ERDOGANOV ZAOKRET NA ISTOK: Zapadu nož u leđa, a od Rusa otima evroazijsku ideju

Pre samo nekoliko godina Zapad je gledao na Tursku kao na pozitivnu silu u nasilnom delu sveta, kao model za Bliski istok sa svojim sekularnim i modernim imidžom, parlamentarnom demokratijom i brzim razvojem liberalne ekonomije. Međutim, to je sve sada deo istorije, a jedan od sličnih poraza je i spoljna politika Turske s obzirom da se država nalazi u zategnutim odnosima s ključnim regionalnim igračima, ali i sa SAD-om, Rusijom i Evropom. 

Napete odnose Ankara ima s Iranom, Egiptom i Jordanom, a dobre sa Saudijskom Arabijom i Katarom, ali oni nisu dovoljni za široku zaštitnu barijeru i ne pružaju dovoljno proaktivnosti u regionalnim razvojima. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je stvorio jednodimenzionalan i uopšte nasilan pristup spoljnoj politici koji se od slavne ideje bivšeg premijera Ahmeta Davutoglua o nula problema sa susedima pretvorilo u sve probleme sa svima.

Erdoganova TAJNA od 26,5 miliona evra: Raskrinkala ga dokumenta sa Malte!

Erdoganov nastup možda je popularan među njegovim biračima ali on nije upseo da poveća turski uticaj izvan granica. Ali, ipak se razvio jedan put koji ukazuje da Turska i te kako dobro zna gde će širiti svoj uticaj. 

Prve spoljnopolitičke posete Erdogana nakon referenduma bile su okrenute Istoku. Prvo je posetio Indiju, potom otputovao u Soči na sastanak sa Vladimirom Putinom. Nakon toga je posetio Kuvajt, a nedelju dana kasnije odleteo je u Kinu gde se susreo s kineskim predsednikom Si Đinpingom i učestvovao na regionalnom forumu za saradnju. Erdogan naknadno odlazi i kod Trampa, ali se svi slažu da je ta poseta bila fijasko. Američka vlada je, uprkos turskim zahtevima, odlučila da da teško naoružanje sirijskim Kurdima. Zbog toga je evroazijska orijentacija Turske postala još dublja i prisutnija u raspravama i u institucijama. 

Erdogan i Putin dogovorili dublje strateško partnerstvo

Erdogan je prihvatio evroazijsku viziju nakon što je niz instituta i tink tankova na području spoljne politike, odbrane i bezbednosti počelo širiti ovu ideju kroz državnu birokratiju, bezdednosni i akademski sektor. Opšti je zaključak da je Zapad slomljen, pa se Turska mora okrenuti istoku. 

Prema tim idejama, geostrateški i geoekonomski se svetski centar seli na Istok, a Turska je ulazna zemlja tog velikog Istoka u vreme kada svetski poredak pod zapadnom dominacijom jenjava i nije više sposoban da rešava globalne bezbednosne probleme. NATO, SAD i evropske zemlje su ugrozile legitimnost turske granice prema Siriji i Iraku i zaustavljaju borbu Ankare protiv terorizma. S obzirom da oni više nemaju zabrinutost za Tursku i njenu sigurnost, Ankara mora nastojati da stvori novu spoljnopolitičku viziju i osloni se na vlastite snage. 

Tajna turske vojne baze INDŽIRLIK: 50 atomskih bombi SPREMNO ČEKA!

Politika evroazije nije, svakako, turska ideja. Stigla je pre svega iz ruske geostrategije. No, Turska sebe vidi kao predvodnika panturkijskog evroazijanizma. Ovo je postara ultranacionalistička i iredentistička ideja, u kojoj Turska odbacuje veze i s Evropom i s Rusijom. Zasniva se na zajedničkom poreklu turkijskih naroda i jezika te se vidi kroz brzo otvaranje Turske prema srednjoazijskim zemljama u kojima žive turkijski narodi. Savez temeljen na zajedničkim etničkim korenima bi se onda mogao širiti Bliskim istokom pod turskim vođstvom, a uključuje Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan, Turkmenistan i Uzbekistan. 

Turska je čuvar osmanskog i islamskog nasleđa i to je jedini ispravni put naspram onoga gde se Turska povezuje sa Zapadom ili s Rusijom. Turska osmanska prošlost i islamski identitet daju pravo Ankari da preuzme globalnu ulogu od koje ne može pobeći i kojoj se mora vratiti pre ili kasnije.
Sam Erdogan ima svoju viziju evroazijanizma u osiguravanju kontinuiteta države i nacije.

Podržavaoci ove harizmatične vizije, gde je Erdogan u sredini, smatraju da je Zapad neprijateljski nastrojen prema Turskoj jer je Erdogan jak vođa. Istovremeno, turski predsednik ima sposobnost da reši većinu problema s Istokom, posebno na Bliskom istoku. Njegovo vođstvo je vratilo Tursku na globalnu pozornicu i preti interesima SAD-a i Evrope. Takođe, Erdogana se smatra vođom koji je promenio Tursku više nego iko, ali na temelju morala i islamske etike.  

Loše OPRAVDANJE: Američki ministar odbrane - ljudske žrtve NEIZBEŽNE u ratu protiv IS

Jasno je da sve vizije buduće Turske spoljne politike ne samo da ne uključuju Zapad, već se bore protiv njegovog uticaja. Ipak je i dalje pitanje koliko je ozbiljnosti u tim planovima? 

Svakako se nešto događa, u odbrambenom i vojnom smislu, jer je Ankara proširila svoj uticaj i sada ima prisustvo u Avganistanu, tzv. Kosovu, Bosni i Hercegovini i Iraku s humanitarnim, obrazovnim, graditeljskim i mirovnim misijama.

Osim toga Turska želi da proširi svoje prisustvo u vojnoj bazi u Dohi, a ove godine će se otvoriti i prostor za obučavanje u Mogadišu, glavnom gradu Somalije. Turski parlament je ujedno omogućio ugovor o saradnji na području vojnog obučavanja s Mongolijom, bezbednosnu saradnju s Albanijom, obučavanje žandarmerije s Katarom, te dogovor o razmeštanju turskih trupa na katarskoj teritoriji.

Povratak evroazijskoj ideji daje najbolji odgovor na pitanje zašto se Turska vraća Kataru stotinu godina nakon što ga je Osmansko carstvo napustilo tokom Prvog svetskog rata. Osnivanje baze u Kataru svakako ima za cilj da smanji iranski uticaj u regionu ali i pomogne stvaranju sunitskog saveza Turske, Katara i Saudijske Arabije čime se potvrđuju teze o islamističkom i panturkijskom euroazijanizmu.