EU otvara školu za ŠPIJUNE, dve države vodiće glavnu reč, a nisu Francuska i Nemačka

Odluka 28 članica briselske familije je da, u okviru planova za stvaranja zajedničke vojske EU, obuku obaveštajne mreže Unije poveri - Grčkoj i Kipru. Obznanjujući u Evropskom savetu nameru osnivanja Zajedničke obaveštajne škole, ministri odbrane i spoljnih poslova EU su najavili još 16 projekata kolektivne bezbednosti, u okviru sporazuma koji omogućava manjim grupama zemalja članica da učestvuju u vojnim inicijativama.

- Zajednička obaveštajna škola EU će pružati obrazovanje i obuku u obaveštajnim disciplinama - navodi se u saopštenju Evropskog saveta.

POPLAVE USRED PUSTINJE: Saudijsku Arabiju pogodilo nezapamćeno nevreme (VIDEO)

Ostale najavljene inicijative obuhvataju planove da Češka, Francuska, Nemačka, Italija i Španija razviju do 2025. godine nove vojne dronove. Francuska, Nemačka i Španija bi trebalo da rade na novoj generaciji borbenih helikoptera. Komandni centar u Briselu zadužen za misije vojnih treninga EU trebalo bi da bude unapređen.

Češka i Nemačka bi trebalo da oforme nove stacionarne trupe koje bi pružale podršku borbenim grupama EU, zajedničkim snagama zemalja članica koje bi bile upućivane na krizna područja Afrike i Bliskog istoka u kratkom roku. One, istina, postoje već više od deset godina, ali nikada nisu poslate na bojno polje zbog nesloge u Savetu EU koji funkcioniše po principu konsenzusa u pitanjima bezbednosti.

Preminuo načelnik ruske vojne obaveštajne službe (GRU) Igor Korobov

No, novi podsticaj staroj ideji zajedničke EU odbrane dao je “dvojac” koji čini okosnocu Unije, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron. Njihova namera da stvore armiju EU je dobila dodatni zamajac posle insistiranja predsednika vodeće članice NATO Donalda Trampa da bi evropski saveznici trebalo više da ulože u zajedničku kasu Alijanse. Odgovor Makrona bila je najava formiranja evropske vojske, što je Tramp doživeo kao uvredu, koja je izazvala tenzije između dva saveznika tokom obeležavanja 100. godišnjice Velikog rata.

Ruski faktor

"EU obzerver", onlajn novine koje od 2000. pišu o EU, konstatuje da projekat vode Kipar i Grčka, “dve tradicionalno Rusiji bliske zemlje”. Primećuje se da se to događa u “vreme povećanih napetosti zbog ruskih špijunskih operacija u Evropi i na Zapadnom Balkanu, uključujući pokušaje ubistava u Velikoj Britaniji i Crnoj Gori”.