Hitno upaljen crveni alarm: Država uvodi vanredno stanje?
Moldavija je ušla u novu fazu krize nakon što je parlament odobrio 60-dnevno vanredno stanje u energetskom i vodnom sektoru zbog ozbiljnog pada vodostaja Dnjestar i sve većeg pritiska na snabdevanje energentima.
Moldavija je proglasila 60-dnevno vanredno stanje u energetskom i vodnom sektoru zbog ozbiljnog pada vodostaja reke Dnjestar, ali i rasta cena energenata usled međunarodnih sukoba.
Parlament je odluku usvojio sa 54 glasa za, dok je 20 poslanika bilo protiv, a 22 nisu glasala.
Vanredno stanje stupa na snagu 26. septembra i trebalo bi da omogući vlastima da brže reaguju ukoliko dođe do poremećaja u snabdevanju vodom, gasom, električnom energijom ili gorivom.
Poseban problem predstavlja reka Dnjestar, jedan od ključnih izvora vode za Moldaviju.
Protok vode u gornjem toku i dotok u rezervoar Novodnjestrovsk ostali su znatno ispod nivoa potrebnog za normalno funkcionisanje sistema.
Premijer Vasile Tofan rekao je da u akumulaciju Novodnjestrovsk trenutno pristiže oko 22 kubna metra vode u sekundi, dok je za održavanje potrebnog nivoa, prema njegovim navodima, neophodno najmanje 60 kubnih metara u sekundi.
Podaci moldavskih vlasti pokazuju koliko je situacija ozbiljna. Tokom septembra prosečan dotok u akumulaciju bio je oko 23 kubna metra u sekundi, dok je ispuštanje održavano na oko 60 kubnih metara.
Zbog toga su rezerve vode nastavile da opadaju, a vlasti upozoravaju da bi u slučaju pogoršanja situacije mogla biti uvedena ograničenja potrošnje vode koja nije neophodna.
Ministar životne sredine Georgije Hajder rekao je da država mora da raspolaže svim potrebnim mehanizmima za intervenciju.
Problem sa vodom dodatno komplikuje energetsku situaciju u Moldaviji, koja u velikoj meri zavisi od uvoza gasa i električne energije.
Vlasti upozoravaju na rast cena energenata na regionalnom tržištu, dok se istovremeno približava hladna sezona.
Tofan je rekao da se više rizika pojavilo istovremeno - suša, ratovi u regionu i posledice napada na energetsku infrastrukturu, kao i poremećaji na tržištu energenata.
On je naglasio da vanredno stanje ne znači da će građani odmah ostati bez gasa, struje, goriva ili vode.
- Ne kažem da ćemo sutra ostati bez gasa, dizela, struje ili vode, rekao je Tofan, ukazujući da je problem u tome što Moldavija u hladnu sezonu ulazi sa više rizika koji se istovremeno preklapaju.
Vlada je prethodno već uvela mere pripravnosti u energetskom i hidrologskom sektoru, koje ističu 25. septembra. Novo vanredno stanje trebalo bi da omogući državnim institucijama da reaguje brže ukoliko se stanje dodatno pogorša.
Moldavske vlasti već preduzimaju mere kako bi sačuvale postojeće rezerve.
Protok Dnjestra je smanjen kako bi se obezbedila dovoljna količina vode za piće, zaštitili ekosistemi i sačuvale rezerve do perioda jesenjih padavina.
Istovremeno se pojačava kontrola kvaliteta vode, jer nizak vodostaj i visoke temperature mogu pogodovati razvoju algi i povećanju koncentracije zagađivača.
Kriza je dodatno komplikovana činjenicom da Dnjestar protiče kroz Ukrajinu, gde se nalazi infrastruktura od koje zavisi vodni režim reke.
Moldavija je i ranije ove godine imala problema sa snabdevanjem vodom nakon napada na hidroelektranu Novodnjestrovsk u Ukrajini, kada je došlo do zagađenja Dnjestra.
Zbog svega toga vlasti u Kišinjevu sada pokušavaju da spreče scenario u kojem bi se problemi sa vodom i energijom istovremeno produbili tokom zime.
Srbija Danas
