light rain
15°C
23.05.2024.
Beograd
eur
117.1138
usd
107.8893
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan
Podešavanja Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan

Gde će izbiti sledeći izraelsko-iranski sukob?

GDE ĆE IZBITI SLEDEĆI IZRAELSKO-IRANSKI SUKOB? Ova ČETIRI žarišta su kritična, ukoliko dođe do novog RATA, svet će se naći na rubu VELIKE PROVALIJE

20.04.2024. 20:34
Piše:
Srbija Danas/Jutarnji.hr
rat Irana i Izraela
rat Irana i Izraela / Izvor: Shutterstock

Poznati britanski analitičar, stručnjak za Bliski istok, u svojoj analizi iznosi da bi Crveno more, Irak, Sirija i Liban mogli bi da budu buduća bojna polja.

Kako Majkl Stivens, stručnjak za Bliski istok britanskog instituta za istraživanje Royal United Services Institute (RUSI), navodi u svojoj analizi za Dejli mejl, Crveno more, Irak, Sirija i Liban bi mogli bi da budu buduća bojna polja na kojima bi izbio rat koji bi bio toliko žestok, da bi Gaza predstavljala samo predjelo, manji uvod u mnogo gori i širi sukob.

Bliski istok se, prema njemu, nalazi na ivici opasne provalije posle nedelju dana u kojima su Izrael i Iran izveli svoje osvetničke napade. Tokom protekle dve decenije, dve neprijateljske zemlje su vodile "rat u senci" preko svojih satelita kao što je Hezbolah u Libanu, koji podržava Teheran, ili kroz tajne aktivnosti i sajber rat, ciljajući na infrastrukturu druge.

Ono što je važno jeste da nijedna zemlja nije koristila svoju vojsku za otvorene napade unutar suverene teritorije druge. Ove nedelje, međutim, taj tabu je razbijen, što je region gurnulo u zabrinjavajuću novu dinamiku u kojoj bi Izrael i Iran mogli smatrati neophodnim da nastave sa merama odmazde kako bi izbegli da ispadnu slabi u očima drugih aktera.

Kako stvari sada stoje, ocenjuje Stivens, događaji se odvijaju tako brzo da je teško predvideti u kom pravcu će se stvari razvijati, a visok nivo tenzija znači da bi bilo kakva pogrešna procena bilo koje strane mogla dovesti do brze eskalacije regionalnog nasilja, pa je potrebno razmotriti kako bi se to moglo dogoditi i gde bi se moglo dogoditi. Region Bliskog istoka je pun potencijalnih žarišta koja bi mogla brzo da se razbukte, ali neke oblasti su opasnije od drugih i kao rezultat toga je manje verovatno da će se odmah destabilizovati.

Crveno more je na prvom mestu, tu je i Irak

Crveno more je verovatno prvo mesto gde se očekuju veliki problemi. Iranski saveznici Huti, jemenski šiitski pobunjenici, glavna su remetilačka sila u Jemenu. Nakon devet godina građanskog rata u Jemenu, postalo je teško izbaciti ih iz njihovih baza na zapadnoj obali, a oni u potpunosti kontrolišu glavni grad Sanu.

Već četiri meseca Huti napadaju civilne brodove i suočavaju se sa odmazdom američkih i britanskih vazdušnih snaga. Međutim, oni i dalje imaju mogućnost da gađaju brodove raketama i bespilotnim letelicama, što čini plovidbu u tom regionu na ključnom trgovačkom putu veoma nesigurnom. Ti napadi bi lako mogli eskalirati ili se čak proširiti na Indijski okean, jer Iran nastoji da iskoristi sva sredstva koja su mu na raspolaganju da poveća cenu sukoba za Zapad.

Irak
Irak / Izvor: Profimedia

U Iraku, šiitske naoružane grupe, od kojih su neke lojalne Iranu, povezane sa vladinim ministarstvima, imaju mogućnost da gađaju zapadne mete kao što su ambasade i izvode napade na zapadne interese poput naftnih kompanija i američkih vojnih objekata. Američka vojna baza Al Asad u zapadnom Iraku, kao i vazdušna baza u kurdskoj prestonici Erbilu, već su gađani, a Iranci bi mogli izabrati da gađaju ove baze balističkim projektilima ili bespilotnim letelicama, uvlačeći SAD dublje u sukob.

Izrael je, s druge strane, izveo vazdušne napade na ove grupe 2019. godine, a Izraelci mogu da smatraju da bi dalji napadi bili dobar način da se nanese šteta Iranu bez još jednog direktnog napada na njegovu teritoriju.

Sirija i Liban

Izraelci bi takođe mogli odlučiti da povećaju svoj udeo u Siriji, gde je glavni grad Damask dom nekoliko iranskih vojnih komandanata i bataljona Korpusa iranske revolucionarne garde (IRGC). Ove jedinice bi mogle da se koriste za planiranje iranskih napada iz Sirije, ali bi mogle da budu i meta za odmazdu izraelskih vazduhoplovnih snaga, kao što se dogodilo u martu, kada je viši komandant IRGC-a Mohamed Reza Zahedi ubijen u ciljanom izraelskom vazdušnom napadu.

Iranske logističke veze od glavnog grada Sirije do njegovog saveznika u Libanu, Hezbolaha, čine južnu Siriju očiglednom žarišnom tačkom gde bi mogla doći do brze eskalacije i osvetničkih napada sa obe strane. Ali tu je i sam Liban, gde je libanski Hezbolah razmenio vatru sa Izraelom više od 5.000 puta od kada je Hamas napao Izrael 7. oktobra prošle godine i od početka rata u Gazi. Od tada je ubijeno 200 Libanaca i 16 Izraelaca, a velika područja sa obe strane izraelsko-libanske granice ostaju prazna jer su civili bežali u strahu za svoje živote.

Liban, Hezbolah, Sirija
Liban, Hezbolah, Sirija / Izvor: Profimedia

Hezbolah ima arsenal raketa koji se procenjuje na više od 150.000 komada. Ako budu lansirani, oni bi probili višeslojni sistem protivvazdušne odbrane Izraela i izazvali pustoš širom zemlje. Izrael bi tada morao da napadne Liban u znak odmazde, što bi dovelo do rata čija bi žestina bila toliko intenzivna da bi Gaza izgledala kao samo početak pravog sukoba. S obzirom na to koliko bi ishod takvog sukoba mogao biti strašan, malo je verovatno da bi Iran ili Izrael izazvali opšti sukob na severu, osim ako se situacija ne pogorša do te mere da jednostavno ne postoji druga opcija.

Međusobni udari Irana i Izraela

Ali, uostalom, tu su i sami Izrael i Iran. S obzirom na veliku udaljenost između dve zemlje, nijedna ne bi mogla da izvrši direktnu invaziju, ali obe zemlje poseduju značajne mogućnosti balističkih raketa, a scene poput one u noći 13. aprila, kada je Iran izveo veliki raketni i dron napad na Izrael, bi zaista mogla postati redovna pojava. Ovo bi zauzvrat izazvalo duboku zabrinutost za SAD i njihove zapadne saveznike, poput Velike Britanije, koji su odlučni da brane Izrael.

I dok se sumnja da Izrael ima nuklearni arsenal, Iran još nije proizveo sopstveno nuklearno oružje, tako da nema šanse za nuklearni sukob na Bliskom istoku u bliskoj budućnosti, ocenjuje autor. S druge strane, prisustvo važnih američkih baza u Bahreinu, Kuvajtu, Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, što uključuje i snažno britansko vojno prisustvo, ne znači mnogo u smislu eskalacije. Ti resursi bi mogli da se koriste za kontrolu neba između Izraela i Irana ako se stvari pogoršaju, ali te zemlje su jasno stavile do znanja da iz tih baza ne može da se pokrene nikakav uzvratni napad na Iran i da neće prihvatiti da budu uvučene u širu konfrontaciju Izrael, što znači SAD, protiv Irana.

Stoga je, prema Stivensovim rečima, verovatnoća sukoba u Zalivu prilično mala, ali je zato daleko veća verovatnoća da će iranske pomorske snage zaustaviti plovidbu kroz Ormuski moreuz, kao što se dešavalo mnogo puta ranije, što bi naglo povećalo cene nafte i ozbiljno poremetile čak trećinu svetskog snabdevanja energijom.

Hitna diplomatija

Sve ovo stvara veoma zabrinjavajuću sliku u kojoj višestruke tačke žarišta mogu dovesti region u mnogo širi sukob. Iranski resursi u Libanu, Siriji, Iraku i Jemenu znače da postoji mnogo tačaka na kojima Teheran može biti povređen ako stvari eskaliraju.

U međuvremenu, izraelska superiorna vojna tehnologija znači da zemlja može da izvrši precizne udare na iranske resurse bilo kada i bilo gde.Istovremeno, u regionu je sada na delu intenzivna diplomatija u vanrednim situacijama, koja bi mogla da pomogne da se "ohlade glave" i prevaziđe trenutna situacija. Najvažnije će biti ubediti i Izrael i Iran da 'smire strasti' i povuku se iz sadašnjeg ciklusa eskalacije, pre nego što se stvari pogoršaju. Jedina pozitivna stvar je da, uprkos masovnosti napada, niko nije stradao, a civili nisu ni gađani. Stoga, zaključuje Majkl Stivens, još ima vremena da diplomatija prevlada i da region izbegne širi rat.

Izvor: Srbija Danas/Jutarnji.hr