INVAZIJA NA PANAMU: Od američkog saveznika do NEPRIJATELJA broj jedan
Za razliku od pomirljivog Džimi Kartera, Regan je još u toku predsedničke kampanje izjavljivao: ''Mi smo ga (misli se na Kanal - prim. IM) kupili, mi smo za njega platili, on je naš i mi treba da kažemo Torihosu i kompaniji da ćemo ga i zadržati.'' U tom smislu, nova američka administracija, tragala je za pogodnom osobom u Panami, koja bi pristala da izvrši reviziju Ugovora iz 1977. godine.
Nakon pogibije generala Omara Torihosa Herera u avionskoj nesreći 31. jula 1981. godine, kojeg su SAD smatrale ''velikim nacionalistom'' i protivnikom revizije Ugovora, nestale su personalne prepreke u realizaciji ovog važnog spoljnopolitičkog cilja. Izbor je pao na Manuela Antonija Norijegu.
GENERAL HAFTAR UPUTIO ULTIMATUM LIBIJSKOJ VLADI: Imate 72 sata da napustite Tripoli ili ćemo vas UNIŠTITI
TRAMPU NI OPOZIV NIŠTA NE MOŽE: Svega 42 odsto građana smatra da treba da bude smenjen!
SI ĐINPING POSETIO MAKAO: Jasno poručio SVIMA ŠTA NAMERAVA - "povećati svesnost nacije i ostati budan i oprezan" (VIDEO)
Norijega je još 1950. godine, počeo sarađivati sa američkim obaveštajnim službama, kada im je dostavljao informacije o levim strujanjima među studentima i oficirima na Vojnoj akademiji u Limi (Peru). Obaveštajne usluge su postale ugovorne 1966. godine. Nakon dolaska na vlast generala Torihosa, imenovan je za posrednika između panamskih i američkih obaveštajnih službi. Na tim poslovima, razvijao je špijunsku mrežu koja je panamskom režimu služila za praćenje političkih oponenata u regionu, a SAD u otkrivanju i sprečavanju rastućeg komunističkog uticaja u okolnim zemljama. Svoju lojalnost i odanost, Norijega je pokazao u ratu protiv levičarskih pobunjenika u Nikaragvi (1979) i El Salvadoru (1980). Zato ga je Reganova administracija stavila na platni spisak CIA, sa 200000 dolara godišnjih uplata.
Norijegin uspon počinje postavljenjem za šefa Nacionalne garde, 1983. godine, gde je zamenio generala Rubena Darija Paredesa, koji je podneo ostavku nakon što je optužio američkog ambasadora Everta Brigsa, da neformalnim kanalima komunikacije kontaktira panamske oficire. Kako je vojska imala najvažnije mesto u političkom životu Paname, Norijega je držao u rukama najvažniju polugu vlasti i postao je faktički gospodar zemlje.
U Panami su 1984. godine, održani predsednički izbori na kojima je pobedio Arnulfo Arijas, pripadnik političke garniture koju je general Torihos svrgao u vojnom puču 1968. godine. Međutim, Arijas nije imao podršku Vašingtona, koji je izrazio nezadovoljstvo njegovom pobedom, smatrajući da bi ''politici i vlasti doneo beleg neželjenog ultranacionalizma''. Uz podršku SAD, Norijega je koristeći se nasiljem i falsifikatima, uspeo da poništi pobedu Arijasa i na mesto šefa države ustoliči Nikolasa Barletu, čiju kampanju su finansirale SAD. Američki državni sekretar Džordž Šulc, prisustvovao je inauguraciji Barlete izjavivši da je njegova pobeda ''iniciranje procesa demokratije''.
ŠAMAR MERKELOVE AMERICI: Ne prihvatamo sankcije koje ciljaju Severni tok 2, niti Iran!
DRAMA NA KARIBIMA: Luksuzna jahta poznatog milijardera UDARILA U MOST (VIDEO)
MAKRON POPUŠTA POD PRITISKOM: "Neće odustati" od spornog plana, ali "je spreman da ga poboljša" (FOTO/VIDEO)
Sledeće godine, Norijega je postavljen na mesto predsednika Vlade, čime je prigrabio svu vlast u zemlji, pa se činilo da pored njega i marionetskog predsednika Barlete, SAD imaju odgovarajuću političku strukturu u Panami, sa kojom se može pregovarati o reviziji Karter-Torihos ugovora.
Međutim, pokazalo se da Norijega baš i nije voljan da ide na reviziju Ugovora o Panamskom kanalu iz 1977. godine. Zato su SAD već krajem 1985. i početkom 1986. godine, počele da preispituju njegovu korisnost, odlučivši da ga uklone. Pritom, opozicija Norijeginom režimu, koju su činile ličnosti koje su svrgnute vojnim pučem 1968. godine, sada je javno izrazila spremnost da se izvrši revizija Ugovora, pa su SAD ocenile da je opozicija daleko pouzdanija u zaštiti američkih interesa.
Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD, Džon Poindekster, krajem 1986. godine, direktno je zatražio od Norijege da podnese ostavku. Optužbe su bile sledeće:
- Učešće u prometu droga u Centralnoj Americi i povezanost sa kolumbijskim narko-kartelima;
- Ekonomska pomoć Kubi i Nikaragvi;
- Odbijanje naloga da se poveća podrška ''kontrašima'' u Nikaragvi i asistira u planiranju scenarija za invaziju na Nikaragvu;
- Odbijanje da se panamska teritorija koristi u službi napada na Nikaragvu i El Salvador, koji bi trebalo da izvrši SOUTHCOM (američka Južna komanda), instaliravši se u panamskoj kanalskoj zoni na petnaest godina.
Pošto je odbio da se povuče, SAD su zavele ekonomske sankcije Panami, 1987. godine, koje su pogodile najsiromašnije slojeve stanovništva, koji su predstavljali Norijeginu najveću podršku. Pogođeni sankcijama, široki slojevi stanovništva su izašli na ulice da protestuju. Eduardo Herera Hasan, novi šef Nacionalne garde, žestoko se obračunao sa demonstrantima, pucajući, trujući ih gasom, tukući i mučeći ih.
Uporedo sa ekonomskom blokadom, išla je i medijska kampanja, u kojoj je Norijega upoređivan sa Idi Aminom, Gadafijem, Homeinijem...stavivši ga na vrh liste svetskih kriminalaca i krijumčara droge. U Majamiju je februara 1988. godine, podignuta optužnica protiv Norijege za aktivnosti u prometu droge u periodu 1981-1986.
Reganovu administraciju 1989. godine, nasleđuje administracija Džordža Buša, takođe, republikanskog kandidata. Nastavljajući politiku svog prethodnika, Buš uplaćuje deset miliona dolara opozicionoj Demokratskoj civilnoj alijansi i njenom kandidatu na predsedničkim izborima u Panami, Giljermu Endari.
Na predsedničkim izborima u maju 1989. godine, pobedio je upravo Giljermo Endara. No, opet se ponavlja situacija iz 1984. godine, samo sa izmenjenim ulogama i pozicijama. Potpuno istim sredstvima, kojima je sprečio pobedu Arijasa 1984. godine, Norijega je sprečio Endaru da se domogne predsedničke fotelje.
Nakon neuspelog vojnog puča iz oktobra 1989. godine, iza kojeg su stajale SAD, a koji je imao za cilj da svrgne Norijegu, Buš se odlučuje da SAD vojno intervenišu.
20. decembra 1989. godine, otpočela je američka invazija na Panamu. U obraćanju naciji, Buš je izjavio da su ciljevi invazije ''zaštita života američkih građana, odbrana demokratije, sprečavanje trgovine drogom i zaštita integriteta Ugovora o Panamskom kanalu''. Invazija je izvršena sa 12000 vojnika, a nosila je naziv ''Pravedna stvar''. Amerikanci su tukli po dva najveća panamska grada - Panama Sitiju i Kolonu. Po ulasku u Panamu, SAD su zavele vanredno stanje, hapseći na hiljade Norijeginih pristalica, da bi na kraju uhapsili i samog Norijegu, koji je proglašen za ratnog zarobljenika i sproveden u SAD, gde je osuđen na 40 godina robije.
Iako su invaziju osudile brojne međunarodne organizacije, između ostalih Organizacija americkih država (OAD) i Ujedinjene nacije (UN), Džordž Buš je na pitanje novinara ''Njujork Tajmsa'', da li je bilo vredno slati ljude u smrt (poginula su 23 američka vojnika i oko 4000 Panamaca - prim. IM) zbog ciljeva invazije i ustoličenja oligarhije koju je svrgao još general Torihos, odgovorio: ''Da, bilo je vredno.''
KORUPCIJA, NEPOTIZAM, PREVARE - Bolsonaro klan pred istragom brazilskog pravosuđa
Ko je čovek koji je pomogao da Putin postane predsednik? ''ON JE VRHUNSKI KANDIDAT'' (VIDEO)
SIĆU bacala deci oboleloj od raka, a sebi kupovala DRAGULJE: BOLESNI detalji o bivšoj prvoj dami
ISTORIJSKI SUSRET: Sastali se AMERI I RUSI - načelnici oba Generalštaba na neutralnoj teriroriji