GRAĐANSKI RAT u Americi sve izvesniji, evo i zašto

SAD, najveća sila sveta, je država nastala iz revolucije, pobune 13 kolonija protiv Britanskog carstva. Revolucija je izbila 1775. da bi iduće godine, 28. juna, bila predstavljena njihova Deklaracija o neovisnosti.

Svakako, 13 pobunjenih kolonija nisu se mogle nadati da će im Britanija tek tako dozvoliti slobodu, morali su je izboriti u ratu koji će dobiti naziv Američki revolucionarni rat, a isti će trajati od 1775. do 1783.

Venecuela pred GRAĐANSKIM RATOM?! Opozicija izlazi na ulice i postavlja BARIKADE!

Nije bio to lak rat. Kada je izbio bilo je teško reći ko će u ovoj bitci biti pobednik. Američke snage, pod vođstvom zapovednika Džordža Vašingtona, koji će kasnije postati prvi predsednik SAD-a, pretrpele su i teške gubitke, recimo kada su izgubili Njujork za vreme britanske ofanzive koju je vodio general Sir William Howe. 

No, kasnije, 1778. godine, na stranu američkih pobunjenika stat će Francuska, a u rat na strani Francuske godinu dana nakon toga uključiće se i Španija. Nešto kasnije protiv Britanije uključiće se i Holandija. Drugim rečima, Američki revolucionarni rat prerastao je u globalni rat.

BESNI građanski RAT u Sudanu, najmanje 14 mrtvih

Zanimljivo je da se ta činjenica danas ne spominje baš tako često, ali uključivanje Francuske na strani američkih revolucionara bilo je verovatno presudno za njihovu konačnu pobedu protiv Britanije. 3. septembra 1783. potpisan je u Parizu mirovni sporazum kojime je Britanija napokon priznala suverenitet pobunjenim kolonijama, odnosno SAD-u.

Francuska, kao ključan saveznik, u konačnici nije dobila previše od svog angažmana jer je tokom rata nagomilala ogroman dug koji će je poprilično oslabiti. Španija je dobila nešto malo teritorije, ali ne one koje su najviše hteli - Gibraltar. Holanđani su pak završili poraženi na svim mestima te su morali dati delove svoje teritorije Britaniji. 

Što se SAD-a tiče, oni su do kraja 18. veka definisali svoj Ustav i njegove amandmane, brojne ključne odredbe, koje su i danas na snazi, a u to vreme su bile izuzetnoo progresivne. Nadalje, američki rat za nezavisnost bio je prvi uspešni rat takve vrste protiv jedne evropske sile, veliki istorijski presedan.

No, prva polovina 19. veka biće ključna za formiranje SAD-a kakvog danas poznajemo. Naime, tada je krenula velika žestoka ekspanzija širom Severne Amerike, a s njom i godine genocidnog nasilja nad starosedeocima, američkim Indijancima. Do 1848. celi kontinent je već bio pod njihovom kontrolom.

Ali, nakon svih tih nasilnih epizoda, što sa stranim silama, što s lokalnim starosedeocima čiju su zemlju otimali, najveći sukob tek će uslediti, daleko krvaviji, i to sukob između samih Amerikanaca.

Bile su to 1860-e godine. Na vlasti je bio već 16. američki predsednik, Abraham Linkoln. Za vreme njegove vlasti odigraće se najkrvaviji sukob, a on je pak još 1838. za vreme jednog govora predosetio da taj sukob dolazi. 

"Iz kojeg pravca da očekujemo opasnost?", rekao je Linkoln. "Na koji način da se utaborimo protiv nje? Da li da očekujemo nekakvog transatlantskog vojnog giganta da prekorači okean i razbije nas? Nikada! Sve vojske Evrope, Azija i Afrike zajedno... ne mogu silom napiti se vode iz rijeke Ohajo!", istakao je. Znao je da pretnja dolazi, ali ne spolja. "Ako nas ta opasnost ikada stigne... onda će ona nastati među nama. Ona ne može doći spolja", poručio je Linkoln.

Kako i znamo, bio je u pravu.

Američki građanski rat trajaće od 1861. do 1865. i biće izuzetno krvav. Poređenja radi, u Američkom revolucionarnom ratu, kada su se borili za slobodu od Britanije, oko 7,000 američkih vojnika ubijeno je u borbama (veći broj, oko 17 000, umro je od bolesti) - u američkom Građanskom ratu poginulo je oko 700 000 američkih vojnika. Ako se u tu brojku uračunaju i ubijeni civili, broj mrtvih raste na više od milion ljudi.

Imajući u vidu toliku pogibelj, nije ni čudno da je američki Revolucionarni rat ostao u senci američkog Građanskog rata. Jedan od razloga zašto je broj mrtvih u ovom ratu bio toliko velik je to što je ovo bio jedan od prvih zaista industrijskih ratova.

Kako i znamo, ratovali su Jug protiv Severa, Konfederacija protiv Unije, no zašto je izbio američki Građanski rat?

Do danas se zacementiralo mišljenje da je političko vođstvo u Vašingtonu odlučilo otarasiti se sramotnog aspekta robovlasništva iz američkog društva te kako su planirali ukinuti robovlasništvo u celoj uniji. Južne države su se, priča govori, pobunile protiv toga pa je izbio rat oko ovih ideoloških podela.

Pitanje robovlasništva je svakako bilo jedno od bitnijih, ali definitivno ne i jedino.

Jug je bila poljoprivredna regija fokusirana na uzgoj pamuka i duvana dok je na severu bujala industrijalizacija, preduzetništvo i jedan sasvim drugi način života. Na jugu su vladale bogate porodice, vlasnici farmi, i hijerarhija je podsećala na onu iz Britanije. Znalo se "gde je kome mesto", ljudi su se rađali i umirali u svojim društvenim klasama dok je na severu klasna mobilnost bila znatno mogućnija - primera radi, Samjuel Kolt (pronalazač Kolt revolvera) rođen je u siromašnoj porodici, a njegovo ime danas znaju svi.

Jugoslovenski građanski ratovi u zapadnim stripovima

KRVAVI SUKOB KOJI (NI)JE ZAVRŠEN: Evo gde se vodio NAJDUŽI građanski rat na ZAPADNOJ hemisferi

Život na jugu zapravo je vrlo dobro prikazan u filmu "Zameo ih veetar" iz 1939. godine. Ekonomija na plantažama bila je fokusirana na eksploataciju robova i ukidanje robovlasništva imalo bi velike ekonomske posledice po njih. U isto vreme ekonomija na severu, industrijska ekonomija, koristila je radnike koji jesu imali svoju slobodu, i primali su plate, ali u stvarnosti njihova sudbina nije bila mnogo bolja od one u kojoj su živeli robovi. To uvijek može biti kontroverzna tvrdnja, jer rob je zarobljenik, a radnik tehnički slobodan - no, ovi radnici bili su toliko eksploatisani da im je njihova sloboda često vrlo malo značila.

Jug i Sever gradili su svoje ekonomije na robovima, Jug na doslovnim robovima, a Sever na roblju na najam.

Jug i Sever razlikovali su se radikalno po načinu života pa tako i po vrednotama koje su zastupali. Kako spojiti njihove kontradiktorne stavove u jednu uniju?

Moguće je, ali pod uslovom da države u tom savezu imaju popriličnu autonomiju - i upravo je to pitanje, možda i više od robovlasništva, bilo uzrok Građanskom ratu. Naime, južne države imale su osećaj da im Sever nastoji nametnuti svoj način života - robovlasništvo je bilo samo jedan od aspekata, jedna od "vrednosti" koju im žele oteti sve moćniji političari u Vašingtonu. Za jug je federalna Vlada postala nešto vrlo mrsko, jedno "zlo" koje se nameće i koje želi potpuno preuzeti moć od saveznih država.

To pravo, pravo saveznih država unutar federacije, važnije je od pitanja robovlasništva kada govorimo o izbijanju rata.

20. decembra 1860. Južna Karolina napušta federaciju, uskoro će to napraviti i druge južne države (Misisipi, Florida, Alabama, Džordžija, Luiziana, Teksas, Virdžinija, Arkanzas, Tenesi i Severna Karolina).

12. aprila 1861. usledila je jednodnevna Bitka za Fort Sumter - vojno utvrđenje kod grada Čarlston u Južnoj Karolini - utvrđenje, u kojem se nalazila američka saveznička vojska, su napale konfederacione snage. Naime, pošto se Južna Karolina više nije smatrala delom Unije, tražili su odlazak savezničkih vojnika, severnjaka. Konačno, kada ovi nisu hteli predati utvrđenje, južnjaci su ih napali. Osvojili su utvrđenje i to je bio početak američkog Građanskog rata.

Jug će izgubiti, Sever dobiti, robovi će biti oslobođeni, a federalna Vlada postaće vrlo moćna.

Ako se uzme da je rat izbio zbog sukoba između elita pojedinih država i elita u Vašingtonu, nije se previše promenilo. Isto vredi ako uzmemo u obzir da se rat vodio zbog drugačijih pogleda na vrednosti i način života. Robovlasništva više nema, ali vrednosti između Juga i Severa i dalje su različite, a Jug ponovno smatra da im Sever želi nametnuti svoje.

Tenzije u SAD-u danas su ponovno na sličnim frekvencijama i ako će ikad ponovno doći do sukoba doći će zbog tih razloga. Uklanjanje spomenika generala Leea neće biti dovoljno da se te tenzije zaborave, kao što neće biti dovoljna ni tvrdnja da je pitanje robovlasništva bio glavni, ili čak jedini, razlog zašto su zaratili Sever i Jug.

Na kraju, predsednik Linkoln bio je u pravu tada, ali njegove reči tačne su i danas - niko ne može ugroziti SAD Spolja. No, ako po SAD postoji ozbiljna pretnja, onda je ona i dalje iznutra, otprilike na sličnim granicama kao što je i bila 60-ih godina 19. veka.