Haos na sastanku u Parizu: Evropske sile se sukobile oko jedne bitne stvari za Ukrajinu - Isplivali šok detalji rasprave

Evropske sile sukobile su se oko slanja trupa u Ukrajinu na hitnom sastanku u Parizu u ponedeljak koji je sazvan sa namerom da se postigne konsenzus oko odgovora na mirovne pregovore američkog predsednika Donalda Trampa sa Rusijom.

Kako piše Financial Times, Nemačka, Italija, Poljska i Španija protive se slanju svojih oružanih snaga u Ukrajinu.

Poljska i Španija izrazile su nevoljnost da pošalju mirovne snage u ratom razorenu zemlju, nekoliko sati nakon što je Britanija ponudila da pošalje kopnene trupe.

Na sastanku u ponedeljak u Parizu, koji je saznao francuski predsednik Emanuel Makron, bilo je šest zemalja EU, Velika Britanija i zvaničnici iz NATO-a, EU i UN.

Američki evropski saveznici se utrkuju da odgovore na Trampovo šokantno saopštenje o razgovorima sa Rusijom, koji su počeli danas u Saudijskoj Arabiji.

Francuska je predložila da se razgovara o "snagama za uveravanje" koje bi bile stacionirane iza, a ne na budućoj liniji prekida vatre u Ukrajini, izjavila su dva zvaničnika obaveštena o pripremama za sastanak.

Makron je rekao da će nastaviti da se konsultuje sa evropskim partnerima u narednim danima, kako o pomoći Ukrajini, tako i o izgradnji sopstvene vojske.

-Želimo čvrst i trajan mir u Ukrajini. Radićemo sa svim Evropljanima, Amerikancima i Ukrajincima. Ovo je ključ - rekao je Makron.

Ali dok je britanski premijer Sir Kir Starmer rekao da je "spreman i voljan da (stavi) sopstvene trupe na teren ako je potrebno", druge zemlje su mnogo nevoljnije.

-Niko trenutno ne razmišlja o slanju trupa u Ukrajinu. Mir je i dalje veoma daleko i samo iz jednog razloga: Vladimira Putina - rekao je Hoze Manuel Albares, ministar spoljnih poslova Španije.

Poljski ministar spoljnih poslova Donald Tusk rekao je da Varšava nije spremna da šalje trupe u Ukrajinu, ali bi zadržala humanitarnu, logističku i vojnu pomoć koju je Kijevu pružala u protekle tri godine.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni rekla je kolegama liderima da okleva oko slanja evropskih trupa u Ukrajinu, rekavši da je to "najsloženija i najmanje efikasna" od različitih opcija.

Nemačka je rekla u ponedeljak da je prerano razgovarati o slanju svojih trupa u ratom razorenu Ukrajinu kao deo bilo koje potencijalne mirovne snage.

-Više puta smo ponavljali da, pre svega, moramo da sačekamo i vidimo da li će i kako će, nadamo se, doći do mira za Ukrajinu - rekla je zamenica portparola nemačke vlade Kristijane Hofman novinarima u Berlinu.

-Tada ćemo moći da razgovaramo o uslovima i kako to može da se sprovede - dodala je ona.

Švedska je rekla da ne isključuje slanje trupa u Ukrajinu ako bude potrebno, rekla je u ponedeljak ministarka spoljnih poslova Marija Malmer Stenergard.

-Moramo prvo da pregovaramo o fer i održivom miru koji poštuje međunarodno pravo, koji poštuje Ukrajinu i koji pre svega obezbeđuje da se Rusija ne može samo povući i pregrupisati i napasti Ukrajinu ili neku drugu zemlju za nekoliko godina. Kada budemo imali takav mir, moraće da se održava i zato naša vlada ništa ne isključuje - rekla je ona.

Starmer je potvrdio da će se sledeće nedelje sastati sa Trampom u Vašingtonu i da će po povratku održati dalje razgovore sa evropskim liderima.

Danska premijerka Mete Frederiksen rekla je da je "otvorena za razgovore o mnogim različitim stvarima“, kao što je raspoređivanje trupa.

-Ali, takođe bih želela da naglasim da postoji zaista, zaista mnogo stvari koje treba da se razjasne pre nego što dođemo do ove situacije, jer govorimo o bezbednosti naših muškaraca i žena - dodala je ona.

Lideri su takođe razgovarali o opcijama za povećanje evropskih izdataka za odbranu i vojnih kapaciteta, kroz zajedničko finansiranje.