PLAČI ZEMLJO! Nesrećni dečaci stoje i mole u redu za HRANU! Muhameda čeka bolesna majka, a IZRAELSKE BOMBE padaju i padaju! CRNI oblaci nadvili se nad RAFOM

Svetska javnost odavno je alarmirana stanjem ljudskih prava u ratom zahvaćenoj Gazi. Od početka izraelskih napada na tom prostoru je poginulo oko 29 000 civila najviše žena i dece. 

Oni koji su imali sreću da prežive napade "IDF-a" susreću se sa ogromnim problemima, glađu i bolestima, živeći svaki dan na ivici puke egzistencije. 

Konvoji humanitarne pomoći koji stižu u Gazu uspevaju da zadovolje deo potreba, ali je sve to daleko od neophodnog. Neljudski uslovi u kojima žive Palestinci potresli su ceo svet, a životne priče ovih ljudi upozoravaju međunarodnu zajednicu da hitno reaguje i spreči potpunu katastrofu. 

Jednu takvu priču donosi i BBC koji sa lica mesta izveštava o dečacima koji u dugim redovima čekaju najčešće oskudne obroke da prehrane svoju porodicu. 

Tako i Muhamed Zorab, dečak koji je pre vremena morao da sazre i spozna najgore strane života, vodi bitku za goli opstanak i preživljavanje najbližih i na kraju samog sebe. 

On je sa porodicom izbegao iz centralnog grada Gaze Kan Junisa, na sami jug, na egipatsku granicu - u grad Rafu. Muhamed svako jutro ide u javne kuhinje sa velikom plastičnom činijom gde uzima obrok, koji je dovoljan da se ostane u kakvom-takvom životu. 

- Kada se vratim svojoj porodici sa ovom hranom, oni se obraduju i svi jedemo zajedno - kaže dečak dodajući da se ponekad vrati praznih ruku jer hrane prosto ne bude dovoljno. 

Muhamed je najstariji od četvoro dece i živi sa porodicom u klimavom i bednom skloništu napravljenom od cerade i otpadnih materijala koji su mogli da se nađu u ruševinama. 

Otac ovog hrabrog mladića luta po Rafi radeći svakojake poslove kako bi skupio pet šekela (nešto više od dolara) da kupi najmlađoj ćerki pelene.

Muhamed kaže kako u redovima za čekanje često zna doći do tuče, što on izbegava šunjajući se kroz masu gladnog i besnog naroda. 

Kada dođe kući čeka ga majka skrhana od teške bolesti i gotovo nepokretna. 

- Imam rak u kostima - otkriva nesrećna žena.

- Imam 31 godinu, ali kada me vidite mislite da imam 60. Ne mogu da hodam, ako hodam, jako se umorim. Celo telo me boli i treba mi lečenje i ishrana - dodaje u očaju. 

Smrtonosna pretnja lebdi nad Rafom

Položaj ove i stotina hiljada drugih palestinskih porodica postaje sve gori u svetlu najave totalne izraelske ofanzive na poslednje utočište nevoljnika iz Gaze - Rafu.  Više od 70 ljudi ubijeno je pre manje od dve nedelje kada je Izrael pokrenuo raciju da spase dva taoca koje drži Hamas.

Izraelski zvaničnici tvrde da se u tom gradu kriju neki od lidera Hamasa, pokušavajući da opravdaju ofanzivu na ovo mesto. 

Ipak, taj napad bi imao katastroalne posledice i svakako užasnu i ponižavajuću situaciju doveo do potpune humanitarne katastrofe, kakvu svet odavno ne pamti.

U svemu je zanimljiva i pozicija SAD-a koje, kao i ceo svet vide o kakvim razmerama haosa se radi, ali ipak ostaju uz svog ključnog geopolitičkog igrača na Bliskom istoku. Pa tako blokiraju rezolucije u SB UN kojima se pokušava zaustaviti ovaj krvavi sukob.

Slika njihovog licemerja naročito se upotpunjuje kada se setimo koliko su predano radili na eksploataciji Srebrenice i insistiranju na kvalifikaciji toga zločina kao genocida. Dakle u jednom slučaju 8 000 žrtava je genocid, a u drugom, u slučaju Gaze preko 29 000 civila je, šta? 

(Srbija Danas/M.B.)