Evropa shvatila kakva pogibija preti ako se dogovore Tramp i Putin, razmatra se dosad nezamisliv potez sa čak 40 hiljada vojnika

"Na inicijativu mađarske strane, Vladimir Putin je imao telefonski razgovor sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom", obavestio je Kremlj javnost o razgovoru za koji najproruskiji evropski lider na platformi Iks, nekadašnjoj Tviter, tvrdi da je trajao sat vremena.

Promena odnosa snaga na Bliskom istoku sa padom režima sirijskog zločinca Bašara el Asada, koji je pokazao slabost Rusije, podstakao je diplomatske napore da se nešto preduzme u vezi sa ruskom agresijom na Ukrajinu. Orban je ponovo ponudio da bude posrednik za novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, koga je posetio na Floridi u utorak - da li treba reći da je na sastanku bio i Ilon Mask?

Mađarski premijer je svoje predsedavanje Unijom započeo u julu iznenadnom posetom Putinu, koja je bila praćena oštrim porukama iz Brisela da on ne govori u ime svih nas ostalih. Tvrdio je da je pokrenuo mirovnu misiju, koja je, ako je postojala, razbijena događajima na bojnom polju gde Rusija nemilosrdno napreduje, a Ukrajina ne uspeva da uspori nalet na bojnom polju u Donbasu. Ne pomaže ni odluka SAD da dozvoli da svoje rakete dugog dometa gađaju ciljeve u Rusiji, što je bilo i očekivano jer ni avion F-16 nije dao prednost u korist Ukrajine, iako su u Kijevu tvrdili da će to biti odlučujući faktor.

Zelenski, kako je taj Zelenski zao

A sada Orban, na Iksu, tvrdi da su "na kraju mađarskog predsedavanja EU uložili nove napore za mir. Predložili smo božićni prekid vatre i veliku razmenu zarobljenika. Tužno je što je predsednik Zelenski to odbio i isključio. Jesmo šta smo mogli!"

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kriv je, razumljivo, što je odbacio Orbanov napor da stvori uslove za mirovne pregovore. On ne razume mađarskog lidera, koji se nalazi pred neočekivanim izazovom jer u anketama vodi opozicioni lider Peter Mađar - izbori su 2026. godine. Ne razume da njegovi dobri odnosi sa Trampom i navodno sa Putinom nisu razlog da mu njih dvojica povere istorijski važan posao, pregovore koji će privesti kraju najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata .

Orban nema podršku u NATO-u i EU, što njegove vlažne snove o mirovnom posredniku čini iluzornim, ali on to jednostavno ne može da prihvati. Na poslednjem sastanku ministara spoljnih poslova naše odbrambene alijanse, generalni sekretar Mark Rute je rekao da je sada potrebno obezbediti da vojna pomoć stigne u Ukrajinu kako bi, kada Kijev odluči da uđe u pregovore sa Rusijom, to učinio sa pozicije snaga. Neće se dogoditi, ali zvuči dobro. Mađarski premijer je odbio da pošalje pomoć Kijevu, što ga automatski isključuje iz pregovora.

Doček Trampa

Istovremeno, u Evropi su u toku ozbiljni procesi, čiji ključni lideri pripremaju zajedničke platforme za susret Trampa sa odgovorima na sve njegove pretnje. Novoizabrani američki predsednik je u intervjuu televiziji En-Bi-Si ponovio da Ukrajina mora da računa na smanjenje američke pomoći, što slabi Ruteovu izjavu. Treba istaći Trampovu rečenicu "Evropi je važniji rat sa Rusijom nego nama", koja deluje kao eho izjava Baraka Obame iz 2014. "Ukrajina nije američki nacionalni interes". Evropa sa svojim trenutnim vojnim potencijalom ne može da ispuni Ruteovu želju da "Ukrajina u pregovore sa Rusijom uđe sa pozicije snage".

U tom kontekstu, poziv Fridriha Merca, lidera nemačke opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i verovatno novog kancelara nakon izbora u februaru, treba posmatrati u ovom kontekstu tokom njegove posete Kijevu početkom nedelje , predložio je formiranje evropske kontakt grupe koja bi koordinirala pristup rešavanju ukrajinske krize kako bi Evropa delovala jedinstveno. Nemačka, Francuska, Poljska i Ujedinjeno Kraljevstvo bile bi članice.

Taj proces je u toku, premijer Donald Tusk i francuski premijer Emanuel Makron sastali su se u četvrtak u Varšavi kako bi razgovarali o evropskoj bezbednosnoj krizi nakon što se ovaj sastao sa Zelenskim i Trampom tokom vikenda. Mond piše da Makron dolazi da "razgovara o većoj podršci Ukrajini sa pogledom na mirovne pregovore". Prevedeno, razgovaralo se o mogućem razmeštanju evropskih snaga na liniji podele kada dođe do primirja, jer SAD neće slati vojnike. Obaveštajni izvori procenjuju da će, u slučaju dogovora, za održavanje primirja biti potrebno oko 40.000 vojnika, a Kijev će insistirati da većina bude iz članica NATO-a.

U januaru Poljska preuzima predsedavanje našom Unijom, pa će se ponovo razgovarati na nivou od 27 članica – možda bez Mađarske i Slovačke - o zajedničkom pristupu ukrajinskoj krizi.

Izvor: Srbija Danas/Jutarnji list