Evo kako izgleda život u najsrećnijoj zemlji na svetu, prema izveštaju UN, tokom epidemije korona virusa (VIDEO)

Finska / Izvor: Profimedia

Države se rangiraju na osnovu šest faktora koji su u osnovi dobrostanja: prihod, sloboda, poverenje, zdravstveno stanje, socijalna podrška i velikodušnost.

Za Finca Samuela Koperoinena, život u najsrećnijoj zemlji na svetu tokom pandemije korona virusa, nije stvar kratkoročne sreće.

Poenta je u društvenoj sigurnosti i drugim sistemima podrške koje njegova država ima i prije nego što se desi nevolja.

"SVAKI MINUT JE VAŽAN" - OSVANULI PLAKATI NA MOSKOVSKIM ULICAMA: Rusi grade bolnicu za zaražene korona virusom (FOTO)

PREDSEDNIK REGIJE KAMPANIJA ŠOKIRAO ITALIJANE: "Poslaću vam karabinjere sa bacačima plamena" (VIDEO)

TRAMP OPET U SREDIŠTU SKANDALA: Brutalno izvrđao novinara koji ga je pitao o korona virusu (VIDEO)

Finska je najsrećnija zemlja sveta treći put zaredom, prema najnovijem Svetskom izveštaju o sreći Ujedinjenih nacija koji je objavljen juče. Drugo i treće mjeste su zauzele Danska i Švajcarska.

Države se rangiraju na osnovu šest faktora koji su u osnovi dobrostanja: prihod, sloboda, poverenje, zdravstveno stanje, socijalna podrška i velikodušnost.

- Važan dio dobrostanja je kvalitetna javna zdravstvena zaštita - kaže Koperoinen, preduzetnik iz Helsinkija, koji je oženjen i ima troje dece. On kaže da Finci imaju osećaj da će u slučaju da se razbole, dobiti adekvatno lečenje.

- Verujemo u kvalitet i dostupnost zdravstvene zaštite, a važna je i naša mreža socijalnog osiguranja. To nam pomaže ako izgubimo posao, razbolimo se, ili se naša deca razbole. Izgubićemo prihode, ali ćemo dobiti kompenzaciju koja nam pomaže da preživimo i prilagodimo dnevnu potrošnju - dodaje on.

Nisu samo zdravstvena nega, nega dece, obrazovni sistem i pogodnosti za nezaposlene ono što čini dobro društvo, posebno u uzmemirujućem vremenu, dok se koronavirus širi svetom.

- Lokalne opštine i crkve organizuju pomoć za svoje članove - kaže Koperoinen.

Tu su, takođe, i usluge koje se organizuju preko interneta, poput Nappi Naapuri, gde ljudi mogu dati i tražiti pomoć iz svog susedstva.

Najsrećnije zemlje su one gde građani imaju osećaj pripadnosti, poverenja jednih u druge i gde se uzajamno cene, rekao je Džon Helivel, koautor izveštaja.

- Veća je otpornost jer podeljeno poverenje smanjuje teret nedaća, a time i nejednakost dobrostanja - rekao je on.

Sreća neće vakcinisati ove zemlje protiv novog virusa, kaže Džefri Saks, profesor ekonomije i direktor Centra za održivi razvoj na Univerzitetu Kolumbija, takođe jedan od autora izveštaja.

- Niti su zdravstveni sistemi, sami po sebi, spremni da se izbore sa ovim. Ključne mere u nedeljama koji dolaze biće socijalno distanciranje, samoizolacija, karantin i druge mere da zatvorimo, namerno i sistemski - ako se dobro odradi - ključne delove društvenog i ekonomskog života - kaže Saks.

- To je veoma težak režim, teško ga je sprovesti i slediti, i nameće velike ekonomske troškove na kraći rok. Cilj je da se izbegne velika stopa smrtnosti. Siguran sam da će vlade koje dobro funkcionišu, bolje rešiti sve ovo, jer epidemija zahteva jake i efikasne vlade i primenu - kaže on.

Helsinki, Finska / Izvor: Profimedia

Nasuprot tome, situacija u SAD-u, koje su u izveštaju o najsrećnijim državama na svetu zauzele 18. mesto, "jeste haotična", kaže Saks.

- U ovom slučaju, to je odraz niskog poverenja u vladu, slab učinak i očekivanja javnosti od vlade. Mi smo potpuno nespremni - dodaje američki profesor.

Autori izveštaja ističu da u teškim vremenima zapravo može doći do povećanja osećaja sreće.

- Globalna pandemija predstavlja veliki rizik za glavne faktore dobrostanja, posebno zdravlje i prihode - objašnjavaju oni.

- Kao što su pokazale studije zemljotresa, poplava, cunamija i čak ekonomske krize, društva sa visokim stepenom poverenja prirodno traže i nalaze načine da zajedno rade kako bi popravili štetu i ponovo stvorili bolje životne uslove. To, ponekad, dovodi do iznenađujućeg porasta sreće nakon nečega za šta bi se, inače, moglo očekivati da bude apsolutna katastrofa. Izgleda da je najčešće objašnjenje to da su ljudi prijatno iznenađeni spremnošću svojih komšija i institucija da udruže snage kako bi pomogli jedni drugima - dodaje se u izveštaju.

- To pojačava osjećaj pripadnosti i ponosa onim što su postigli. Ove prednosti su nekada dovoljne da nadoknade materijalne gubitke.

Dodaje se da strah, razočaranje i gnev preovladaju onda kada društveno tkivo zajednice nije čvrsto.

Sa ovim se slaže finska profesorica istorije i građanskog vaspitanja, Vile Jatela.

Ona ne smatra da je finska vlada savršena, ali veruje da će aktuelna administracija dati sve od sebe tokom ove krize.

- Možda se, iz ove perspektive, mogu naći neke stvari koje je trebalo učiniti ranije ili kasnije ili ih ostaviti nedovršene. Ali, tokom ovakvih kriza, oni moraju raditi s informacijama koje imaju i ne mogu predvideti budućnost. Ne može se sve proceniti 100 odsto sigurno, tako da verujem da će oni učiniti najbolje što znaju i sve što mogu.

Dve zemlje u ratu - Južni Sudan i Avganistan su na pretposlednjem i poslednjem mestu liste 156 rangiranih zemalja. Slede, Zimbabve, Ruanda i Centralnoafrička Republika.

Butan je Ujedinjenim nacijama 2011. godine predložio Svetski dan sreće, što je usmerilo međunarodnu pažnju na sreću kao merilo blagostanja.

Generalna skupština UN je 2012. proglasila 20. mart za Svetski dan sreće, priznajući "važnost sreće i blagostanja kao univerzalnih ciljeva i težnji u životima ljudi širom sveta i važnost njihovog prepoznavanja u javnim političkim ciljevima".

Izvještaj za 2020. godinu zasnovan je na podacima prikupljenim 2018. i 2019, i ne obuhvata period tokom vanrednih mera preduzetih širom sveta zbog pandemije korona virusa.

Čak i bez uticaja korona virusa, nijedna od najvećih svetskih ekonomskih sila nije se kvalifikovala u prvih 10 najsrećnijih država. Ujedinjeno Kraljevstvo je zauzelo 13. mesto, što je skok od dva mesta u odnosu na prošlu godinu dok je Nemačka ostala na 17. mestu drugu godinu zaredom. Japan je dospeo na 62. mesto (na koje je pao sa 58. mesta), Rusija se našla na 73. mestu (a bila je na 68.), a Kina je zauzela 94. mesto, što je za jedno mesto gore nego prošle godine.

Dok se svet bori sa pandemijom Kim ISPALJUJE RAKETE na sve strane