Geopolitika i klimatske promene
Samit o klimatskim promenama u Egiptu ostao je u senci zbog sukoba u Ukrajini.
Ovo čisto ekološko pitanje sve više postaje stvar nacionalne bezbednosti. Klimatske promene i ako su neretko na udaru teoretičara zavera predstavljaju globalni bezbednosni rizik.
Sa klimatskim promenama računaju sve velike države. A naročito geopolitički takmaci savremenog sveta. Poplave, požari, suše, uragani, cunamiji sve se može podvesti pod elementarne nepogode.
"PAŽLJIVO ANALIZIRAMO, ALI..." Kremlj se oglasio povodom američkih izbora
SNAŽAN ZEMLJOTRES JUTROS POGODIO ITALIJU: Osetio se u Hrvatskoj i BiH - epicentar u Jadranskom moru
OŠTRA BORBA SLONOVA I MAGARACA: Republikanci nadomak pobede u Predstavničkom domu, tesna bitka za Senat
Međutim, većina tih elementarnih nepogoda je posledica načina na koji koristimo našu planetu. Arktički glečeri se tope svake godine. Ključno je razumevanje da klimatske promene više ne spadaju u domen entuzijastičnih skupova, već su deo nacionalne bezbednosti u najširem mogućem smislu.
Treba imati u vidu da za otklanjenje negativnih efekata klimatskih promena nije dovoljna državna inicijativa već snažna globalna multilateralna akcija koja se zasniva na jasnim merama i radnjama sa kontinuitetom, a koja mora biti finansijski održiva. U akciju se moraju uključiti svi, jer klima ne poznaje državne granice, a posledice osećaju i oni koji ih nisu izazvali.
Zašto su klimatske promene geopolitičko i bezbednosno pitanje? Milioni ljudi žive u gladi u sled nepovoljnih klimaskih uslova koji su posledica globalnog zagrevanja, odnosno emisije gasova efekata staklene bašte.
Samim tim glad i loši uslovi života se odražavaju na migracione talase koji sa sobom proizvode ljudsku patnju, troškove bezbednosti i kompletnog socijalnog mehanizma zbrinjavanja tih ljudi. Ova tema pokreće sa sobom i etičko-moralna pitanja, ali i geopolitička pitanja.
Koliku pažnju države poklanjaju ovoj temi govori podatak da predsednik SAD je imenovao Džona Kerija za izaslanika po ovom pitanju, a na sastanak put Egipta poveo je državnog sekretara Blinkena i savetnika za nacionalnu bezbednost Salivena. Pitanje klimatskih promena je i geopolitičko pitanje. Spada u red aktivnosti koje same po sebi otvaraju priliku za parole i krupne komplikovane formulacije o „brizi za ostatak čovečanstva“, ostvarenje nacionalnog prestiža, ali i političku konfrontaciju koja posledično nadolazi i stvara priliku za ukrštanje argumenata.
Čini se da je EU kao zajednica 27 država najdalje otišla u pravcu usvajanja adekvatne regulative u pogledu smanjenja štetnih emisija. Zelena tranzicija uveliko se sprovodi u EU. Dok je Evropski savet saopštio da je priprmljen paket kao bi se smanjila emisija za 55% do 2030. Pored operativnih planova, veliki je uticaj geopolitike na ove ambicije koje se tiču svih nas, a vidimo da sukob u Ukrajini dovodi u pitanje zelenu tranziciju.
U odnosu na obećanje o pomoći državama u razvoju od strane najbogatijih još uvek nije dostignut iznos od 100 milijardi dolara. Prema izveštaju OECD razvijene države su obezbedile 83,3 milijarde dolara Evrpska Unija i SAD predstavljaju najveće donatore u ovoj inicijativi. Dok sa druge strane i ovaj samit o klimatskim promenama postavlja pitanje globalne odgovornosti. Predsednik Bajden će lično boraviti na samitu, dok je predsednik Si poslao svog izaslanika i obimnu delegaciju, sastanku neće prisustvovati ni premijer Indije Neandra Modi, kao ni Vladimir Putin.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je zahtevao da NR Kina „plati“ svoj pravedni udeo u klimatskim promenama. Dok sa druge strane kineska diplomatija odgovora kao i tokom prethodnog samita u Glazgovu da su najrazvijeniji godinama emitovali gasove sa efektom staklene bašte i da oni treba da snose teret za posledice svog tehnološkog razvoja. Vidimo da pitanje klimatskih promena postaje poprilično ideološko pitanje, koje se oslanja na pravičnost globalne preraspodele i pozivanje na odgovornost postkolonijalnih sila.
Ono što je činjenica NR Kina je danas najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte što iznosi ukupno 30% globalne emisije, dok za njom drugoplasirane su SAD sa 11% udela, odnosno Kina emituje vrednost koliko Amerika i razvijene države zajedno. Zahteve za promenom stanja u Kini je lako izneti, ali teško sprovesti u delo. U ovom trenutku procene su Svetske bake da je Kini potrebno 17 triliona dolara za potpunu tranziciju, i zabeležen je određeni napredak u pogledu zelene tranzicije.
Pitanje koje ostaje otvoreno u međusobnom klimatskom nadgornjavanju jeste kako nadoknaditi ogromnu devastaciju koja proizilazi iz kineske industrijalizacije zadnjih 30 godina veliki broj reka, jezera i šuma kao i pripadajućih naselja je zauvek nestao. Istovremeno Kina na globalnu pozornicu izlazi sa svojim fondom vrednim 3.1 milijardu dolara za pomoć državama u razvoju za borbu sa klimatskim promenama. Uviđamo jaku geopolitičku konfrontaciju na ovom polju od globalne važnosti.
U skladu sa inicijativom Pojas i Put očekivano je da Kina i po pitanju klimatskih promena nastupi sa svojim paralelnim sistemom za koji veruje da joj može dati određeno preimućstvo u odnosu na Ameriku, dok globalna koordinirana akcija izostaje i postaje predmet borbe za globalno liderstvo.
Sa druge strane, globalno zagrevanje rađa nove geopolitičke mogućnosti u pogledu Arktičkog plovnog puta koji Rusija već dugo planira, a to sa sobom nosi i zalihe fosilnih goriva. Da li je odnos prema klimatskim promenama i vrsta pragmatizma na kratkom roku, vreme će pokazati.
Klimatske promene se definitivno više ne mogu posmatrati izvan nacionalne bezbednosti. Regulativa i državne obaveze svoje posledice imaju po pitanju investicija, tehnologija pri čemu se interesi različitih država sudaraju. Bilo je pitanje vremena kada će Kina i Amerika ukrstiti svoj klimatski put, Evropa je zavela ograničenja na kineske energetske projekte koji koriste fosilna goriva, čime je transfer takvih tehnologija odnosno njihov dovoz u Evropu blokiran. Što dugoročno gledano ograničava kineske projekte Puta svile i na Zapadnom Balkanu.
Ukoliko se klimatska regulativa i obaveze tumače kao vid sputavanja državnih projekata definitivno ovo pitanje će biti predmet utakmice, a svi mi ostali posmatrači snosićemo posledice.