispaljene iz Irana ka tim područjima.

Zapovednik vazduhoplovnih snaga IRGC-a Sejed Madžid Musavi poručio je na društvenim mrežama da Tramp ''mora da nauči da je svaka pretnja i ultimatum protiv Irana deo čina rata''.

Tokom vikenda Tramp je zapretio da će ''sravniti'' iranske elektrane ako se ne otvori Ormuški moreuz, ali je u ponedeljak izjavio da odlaže najavljenu akciju za pet dana.

Glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je potražnja za ruskom naftom nedavno porasla.

Peskov je za radiotelevizijsku kuću VGTRK rekao da je potražnja toliko velika da bi Moskvi moglo biti teško da zadovolji sve zahteve. - Potražnja je velika, potražnja za alternativnim rutama je velika, pa naravno da bi moglo doći vreme kada će biti teško zadovoljiti dodatnu potražnju - rekao je.

Predsednički izaslanik Kiril Dmitrijev optužio je Ukrajinu za pogoršavanje globalne energetske krize. - Čini se da ukrajinsko rukovodstvo očajnički pokušava da pogorša najveću energetsku krizu na svetu, dodatno ubrzavajući energetski kolaps EU - poručio je, misleći na napade na luku Ust-Luga u ruskoj Lenjingradskoj oblasti.

Ukupan broj poginulih u sukobima na području Bliskog istoka porastao je na više od 2.700 tokom četiri nedelje ratovanja.

Od 28. februara u Iranu je poginulo oko 1.500 ljudi, saopštilo je tamošnje ministarstvo zdravlja, dok najnoviji zvanični podaci iz Libana pokazuju da su tamo stradale 1.094 osobe.

U ostalim državama Persijskog zaliva takođe su zabeležene žrtve: u Iraku je poginulo više od 80 ljudi, uključujući desetine boraca koje podržava Iran; u Ujedinjenim Arapskim Emiratima osam osoba; u Kuvajtu šest; u Omanu tri; dok su po dve osobe poginule u Saudijskoj Arabiji i Bahreinu.

U međuvremenu, u Izraelu je poginulo 16 civila, a više od 4.800 ih je ranjeno, prema podacima Associated Pressa (AP), iako pojedini mediji navode nešto veće brojke.

Najmanje 13 pripadnika američke vojske takođe je izgubilo život.
 

Izrael je objavio da ''širi'' svoju bezbednosnu zonu u južnom Libanu kako bi uklonio pretnju protivoklopnih projektila.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu poručio je na društvenoj mreži X da će proširenje stvoriti ''veći zaštitni pojas'' i pomoći u sprečavanju moguće kopnene invazije na Izrael od strane Hezbolaha, militantne grupe koju podržava Iran.

Poslednjih dana izraelske snage uništile su više mostova na reci Litani, oko 30 kilometara od libansko-izraelske granice. Izraelski ministar odbrane Israel Kac izjavio je da je Hezbolah te prelaze koristio za kretanje boraca i dopremanje oružja.

Kac je u utorak dodao i da se desetine hiljada raseljenih stanovnika juga Libana neće moći vratiti južno od reke Litani dok se ne obezbedi sigurnost stanovnika severa Izraela.

Hezbolah je danas odbacio mogućnost bilo kakvih pregovora sa Izraelom dok traju napadi, poručujući da bi razgovori ''pod vatrom'' značili kapitulaciju. Prema najnovijim podacima libanskog ministarstva zdravlja, u izraelskim napadima od 2. marta poginulo je 1.094 ljudi, uključujući 121 dete, dok je više od 3.000 ranjeno, a preko milion ljudi raseljeno.

U saopštenju koje je prenela televizija Hezbolaha, lider pokreta Naim Kasem naveo je da pregovori u trenutku dok traju borbe nisu opcija. Istovremeno je pozvao vlasti u Bejrutu da povuku odluku o, kako tvrdi, ''kriminalizaciji'' delovanja ove formacije, koju su početkom marta zabranile.

Više o ovome, pročitajte u vesti OVDE.

Sjedinjene Države potvrdile su slanje kopnenih snaga na Bliski istok nakon što je Iran odbacio predlog mirovnog plana američkog predsednika Donalda Trampa, piše Independent.

Pentagon je saopštio da će u region biti upućeni delovi 82. elitne vazdušno-desantne divizije, kao i logističke i podržne jedinice, uključujući 1. borbenu brigadu.

Potvrda dolazi nakon što su iranski zvaničnici objavili da su primili američki predlog za okončanje rata, ali su ga ocenili neprihvatljivim.

Jedan iranski zvaničnik rekao je za Reuters da prvi utisci ''nisu pozitivni'', dodajući da je početni odgovor Teherana prosleđen Vašingtonu preko posrednika iz Pakistana.

Prema navodima pakistanskih zvaničnika, koji učestvuju kao posrednici, američki predlog uključuje ublažavanje sankcija Iranu, civilnu nuklearnu saradnju, nova ograničenja iranskog nuklearnog programa, kao i ponovno otvaranje Ormuškog moreuza.

Zgrada u području Bnei Braka, istočno od Tel Aviva, oštećena je nakon što su je pogodili ostaci projektila posle iranskog napada odmazde na Izrael. Snimci sa mesta događaja pokazuju vidljiva strukturna oštećenja, dok su krhotine razbacane oko mesta udara.

SAD i Izrael nastavljaju vazdušne napade na Iran od 28. februara, u kojima je ubijeno više od 1.340 ljudi, uključujući tadašnjeg vrhovnog vođu Alija Hamneija.

Teheran je uzvratio napadima dronovima i projektilima usmerenim na Izrael, kao i na Jordan, Irak i zalivske države u kojima se nalaze američke vojne baze, izazivajući žrtve i štetu na infrastrukturi, ali i poremećaje na globalnim tržištima i u avio-saobraćaju.

Najmanje 700 pripadnika Hezbolaha ubijeno je u Libanu tokom sukoba, tvrdi IDF.

Prema navodima koje prenosi The Times of Israel, u taj broj uključene su i ''stotine'' pripadnika elitne jedinice Radvan.

Izraelski ministar odbrane Israel Kac juče je potvrdio planove prema kojima bi izraelska vojska zauzela delove južnog Libana sve do reke Litani, s ciljem stvaranja ''odbrambenog pojasa'' u borbi protiv militantne grupe koju podržava Iran.

Prema poslednjim podacima libanskog ministarstva zdravlja, ukupan broj poginulih u Libanu od početka izraelskih napada 2. marta dostigao je najmanje 1.072, a stotine hiljada ljudi je raseljeno.

Iranska mornarica saopštila je da je ispalila krstareće projektile ka američkom nosaču aviona USS Abraham Lincoln i da ga je primorala na promenu kursa, prenosi državna novinska agencija IRNA, iako je ranije bilo objavljeno da su projektili pogodili nosač.

Ove tvrdnje zasad nisu nezavisno potvrđene, a Sjedinjene Američke Države se nisu oglasile, iako su ranije odbacivale slične navode.

Prema izveštaju, cilj ove akcije bio je demonstracija nadmoći iranske mornarice kao odgovor na pretnje „neprijateljskih flota“.

Dan ranije, američki predsednik Donald Tramp izjavio je novinarima da je na ''Abraham Lincoln'' ispaljeno više od 100 projektila, ali da su svi presretnuti zahvaljujući, kako je rekao, ''neverovatnim'' američkim vojnicima.

- Ovi momci koji upravljaju odbranom su neverovatno smireni... nemate mnogo vremena kada projektil leti brzinom od 2.500 milja na sat - rekao je Tramp.

Teheran je odbacio američki predlog od 15 tačaka za okončanje napada na Iran, javlja Reuters, pozivajući se na izvore bliske iranskim vlastima, nakon sličnih izveštaja koje je prenela i iranska državna televizija.

Visoki iranski zvaničnik rekao je za agenciju da početni odgovor na američki predlog nije bio ''pozitivan''.

Ipak, naglasio je da iranske vlasti i dalje razmatraju sadržaj predloga.

Dodao je i da je odgovor Teherana prosleđen Pakistanu, koji bi trebalo da ga prenese u Vašington.

Američki predsednik Donald Tramp potvrdio je da su tri američka borbena aviona F-15 oborena iznad Kuvajta američkim sistemima Patriot, koje koriste kuvajtske snage. Incident, koji se dogodio 2. marta, nazvao je ''manjim incidentom'', navodeći da je došlo do greške u identifikaciji i da su savezničke letelice pogrešno prepoznate kao neprijateljske.

Govoreći novinarima u Ovalnom kabinetu, Tramp je istakao da su se svi piloti F-15E Strike Eagle bezbedno katapultirali i da su se već vratili u službu.

- Našim raketama oborena su tri aviona, a ispostavilo se da su naši. Piloti su se izvukli, prilično neverovatno i već danas lete - rekao je Tramp.

Više o ovome, pročitajte u vesti OVDE.

Iran je razmotrio predlog američkog predsednika Donalda Trampa i, prema navodima zvaničnika koje prenosi iranska državna televizija, ocenio ga kao ''preteran''.

Isti zvaničnik izjavio je da će Iran završiti rat isključivo u trenutku koji sam odredi i to samo ukoliko budu ispunjeni njegovi uslovi.

- Iran neće dozvoliti američkom predsedniku Trampu da diktira vreme završetka rata - naglasio je.

Prvi uslov za okončanje rata je prestanak napada na Iran, rekao je zvaničnik. Drugi je ''uspostavljanje konkretnih garancija koje sprečavaju ponavljanje rata''. Iran takođe zahteva ''zagarantovanu isplatu'' za štetu pretrpljenu u ratu.

Dodao je i da je Teheran preko posrednika poručio Sjedinjenim Američkim Državama da će nastaviti da brani svoje interese.

Izraelska vojska saopštila je da je izvela novi napad na infrastrukturu iranske vlade. Prema njihovim navodima, vazdušne snage pogodile su podvodni istraživački centar u Isfahanu, drugom po veličini gradu u Iranu.

Izraelske odbrambene snage (IDF) navele su da je napad značajno ograničio sposobnost iranskog režima za proizvodnju novih i naprednih podmornica za potrebe iranske mornarice.

Pored toga, vojska je saopštila da je završila ''nekoliko talasa'' napada na objekte u Teheranu.

Iransko ministarstvo obaveštajnih poslova saopštilo je da su vlasti u Teheranu uhapsile 39 ljudi, kao i da su zaplenile oružje, municiju i najmanje sedam Starlink uređaja. Prema zvaničnim navodima, tokom akcije oduzeto je i 49 improvizovanih bombi, dve puške kalašnjikov, 16 pištolja, 50 okvira i više od 1.500 komada municije.

Iran je i ranije ovog meseca objavio da je zaplenio stotine Starlink uređaja.

Sve se dešava dok internet mrak u Iranu traje već 26. dan. NetBlocks je pre nekoliko dana objavio da je prekid interneta ušao u 20. dan i postao najduže zabeleženo gašenje interneta u istoriji Irana, a novi dani prekida znače da je sada već prešao i 26 dana.

Ministarstvo spoljnih poslova Iraka dobilo je nalog da pozove otpravnika poslova američke ambasade na razgovor nakon što je više iračkih vojnika jutros ubijeno u napadu na zdravstvenu kliniku povezanu sa tim ministarstvom.

CNN prenosi da je naveo Sabah al Numan, portparol iračke vlade za bezbednosna pitanja.

- Uprkos kontinuiranim političkim i praktičnim naporima Iraka da zemlju drži podalje od tekućeg regionalnog sukoba... osuđeni napadi usmereni na naše vojne jedinice su se nastavili - saopštio je on.

Ranije danas iračko Ministarstvo odbrane je objavilo da je sedam iračkih vojnika ubijeno u vazdušnom napadu u provinciji Anbar na zapadu zemlje, ne navodeći ko je izvršio napad.

Generalni sekretar NATO Mark Rute izazvao je negodovanje u evropskim prestonicama nedvosmislenom podrškom ratu američkog predsednika Donalda Trampa protiv Irana, dok se kontinent suočava s energetskim šokom izazvanim sukobom, što dodatno opterećuje transatlantski savez, piše danas Fajnenšel tajms (FT).

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu nastoji da nanese isti nivo štete i razaranja Libanu kakav su izraelske snage već nanele Pojasu Gaze, izjavio je španski premijer Pedro Sančez.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu nastoji da nanese isti nivo štete i razaranja Libanu kakav su izraelske snage već nanele Pojasu Gaze, izjavio je španski premijer Pedro Sančez.

Zemlje Perijskog zaliva upozorile su danas u Savetu Ujedinjenih nacija za ljudska prava da se suočavaju sa egzistencijalnom pretnjom od Irana, osuđujući napade na infrastrukturu, dok je visoki komesar UN za ljudska prava Folker Tirk upozorio da bi takvi udari mogli da predstavljaju ratne zločine. Tirk je, prenosi Rojters, ocenio da je situacija "izuzetno opasna i nepredvidiva" i pozvao na hitan prekid sukoba, upozorivši da napadi na civile i civilnu infrastrukturu moraju prestati.

Izraelska vlada odobrila je poziv do 400.000 rezervista, zbog tekućih sukoba sa Iranom i proiranskim libanskim militantnim pokretom Hezbolah, saopštile su Izraelske odbrambene snage (IDF). IDF navodi da to ne predstavlja stvarni broj rezervista koji će biti pozvan, već "gornju granicu koja omogućava fleksibilnost, u skladu sa operativnim potrebama", prenosi danas "Tajms of Izrael".

Svakog dana od početka rata u Iranu, američki predsednik Donald Tramp dobija snimke najvećih i najuspešnijih udara na iranske mete u prethodnih 48 sati, ali to podstiče zabrinutost kod nekih Trampovih saveznika da on možda ne dobija kompletnu sliku rata, rekla su dva sadašnja zvaničnika i jedan bivši američki zvaničnik.

Zvaničnici su za NBC rekli da se Tramp o najnovijim informacijama o ratu obaveštava i kroz razgovore sa vodećim vojnim i obaveštajnim savetnicima, stranim liderima i preko novinskih izveštaja.

eneralni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi izjavio je danas da bi pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana mogli da budu održani već ovog vikenda u Islamabadu, uz proširen dnevni red koji, pored nuklearnog programa, uključuje i rakete, regionalne saveznike Teherana i bezbednosne garancije.

Iran i Amerika uskoro za pregovaračkim stolom u Pakistanu

Grosi je, navodi "Korijere dela sera", ocenio da postoji nova dinamika u diplomatskim naporima između Vašingtona i Teherana, posle višenedeljnih sukoba koji su, kako je naveo, ostavili ozbiljne posledice po iransku infrastrukturu.

Prema njegovim rečima, ovog puta na stolu će se naći:

• Iranski raketni program
• Uloga savezničkih pokreta Islamske Republike
• Bezbednosne garancije za Iran

Komentarišući izjavu predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da su se iranske vlasti saglasile da ne razvijaju nuklearno oružje, Grosi je naveo da nije učestvovao u tim razgovorima, ali da "deluje da postoji uzajamno razumevanje o ključnim temama".

Govoreći o ranijim kontaktima u Ženevi, Grosi je istakao da delegacije tada nisu bile blizu postizanja dogovora, uprkos, kako je ocenio, "odličnom posredovanju" ministra spoljnih poslova Omana.

Iran ima opasne zalihe obogaćenog uranijuma

On je naglasio da su tri nedelje rata promenile okolnosti i da bi novi pregovori mogli da budu "fokusiraniji i konkretniji", uz mogućnost zahteva za potpuno obustavljanje obogaćivanja uranijuma.

- Možemo da zamislimo scenario u kojem će Amerikanci tražiti nulto obogaćivanje - rekao je Grosi, ukazujući da Iran, s druge strane, insistira na pravu na razvijanje civilnog nuklearnog programa.

Ipak, ocenio je da je moguć kompromis, poput privremenog obustavljanja, uz opciju da se pitanje ponovo razmotri za pet ili deset godina.

On je upozorio da Iran i dalje raspolaže značajnim količinama obogaćenog uranijuma, uključujući oko 400 kilograma materijala obogaćenog do 60 odsto, što je nivo blizak vojnom.

- To je zabrinjavajući razvoj, jer nijedna država bez nuklearnog oružja ne obogaćuje uranijum na tom nivou - rekao je Grosi, dodajući da bi taj materijal mogao biti premešten ili razblažen.

Mohamed Bager Galibaf, predsedavajući iranskog parlamenta, ponovo preti Americi putem društvene mreže X.

- Pažljivo pratimo sva kretanja SAD u regionu, posebno raspoređivanje trupa. Ono što su generali pokvarili, vojnici ne mogu da poprave; umesto toga, postaće žrtve Netanjahuovih zabluda. Ne testirajte našu odlučnost da branimo našu zemlju - poručio je Galibaf.

On je od početka rata u više navrata pretio odmazdom SAD, ali uprkos tome administracija američkog predsednika Donalda Trampa razmatra upravo Galibafa kao potencijalnog partnera, pa čak i budućeg lidera Irana.

Galigaf bi, prema informacijama Politika, bio iranska verzija Delsi Rodrigez, potpredsednice Venecuele pre američkog hapšenja predsednika Nikolasa Madura, koja je potom preuzela vlast u Karakasu nakon što je on odveden u SAD i postala lojalni saradnik Vašingtona.

Iranska novinska agencija IRNA objavila je trenutak kada su ispaljeni projektili ka nosaču aviona USS Abraham Linkoln koji je navodno pogođen.

Navodi se da su krstareće rakete prema američkom brodu primorale grupu nosača aviona da promeni poziciju, dok Amerika još nije zvanično reagovala na ove navode. Prikazano je koliko je konflikt poremetio globalna tržišta i avijaciju, uz posebnu pažnju na mapirane vojne lokacije.

Pročitajte celu vest OVDE.

Iranska Ratna mornarica saopštila je da će napasti američki nosač aviona "USS Abraham Linkoln" čim to bude moguće.

Admiral Šahram Irani, komandant Ratne mornarice, kazao je iranskim državnim medijima da je udarna grupa američkih bojnih brodova na čelu s ovim nosačem aviona "pod stalnim nadzorom".

Čim neprijateljska udarna grupa nosača aviona dođe u domet raketnih sistema, biće meta razornih napada - poručio je Irani.

Sedam iračkih boraca je ubijeno, a 13 je ranjeno u bazi u zapadnom Iraku, saopštilo je iračko Ministarstvo odbrane.

Vojna zdravstvena klinika baze bila je među metama vazdušnog napada u provinciji Anbar u sredu, navodi se u saopštenju ministarstva. Spasilačke operacije su i dalje u toku, dodaje se.

U bazi se nalaze iračka policija, vojnici redovne vojske i iračka paravojna grupa, šiitske Hašed al-Šabi (Narodne mobilizacione snage, PMF), rekao je bezbednosni zvaničnik novinskoj agenciji AFP.

Udari oko iranskih i izraelskih nuklearnih postrojenja rizikuju da izazovu "nekontrolisanu katastrofu", rekao je šef UN za ljudska prava dok Savet UN za ljudska prava raspravlja o napadima Teherana preko Zaliva.

- Nedavni raketni napadi u blizini nuklearnih lokacija i u Izraelu i u Iranu naglašavaju ogromnu opasnost od dalje eskalacije. Države flertuju sa potpunom katastrofom - kaže Folker Turk.

Nedavni iranski raketni napad pogodio je grad Dimonu, oko 9 kilometara udaljen od izraelskog centra za nuklearna istraživanja.

Britanska policija saopštila je da je uhapsila dvojicu muškaraca zbog sumnje da su ove nedelje izvršili antisemitski napad podmetanjem požara u kojem su zapaljena četiri vozila hitne pomoći u vlasništvu jevrejske zajednice u severnom Londonu.

U saopštenju, Metropolitanska policija navodi da su dvojica muškaraca, starosti 47 i 45 godina, uhapšeni na odvojenim adresama u severozapadnom i centralnom Londonu, bez otkrivanja identiteta osumnjičenih.

- Uhapšeni su zbog sumnje da su podmetnuli požar sa namerom da ugroze život i obojica su odvedeni u policijsku stanicu u Londonu gde se trenutno nalaze u policijskom pritvoru - navodi se u saopštenju. „Policija vrši pretrese na dve adrese.“

Policija kaže da još uvek traga za drugim osumnjičenima, napominjući da su na snimcima sa nadzornih kamera viđene tri osobe kako pale ambulantna vozila koja su pripadala Hacoli, jevrejskoj neprofitnoj volonterskoj organizaciji koja reaguje na medicinske hitne slučajeve.

- U potpunosti svesni smo da će lokalna zajednica i dalje biti zabrinuta i naša istraga je i dalje aktivna i nastavićemo da radimo na identifikaciji i hapšenju svih koji su možda bili umešani - rekla je komandantka Helen Flanagan, šefica Protivterorističke policije Londona, koja vodi istragu.

Prema pisanju Volstrit žurnala, Teheran zahteva zatvaranje svih američkih vojnih baza u Zalivu i isplatu ratne odštete za napade na Iran.

Iran takođe zahteva da mu se dozvoli naplaćivanje prolaza brodova kroz Ormuski moreuz, garancije da se rat neće obnoviti, prekid izraelskih napada na Hezbolah u Libanu, ukidanje svih sankcija i pravo da održi svoj program balističkih raketa bez ikakvih pregovora o njegovom ograničavanju.

Jedan američki zvaničnik je opisao zahteve kao „smešne i potpuno nerealne“, izveštava Njujork post.

Grupa za praćenje interneta NetBlocks izveštava da je 26. dan zabrane pristupa internetu u Iranu, koju je nametnula vlada, prešao granicu od 600 sati.

NetBloks kaže da mera ostavlja ljude u Iranu odsečenim od međunarodnih mreža, „kršeći njihovo pravo na pristup informacijama u vreme rata“.

Iran je primio američki predlog od 15 tačaka za okončanje američko-izraelskih napada.

To su Asošijejted presu kazala dva neimenovana pakistanska zvaničnika.

Skaj njuz prenosi da su se zvaničnici iz Islamabada takođe dotakli sadržaja predloga iznetog Iranu, rekavši da on uključuje:

- Ublažavanje sankcija

- Saradnja u oblasti nuklearne energije za civilne svrhe

- Smanjenje iranskog nuklearnog programa

- Nadzor koji bi obavljala Međunarodna agencija za atomsku energiju

- Ograničenja iranskog raketnog programa

- Slobodan pristup brodovima kroz Ormuski moreuz

Izraelska televizija Kanal 12 je takođe izvestila o tačkama plana iznetim Teheranu.

Američki predsednik Donald Tramp sinoć je izjavio da Vašington pregovara sa "pravim ljudima" u Iranu i "oni očajnički žele da postignu dogovor"

On je takođe je kazao da se Iran složio sa zahtevom SAD da Teheran nikada ne razvije nuklearno oružje i da je Americi dao "veoma veliki poklon vredan ogromne količine novca" koji je vezan za naftu i gas i Ormuski moreuz.

Iran je negirao da pregovara sa SAD, a vojni portparol je da podsmehom rekao da Tramp pregovara sam sa sobom, što imate u prethodnim unosima u ovom blogu.

Pakistanski premijer Šehbaz Šarif objavio je danas na društvenoj mreži X da je njegova zemlja spremna da bude domaćin pregovora između SAD i Irana kako bi se rešio sukob na Bliskom istoku.

Šabaz Šarif, pakistanski premijer Foto: Alex Brandon/AP, Hasnoor Hussain/Pool Reuters, Hasnoor Hussain / POOL/REUTERS POOL
Podsećamo da je upravo Tramp bio ključni faktor u uspostavljanju mira između Pakistana i Indije tokom prošlogodišnjeg kraćeg oružanog sukoba dve zemlje koje poseduju nuklearno oružje.

Proiranski Islamski otpor u Iraku objavio je jutros snimak napada na američku bazu "Kamp Sloboda" u Bagdadu koji je izveden u ponedeljak.

Uprkos tvrdnjama američkog predsednika Donalda Trampa da su SAD pobedile u ratu s Iranom, sukobljene strane su nastavile sa napadima tokom protekle noći i jutros.

- Izraelske odbrambene snage objavile su na Telegram da su pokrenule napade usmerene na infrastrukturu širom Teherana. Iranska novinska agencija SNN saopštila je da je u vazdušnim udarima pogođeno stambeno naselje.

- Iranska Revolucionarna garda je saopštila da je pokrenula napade na lokacije u Izraelu, uključujući Tel Aviv i Kirjat Šmonu, kao i na američke baze u Kuvajtu, Jordanu i Bahreinu.

- Kuvajt je saopštio da je odbio nove napade, ali da su dronovi su pogodili i zapalili rezervoar za gorivo na međunarodnom aerodromu u prestonici Kuvajt Sitiju.

- Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je da je uništilo najmanje osam dronova u istočnoj pokrajini kraljevine bogatoj naftom.

- Sirene za uzbunu na raketni napad oglasile su se i u Bahreinu.

Američki predsednik Donald Tramp je sinoć u Beloj kući, prilikom polaganja zakletve novog ministra unutrašnje bezbednosti, ponovio tvrdnje da Iran više nema mornaricu, vođe niti radarske sisteme za prevenciju vazdušnih udara i nazvao vojnu operaciju SAD "ogromnim uspehom".

- Razgovaramo sa pravim ljudima i oni očajnički žele da postignu dogovor - kazao je Tramp o mirovnim pregovorima sa Teheranom za koje je naveo da se vode "upravo sada" i da u njima pored ranijih američkih pregovarača - njegovog izaslanika za Bliski istok Stiva Vitkofa i zeta Džareda Kušnera sada učestvuju i potpredsednik Džej Di Vens i šef Stejt departmenta Marko Rubio.

Ubrzo je stigao podsmešljiv odgovor iz Teherana na Trampove tvrdnje o napretku u pregovorima.

Brigadni general Ebrahim Zolfagari, portparol Generalštaba iranske vojske, obratio se prvi put u nedelju predsedniku SAD na način na koji se Tramp obraćao učesnicima rijalija "Šegrt" i "VIP šegrt" kada ih je izbacivao iz ovog TV šou programa koji je veoma uspešno vodio neko vreme pre ulaska u politiku.

- Hej Trampe, otpušten si. Poznata ti je ova rečenica. Hvala na pažnji u vezi s ovim pitanjem - kazao je tada Zolfagari.

Danas je on rekao i da američki predsednik pokušava da "prikaže poraz SAD kao dogovor".

- Strateška sila o kojoj ste ranije govorili pretvorila se u strateški neuspeh. Onaj koji tvrdi da je globalna supersila bi se već izvukao iz ovog haosa da je mogao. „Da li su vaši unutrašnji sukobi dostigli tačku u kojoj pregovarate sami sa sobom? - poručio je sada Zolfagari Trampu.

Filipini sarađuju sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bi dobili izuzeća od američkih sankcija i obezbedili uvoz nafte iz sankcionisanih zemalja, izjavio je filipinski ambasador u Vašingtonu Hose Manuel Romualdez. Romualdez je za Rojters rekao da Manila razgovara sa Stejt departmentom o mogućim izuzećima ili odricanjima koja bi omogućila kupovinu nafte od zemalja pod američkim sankcijama.

Dronovi su pogodili međunarodni aerodrom u Kuvajtu, što je izazvalo požar, ali nije bilo žrtava, saopštila je kuvajtska uprava za civilno vazduhoplovstvo.

Vatrogasci gase požar, a uključene su i sve nadležne hitne službe, navodi se u saopštenju.

Iran odbacuje "uzaludne" napore Sjedinjenih Američkih Država da manipulišu globalnim cenama nafte, saopštio je sinoć predsednik iračkog parlamenta Mohamed Bager Kalibaf, istakavši da te tehnike ne bi uspele da spreče akutni problem sa snabdevanjem izazvan američko-izraelskim napadima na Iran. Kalibaf je tržište nafte ocenio kao "papirno", rekavši da SAD ne mogu da spreče da na tržištu dođe do "šokova", prenosi televizija Press.

Ministar spoljnih poslova Tajlanda, Sihasak Fuangketkeov, rekao je da je tajlandski brod prošao kroz Ormuski moreuz nakon razgovora sa iranskim vlastima.

On je u utorak rekao da je Tajland zatražio prolaz kroz moreuz za brod od energetskog konglomerata "Bangchak Corporation" i drugi brod od velike petrohemijske kompanije SCG Chemicals.

Tajland je u ponedeljak obavešten da je brod Bangchak uspešno prošao moreuz i da je na putu, rekao je, dok drugi brod čeka bezbedan prolaz.

Na web-sajtu Bangcjaka piše da se tanker za sirovu naftu očekuje da će stigne na Tajland početkom aprila.

Dok Iran drži kontrolu nad Ormuskim moreuzom, japanska vlada će u četvrtak početi sa ispuštanjem 30-dnevne zalihe nafte iz svojih državnih rezervi.

Ovo je deo šireg plana za ispuštanje ukupne zalihe do 45 dana - najveće ikada - uz dodatno ispuštanje iz zaliha privatnog sektora, kako bi se minimizirali poremećaji u četvrtoj najvećoj svetskoj ekonomiji.

Japan drži jedne od najvećih svetskih zaliha nafte sa otprilike 254 dana potrošnje u vladinim i privatnim rezervama. Ali i dalje uvozi preko 90% svoje sirove nafte sa Bliskog istoka, ostavljajući Japan izloženim tokom rata SAD i Izraela sa Iranom.

Iran je signalizirao administraciji američkog predsednika Donalda Trampa da bi radije vodio pregovore sa američkim potpredsednikom Džej Di Vensom nego sa specijalnim izaslanicima Stivom Vitkofom i Trampovim zetom Džaredom Kušnerom, navela su dva izvora.

Prema tim navodima, poruka je preneta Vašingtonu neformalnim kanalima i ukazuje na procenu Teherana da pregovori sa Vitkofom i Kušnerom ne bi bili produktivni zbog nedostatka poverenja nakon "propasti" prethodnih razgovora, koji su prethodili vojnoj akciji Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, preneo je CNN. Izvori navode da se Vens u regionu doživljava kao političar skloniji ideji okončanja sukoba nego drugi članovi američkog diplomatskog tima, među kojima su i državni sekretar Marko Rubio i Vitkof.

Regionalni sagovornici takođe ocenjuju da bi Vensovo uključivanje u pregovore moglo da bude rizično, jer bi postizanje dogovora o okončanju sukoba moglo da bude teško. Izvori, takođe, navode da Vitkof ostaje snažno uključen u američki diplomatski angažman i da Iran verovatno neće imati izbora osim da pregovara sa onim predstavnikom koga administracija u Vašingtonu odredi.

Ranije je Tramp rekao da su svi ključni članovi njegovog diplomatskog tima uključeni u pregovore, dok je portparolka Bele kuće Kerolajn Livit naglasila da predsednik SAD odlučuje ko pregovara u ime zemlje. Prema njenim rečima, u pregovorima će učestvovati Vens, Rubio i Vitkof i Kušner.

Jedan zvaničnik Bele kuće ocenio je da informacije koje dolaze od regionalnih izvora predstavljaju pokušaj "potkopavanja Trampove administracije". Prema navodima izvora, moguć je i sastanak predstavnika SAD i Irana kasnije ove nedelje u Islamabadu, iako postoji sumnja da će se on zaista održati.

Severnokorejski lider Kim Džong Un izjavio je da rat SAD sa Iranom dokazuje da je njegova zemlja donela ispravnu odluku da zadrži svoje nuklearno oružje.

U govoru pred Vrhovnom narodnom skupštinom Severne Koreje u utorak, Kim je optužio Vašington za "akt državno sponzorisanog terorizma i agresije".

Kim Džong Un je rekao da "sadašnja situacija jasno dokazuje da je Severna Koreja opravdano odbila" ono što je opisao kao "pritisak SAD i slatki razgovor" da se odrekne svog nuklearnog arsenala.

Dodao je da je nuklearni status Severne Koreje sada "nepovratan".

Tramp je ranije tvrdio da Iran predstavlja neposrednu pretnju SAD, mesecima nakon što je proglasio da su SAD uništile iranske nuklearne kapacitete.

Za rukovodstvo Severne Koreje, iranski sukob pojačava dugogodišnje uverenje da su zemlje bez nuklearnog oružja izložene američkoj vojnoj moći, dok one koje ga imaju mogu da je odvrate

Ponovljene tvrdnje predsednika SAD Donalda Trampa poslednjih dana o napretku u pregovorima sa Iranom naišle su na podsmeh u Teheranu.

Portparol vojske kaže da američki predsednik pokušava da "prikaže vaš poraz kao sporazum".

Potpukovnik Ebrahim Zolfagari dao je ove komentare na državnoj televiziji u snimljenom prenosu.

"Strateška sila o kojoj ste ranije govorili pretvorila se u strateški neuspeh. Onaj koji tvrdi da je globalna supersila bi se već izvukao iz ovog nereda da je mogao", rekao je Zolfagari.

Tu nije stao sa prozivkama.

"Da li su vaši unutrašnji sukobi dostigli tačku u kojoj pregovarate sami sa sobom?", rekao je.

Njegova izjava usledila je nakon izveštaja da je Trampova administracija sastavila plan od 15 tačaka za okončanje rata.

Izrael ne učestvuje ni u kakvim pregovorima Sjedinjenih Američkih Država i Irana o okončanju rata, izjavio je izraelski ambasador pri UN Deni Danon.

"Dok govorim, Izrael i SAD nastavljaju da izvršavaju napade na vojne ciljeve u Iranu i nastavićemo to da radimo", rekao je on novinarima u UNl.

Prema njegovim rečima, napadi su "postigli mnogo", ali ne sve što je potrebno.

Trampova administracija je ponudila Iranu plan prekida vatre od 15 tačaka, prema rečima osobe upoznate sa obrisima plana, ali koja nije bila ovlašćena da javno govori o njemu.

Plan prekida vatre Iranu su podneli posrednici iz Pakistana, koji su ponudili da budu domaćini obnovljenih pregovora između Vašingtona i Teherana.

Predlog dolazi u trenutku kada se američka vojska sprema da pošalje najmanje 1.000 dodatnih vojnika iz 82. vazdušno-desantne divizije kako bi dopunila oko 50.000 vojnika koji su već u regionu.

NewYork Times je ranije u utorak objavio da je plan od 15 tačaka dostavljen iranskim zvaničnicima. Pentagon je takođe u procesu raspoređivanja dve ekspedicione jedinice marinaca koje će dodati oko 5.000 marinaca i hiljade mornara u region.

Izraelski zvaničnici, koji su se zalagali za Trampa da nastavi rat protiv Irana, bili su iznenađeni podnošenjem plana prekida vatre od strane američke administracije, rekla je ta osoba.

Ali, s obzirom na to da SAD preduzimaju korake za slanje dodatnih vojnika i marinaca na Bliski istok, ovaj potez se predstavlja kao Trampov manevar kako bi sebi pružio "maksimalnu fleksibilnost" u pogledu toga šta će dalje raditi, dodala je ta osoba.

Bela kuća nije odgovorila na zahteve za komentar.

Pročitajte zahteve OVDE.

Izraelske odbrambene snage nastavile su napade u južnom Libanu. Ovo dolazi nakon što je ministar odbrane Izrael Kac potvrdio planove za kontrolu zemlje do reke Litani.

Britanske oružane snage rasporedile su sistem protivvazdušne odbrane Stormer na Kipru kako bi ojačale zaštitu vazdušnog prostora na tom mediteranskom ostrvu, saopštilo je britansko ministarstvo odbrane.

Raketni sistemi velike brzine Stormer, opremljeni projektilima zemlja-vazduh Starstreak, raspoređeni su nakon što su britanske snage presrele 14 dronova u tom delu Mediterana. Ovaj PVO sistem je namenjen za suprotstavljanje brzim, niskoletećim neprijateljskim projektilima pretnjama, uključujući dronove.