POSLEDNJI PREDSEDNIK SAD-a KOJI JE ODRASTAO U POSLERATNOM "BUMU": Može li Bajden Amerikancima vratiti "američki san"?
Bajden je izneo ambiciozan plan u kome želi izmeniti život siromašnih i premostiti jaz između njih i bogatih
U agenciji Rojters su analizirali da li američki predsednik Džo Bajden može stvoriti ekonomiju u kojoj je on odrastao, a to je ekonomija snažnog ekonomskog rasta kroz javne investicije.
JEDINI SPAS PROTIV KORONE - VAKCINACIJA: Koja država se odlučuje za koje cepivo i zbog čega
NARUČILI VAKCINE, SAD MORAJU DA ČEKAJU NA SOLIDARNOST: Pet država EU "izvisile", sad će im se dodeliti tuđi višak
UŽASNA TRAGEDIJA NA TAJVANU! Voz sa 350 ljudi ISKLIZNUO IZ ŠINA, evakuacija putnika u toku - ima mrtvih (FOTO/VIDEO)
Ukazali su da je Bajden poslednji američki predsednik iz "tihe generacije". Reč je o demografskoj grupi u Sjedinjenim Američkim Državama čiji su članovi bili deca tokom Drugog svetskog rata, a nakon rata su živeli u vremenu ekonomskog buma koji je stvorio srednju klasu i pozicionirao SAD kao vodeću industrijsku državu na svetu.
Sada 78-godišnji Biden je svedočio smanjenju bogatstva srednje klase i koncentraciji bogatstva u nekoliko delova zemlje. Sa juče predstavljenim ekonomskim programom od 2.000 milijardi dolara pokušaće da zaustavi negativne trendove i novac usmeri ka siromašnim građanima i siromašnim područjima SAD-a.
Program podrazumeva ulaganje u infrastrukturu, a novac bi se trebao osigurati povećanjem poreza na dobit. To je suprotno ekonomskoj politici bivšeg predsednika republikanca Ronalda Regana iz 80-ih godina, a čija je suština bila smanjenje poreza i deregulacija tržišta - neoliberalni kapitalizam.
U Rojtersu su konstatovali da ni republikanci ni demokrate, čiji je član Bajden, nisu bili voljni duboko intervenisati u ekonomiju već nekoliko decenija. Za njih je pokazatelj toga u redukovanju socijalne zaštite i deregulacija finansijskog sektora tokom predsedničke administracije demokrate Bila Klintona, te oklevanju Baraka Obame, takođe bivšeg demokratskog predsednika, da poveća potrošnju tokom recesije iz 2008. godine.
Bivši industrijski centri su sve više zaostajali, a sve je više rastao jaz u bogatstvu između belaca i afroamerikanaca.
Bajdenov program je sličan programima predsednika iz 60-ih godina. Pa je tako Džon Kenedi bio posvećen ambicioznim planovima kao što su sletanje na Mesec, dok je Lindon Džonson jačao socijalnu zaštitu. Pre njih je Dvajt Ajzenhover u drugoj polovini 50-ih godina bio fokusiran na gradnju mreže autoputeva. Dakle, u svakom od navedenih primera je reč o javnim radovima.
Profesor ekonomije na MIT-u Sajmon Džonson je istakao da se javnim radovima pokušava povećati produktivnost, te podstaći ekonomski rast širom države.
Ali, da bi Bajden svoj plan sproveo u delo, potrebna mu je podrška Kongresa. Očekuje se da će borba u Kongresu biti, kako je naveo Rojters, epska.
Čelnik republikanskih senatora Mič MekKonel je juče poručio da bilo koji nacrt zakona predložen od demokrata može biti Trojanski konj za masovno povećanje poreza. Republikanci su ranije potcrtali da neće podržati ciljeve poput zaustavljanja klimatskih promena i povećanja jednakosti.
Bajdenov predlog je na tragu mjre u iznosu od pet milijardi dolara, koliko je prošle godine potrošeno za borbu protiv negativnih posledica koronavirusa. Znatna količina tog novca je data kao pomoć porodicama i nezaposlenim građanima.
U predsedničkoj administraciji su naglasili da ovim ekonomskim programom žele doprineti nastavku oporavka SAD-a. Mnoge ideje koje Bajden ima i koje je predložio, već se odavno razmatraju na univerzitetima i drugim institucijama.
Profesor Džonson je u svojoj knjizi iz 2019. istakao da privatni kapital nikada ne može u potpunosti zameniti državne investicije, kao što su razvoj komunalnih delatnosti i ulaganje u istraživanja.
Bajdenov plan je zaista sadržajan, a tretira od nedostataka u uslugama čuvanja dece do gradnje punionica za električna vozila. Postavlja se pitanje da li se to sve može postići u jednom predsedničkom mandatu.
Treba imati na umu da je demografsko i ekonomsko urušavanje malih gradova i gradova srednje veličine trajalo decenijama. To se dešavalo tokom vladavine predsednika iz obe stranke, a obećavali su suprotno.
Udeo američkog BDP-a za plate i nadnice se smanjio, a ekonomisti smatraju da to doprinosi rastućoj nejednakosti. Cilj je javnim radovima i finansiranjem istraživačkih centara ujednačiti uslove života u razvijenim i nerazvijenim delovima SAD-a.
Aktuelni predsednik je primetio da su pre nekoliko decenija SAD trošile dva posto BDP-a na istraživanje i razvoj, a sada troši jedan posto. U međuvremenu su druge zemlje povećale tu potrošnju.
Obećao je da će to promeniti i upozorio da se ostatak sveta sve više i brže približava SAD-u po ovom pitanju.
Direktor za istraživanje u Grupi za ekonomske inovacije (Economic Innovation Group) koja okuplja članove obe stranke Kenan Fikri je mišljenja da je Bajden svojim planom pokazao da razume da se ulaganjem u javnu infrastrukturu mogu stvarati nove mogućnosti, te smanjit nejednakost.
Jaz u bogatstvu belaca i afroamerikanaca se neznatno smanjio u poslednjih 30 godina, bez obzira što su u 16 od 30 godina bili predsednici iz Demokratske stranke.
Bajden želi da se više ulaže u zajednice gde žive afroamerikanci, u zajednice u kojima je mnogo radnika afroamerikanaca i u zajednice koje se suočavaju sa zagađenjem okoline.
Kako je konstatovao Rojters, prvi utisak je da je malo izgledno da će Bajden ostvariti planirano. Već decenijama je u vrhu Demokratske stranke, a sada je želi radikalno promeniti. Kritikuju ga i pojedine stranačke kolege, poput ekonomiste Lorensa Samersa, koji smatra da se distancirao od baze stranke tj. onoga što ona zagovara.
Samers je kazao da Bajdenov plan prevazilazi ono što je potrebno.
S druge strane, neki su mišljenja da je vreme da ga liberalno krilo stranke podrži i traži od njega još više. Demokratska kongresmenka Aleksandria Okasio-Kortes je istakla da Bajdenovi predlozi nisu ni približno dovoljni.