PONOVO OŽIVELA MAPA PODELE EVROPE: Nemci predložili deobu kontinenta po OVIM kriterijumima, evo gde je smeštena Srbija
Autor mape je Stalni komitet za geografska imena (StAGN), telo koje se bavi standardizacijom geografskih imena na nemačkom jeziku.
Stara mapa podele Evrope prema kulturno-prostorim kriterijumima koju je izradio nemački akademski komitet opet je "oživela" na Tviteru gde je pokrenuta diskusija o njoj. Prema mapi, zamišljene regionalne granice presecaju teritoriju nekoliko evropskih država, uključujući i Srbiju.
FSB SPREČILA ATENTAT KIJEVA NA RUSKOG MILIJARDERA: Oglasilo se Ministarstvo spoljnih poslova
JEZIVE PROGNOZE NAUČNIKA: Ovih devet svetskih gradova nestaju do 2030. godine
DOŠLO DO DOGOVORA OPOZICIJE: Ako Erdogan izgubi izbore, evo ko će doći na vrh države u Turskoj
"Veliku mapu podele Evrope prema kulturno-prostorim kriterijumima" podelio je na Tviteru luksemburški politikolog Florijan Biber uz komentar da ceni "nemačku preciznost", ali da je ideja da se mogu povući jasne granice između kulturnih prostora "apsurdna i problematična".
Predložena je podela kontinenta na Zapadnu, Severnu, Južnu, Centralnu, Jugoistočnu i Istočnu Evropu, s tim što bi se teritorija nekoliko zemalja prostirala na više regija.
Tako bi, prema mapi, severni deo Srbije, odnosno veći deo Vojvodine, pripadao Centralnoj Evropi, a ostatak Jugoistočnoj. Najveći deo Ukrajine bi pripadao Istočnoj Evropi, dok bi krajnji zapad bio u Centralnoj.
Imaginarna granica između Centralne i Južne Evrope bi prolazila preko središnjeg dela Rumunije i praktično bi "presekla" zemlju na pola. Francuska bi bila "raparčana" na čak tri dela - najveći deo bi bio u Zapadnoj Evropi, južna obala bi bila u Južnoj, a pokrajina Alzas na kranjem istoku bi bila u Centralnom delu.
Autor mape je Stalni komitet za geografska imena (StAGN), telo koje se bavi standardizacijom geografskih imena na nemačkom jeziku. To je nezavisni akademski komitet bez suverenih funkcija, a u njemu su naučnici iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i iz drugih zemalja nemačkog govornog područja.
Podela je inspirisana radom austrijskog istraživača Pitera Džordana, koji je želeo da napravi model kulturnih prostora koji "isključuje nacionalne i političke faktore".
Кoncept Centralne Evrope je polazna tačka jer se o njemu "raspravlja u debati o okončanju globalnih i političkih antagonizama sa posebnim uticajem na Evropu".
Za sužavanje koncepta Centralne Evrope Džordan je koristio osam kriterijuma: istorijski uticaj koje su ostavile nemačka i jevrejska kultura, sukcesija protestantizma i katolicizma dok pravoslavlje i islam igraju samo sporednu ulogu, rani razvoj urbanog sistema i srednje klase u odnosu na Istočnu Evropu, rano postojanje slobodne klase seljaka, tradicija lokalne i regionalne samouprave, kulturna raznolikost unutar država, politička i ekonomska težnja ka kontinentalizmu i, na kraju, kasna industrijalizacija u poređenju sa Zapadnom Evropom, ali rana u poređenju sa Istočnom.