"Igraju se vatrom" Rusija ipak nije okrenula leđa Iranu?! Rat na Bliskom istoku sve intenzivniji, udare navodno vodi Putinova "skrivena ruka"

 Prema izvorima upoznatim sa procenama američkih i zapadnih obaveštajnih službi, Moskva trenutno pruža Teheranu različite oblike obaveštajne pomoći, uključujući satelitske snimke i podatke o taktičkom ciljanju dronova.

Cilj takve pomoći je da se Iranu omogući da efikasnije napadne američke snage i njihove saveznike u regionu.

Još nije jasno koliko je ova pomoć efikasna. Jedan od izvora je rekao da nije poznato u kojoj meri je ruska obaveštajna podrška blagovremena niti koliko često Moskva pruža Iranu konkretne operativne informacije.

Ali sama činjenica da takva saradnja postoji pokazuje koliko su se odnosi između Moskve i Teherana produbili poslednjih godina, piše Blumberg, podsećajući da se Rusija u velikoj meri oslanja na iranske dronove „Šahed“ u ratu protiv Ukrajine.

Britanski ministar odbrane Džon Hili rekao je da mnogi elementi iranskih napada podsećaju na rusku taktiku u ratu protiv Ukrajine.

- Nikoga neće iznenaditi da poveruje da Putinova skrivena ruka stoji iza nekih iranskih taktika i možda nekih njihovih sposobnosti, rekao je Hili na vojnom brifingu u Londonu. Prema izvorima upoznatim sa procenama američkih i zapadnih obaveštajnih službi, Moskva trenutno pruža Teheranu različite oblike obaveštajne pomoći, uključujući satelitske snimke i podatke o taktičkom ciljanju dronova.

- Obrasci iranskih napada imaju karakteristike načina na koji Rusija napada Ukrajinu, dodao je. Hili je naglasio da je to bilo očekivano s obzirom na sve bližu saradnju između Moskve i Teherana. „Znamo koliko se taj agresivni savez produbio poslednjih godina“, rekao je.

Rusija i Iran su značajno produbili vojnu saradnju poslednjih godina, posebno nakon što se Moskva našla u međunarodnoj izolaciji nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine. U tom periodu, Rusija je počela intenzivnije da sarađuje sa zemljama koje su takođe u sukobu sa Zapadom, među njima Iran i Severna Koreja. Sada postoji i zabrinutost da bi Kina mogla da pruži neku vrstu podrške Iranu, prema Blumbergu.

Demokratski senator Ričard Blumental rekao je nakon obaveštajnog brifinga o Iranu da se čini da Rusija pomaže Teheranu „aktivno i intenzivno, obaveštajnim podacima i moguće drugim sredstvima“. Dodao je da bi i Kina mogla da pomogne Iranu.

Portparol kineske ambasade u Vašingtonu, Liu Pengju, odbacio je takve optužbe. „Protivimo se neosnovanim tvrdnjama o kineskoj umešanosti“, rekao je u saopštenju. Dodao je da Kina pokušava da igra „konstruktivnu ulogu u smirivanju tenzija i obnavljanju mira“.

Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof rekao je u intervjuu za CNBC da je ruski predsednik Vladimir Putin negirao da je Moskva delila obaveštajne podatke sa Iranom tokom telefonskog razgovora sa Donaldom Trampom.

- Rusi kažu da nisu delili informacije, to su rekli, tako da možemo da im verujemo na reč, rekao je Vitkof. „To je zapravo pitanje za obaveštajne službe. Ali nadajmo se da ih neće deliti“, dodao je.

Ipak, Putin je javno izrazio „nepokolebljivu podršku Teheranu“ i čestitao Modžtabi Hamneiju na izboru za novog vrhovnog vođu Irana. Hamnei je došao na ovu poziciju nakon što mu je otac ubijen u prvim satima američkog i izraelskog bombardovanja koje je započelo rat.

Putin je takođe rekao da će Rusija ostati pouzdan partner Islamske Republike, iako se uzdržao od direktnog kritikovanja američkog predsednika Donalda Trampa zbog započinjanja rata. Rusija godinama koristi iranske dronove „Šahed“ za napade na ukrajinske gradove i energetsku infrastrukturu.

Iran je kasnije Rusiji pružio tehnologiju za masovnu proizvodnju ovih dronova na ruskoj teritoriji.

U zamenu za iransku vojnu pomoć, Rusija godinama deli osetljivo vojno znanje sa Teheranom. Ova razmena se dodatno intenzivirala poslednjih dana zbog rata Irana protiv SAD, Izraela i zemalja Persijskog zaliva, piše Blumberg.

Vašington post i Si-En-En su ranije izveštavali o delovima ruske obaveštajne podrške Iranu.

- Lekcije iz rata u Ukrajini su naučene sve vreme, ali sada vidimo njihove posledice u realnom vremenu, rekla je Andrea Kendal-Tejlor, bivša visoka zvaničnica američke obaveštajne službe koja je sada analitičarka u tink-tenku „Centar za novu američku bezbednost“.

Prema njenim rečima, Iran je verovatno usvojio iz ruskog rata u Ukrajini taktiku ciljanja energetske infrastrukture kako bi se protivniku nanela maksimalna šteta. Rusija takođe ima iskustva u suprotstavljanju američkom oružju kao što su rakete Patriot i taktičke rakete ATACMS koje je Ukrajina koristila protiv ruskih snaga.

- Oni mogu da podele to znanje sa Irancima, rekla je Kendal-Tejlor. Masovna upotreba relativno jeftinih dronova u ratu stavlja dodatni teret na američku vojsku i njene saveznike u Persijskom zalivu.

Ovi odbrambeni sistemi su uglavnom dizajnirani da presretnu sofisticiranije rakete, a ne veliki broj jeftinih dronova. Zapadnim obaveštajnim službama je teško da procene koliko dronova Iran poseduje i koliko ih proizvode, jer se takve proizvodne linije mogu relativno lako postaviti na različitim lokacijama.

Jedan izvor upoznat sa procenama rekao je da je ključ iranske proizvodnje dronova njegova sposobnost da nabavi i švercuje motore. Uloga Kine ostaje nejasna. Pored toga što je najveći kupac iranske nafte i time pomaže u jačanju iranske ekonomije, nije poznato da li Peking pruža Teheranu direktnu vojnu ili obaveštajnu pomoć.

Međutim, Kina je indirektno pomagala Moskvi tokom ruske invazije na Ukrajinu, uključujući i preko komercijalnih kompanija koje su Rusiji obezbedile satelitske snimke i tehnologiju za razvoj dronova.

Na pitanje da li Kina pruža Iranu obaveštajne podatke o američkoj vojsci, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Điakun rekao je da „nije upoznat sa ovim navodima“. Republikanski senator Tom Koton, predsednik Odbora za obaveštajne poslove Senata, rekao je za Foks njuz da ne može ni da potvrdi ni da demantuje izveštaje o ruskoj i kineskoj pomoći Iranu.

Ali je upozorio da bi takva pomoć bila izuzetno opasna. „Rusija i Kina, ako bi pružile bilo kakvu pomoć Iranu, igraju se vatrom“, rekao je Koton, piše "Bloomberg".