Irački Kurdi zahtevaju REFERENDUM, Bliski istok pred NOVOM katastrofom?
Najnoviji potezi Kurda izazvali su zabrinutost u Bagdadu i Ankari
Bliski istok se suočava sa novim izazovom pošto Kurdi, koji pretežno žive na severu Iraka, traže raspisivanje referenduma na kome bi se izjasnili o budućim odnosima sa vladom u Bagdadu.
PUTIN i TRAMP spremaju armije za TREĆI SVETSKI RAT! Bliski istok samo što ne EKSPLODIRA!
Referendum u Turskoj rešiće žene i Kurdi
- Došlo je vreme da Kurdska regionalna vlada i Bagdad počnu razgovore o ’prijateljskom razvodu’ i pronalaženju najboljeg rešenja za međusobne odnose. Mi želimo da ostanemo dobri susedi ali jedino pravo rešenje je stvaranje nezavisnog entiteta u iračkom Kurdistanu.
To ne znači automatski i stvaranje nezavisne države, ali će to biti važna karta za nas u pregovorima sa vladom u Bagdadu”, objašnjava kurdski portparol Safin Dazaji, prenose istanbulski mediji.
Irački Kurdi su 2003. godine pomogli Americi tokom vojne intervencije protiv režima Sadama Huseina, posle čega su dobili određeni stepen autonomije na severu zemlje. Ali, u poslednje vreme, oni ne mogu da nađu zajednički jezik sa vladom u Bagdadu, pre svega oko eksploatacije i izvoza nafte sa svoje teritorije, kao i oko podele sredstava iz centralnog budžeta. Dve strane ne mogu da se dogovore ni oko statusa grada Kirkuk, gde su otkrivena ogromna nalazišta nafte i prirodnog gasa. Kurdi tvrde da su oni većinsko stanovništvo u tom mestu i okolini i, pored iračke, počeli su da ističu i svoje zastave na državnim nadleštvima. U Bagdadu kritikuju taj potez i tvrde da su Arapi i Turkmeni koji žive u Kirkuku žrtve etničkog čišćenja, odnosno da ih Kurdi proteruju sa njihovih ognjišta.
Ko zaista KROJI budućnost narodima ratom opustošenih zemalja Bliskog istoka?!
Najnoviji potezi Kurda izazvali su zabrinutost u Bagdadu i Ankari. Strahuje se da bi to moglo da podstakne težnje pripadnika tog drevnog naroda, koji igrom istorijskih okolnosti nikad nije imao svoju državu, da na četvoromeđi Iraka, Sirije, Turske i Irana stvori nezavisni Kurdistan. Bila bi to država koja bi okupila skoro 30 miliona Kurda i, posle Irana i Turske, najveća na tim prostorima.
Irački parlament je odbacio najnovije inicijative Kurda, kojih na severu te zemlje ima oko pet miliona. U Bagdadu smatraju da za održavanje referenduma i rešavanje statusa Kirkuka treba sačekati neka mirnija, „bolja vremena”. Centralna vlada Hajdera el Abadija sada vodi odsudnu bitku za Mosul, koji je još uvek u rukama džihadista Islamske države, koji su na tim prostorima proglasili kalifat.
U Ankari su takođe zabrinuti zbog najnovijih inicijativa iračkih Kurda, ali su odmereni u reagovanju, jer se očigledno plaše da bi to moglo da okrene pripadnike tog naroda koji živi u Anadoliji da na predstojećem referendumu glasa protiv ustavnih promena.
- Moguće podele po etničkim i verskim linijama neće se zaustaviti samo na teritoriji Iraka nego će se preliti i na druge zemlje u regionu. U tom slučaju svi ćemo platiti cenu - upozorava Ibrahim Kalin, predstavnik za medije turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
ZABLUDE ERDOGANA "VELIČANSTVENOG": Novo tursko carstvo počinje u Siriji (VIDEO-FOTO)
U ovom času nije jasno zašto je u Iraku baš sada ponovo pokrenuto kurdsko pitanje i ko stoji iza toga. Pojedini turski analitičari veruju da se iza toga krije Teheran, željan da još više učvrsti svoje pozicije u Iraku, koji je godinama u dubokom previranju.
Ne isključuju se, doduše, ni igre pripadnika Radničke partije Kurdistana (PKK), koji godinama sanjaju o stvaranju velikog Kurdistana na prostorima jugoistočne Anadolije i susednih zemalja. U Turskoj živi oko petnaest miliona pripadnika tog naroda koji ima milenijumsku istoriju, svoj jezik i kulturu, ali zbog politike pogađanja svetskih moćnika nikada nije uspeo da stvori svoju državu.
U Vašingtonu zasad ne komentarišu najnoviji razvoj na severu Iraka, ali teško je poverovati da će Bela kuća stati iza prekrajanja granica u tom regionu, pošto bi stvaranje Kurdistana na teritoriji četiri zemlje poremetilo kakvu-takvu ravnotežu snaga na rovitom Bliskom istoku. To bi, kako se upozorava u prvim analizama, mogao da bude razlog za novi, još veći haos u regionu.
