PRVI PUT U PRETHODNIH 100 GODINA: Arheolozi pronašli stari vikinški brod koji otkriva veliku tajnu!
Arheolozi su u Norveškoj pronašli ceremonijalni brod za sahranjivanje, gostionicu i bogomolju i to bez iskopavanja - korišćenjem modernog radara koji može otkriti predmete zakopane duboko pod zemljom.
ČULI SU GA KAKO PLAČE, BIO JE BLATNJAV: Goli begunac (40) pronađen u ŠUMI nakon četiri dana
USKORO STIŽE "SPUTNJIK": Jedna država sa nestrpljenjem očekuje dolazak ruske vakcine protiv korone
(UZNEMIRUJUĆI VIDEO) JEZIVO, BRUTALNO, ODVRATNO! Trojica nasilnika su MOTKAMA I SEKIRAMA oduzeli nevin život
To je pošlo za rukom ekspertima sa norveškog Instituta za istraživanje kulturnog nasleđa (NIKU) na farmi Jeleštat, na jugoistoku te zemlje.
Na Jeleštatu se nalazi humka Jele, jedna od najvećih iz perioda gvozdenog doba u Skandinaviji što dodatno potkrepljuje važnost lokaliteta, ukazujući na to da se koristila još od 5 veka n.e. pa sve do 1050. godine naše ere. Snimci radara otkrili su ukupno 13 humki uključujući ceremonijalni brod za sahranjivanje, primitivnu farmu i objekte za koje se misli da su bili korišćeni u religioznim obredima.
Eksperti za vikinšku kulturu kažu da su obredni brodovi za sahranjivanje služili da se na njima "isprate" ugledniji među Vikinzima kako bi im se obezbedio "bezbedan put u zagrobni život". Očitavanja sa radara ukazuju da je vikinški brod dugačak nešto više od 20 metara te da se nalazi na dubini od 1,5 metara ispod zemlje. Najnovija istraživanja humke Jele započela su 2017. otkrivši da je na tom lokalitetu nekada postojalo 13 humki od kojih su neke bile širine veće od 30 m. Uz plovilo, istraživači su uz pomoć radara pronašli i farmu uz veliku zgradu koja je najverovatnije služila za gozbe i religijske obrede, a ne za stanovanje.
NAUČNICI OSPORILI JEDNU OD NAJVEĆIH ZABLUDA: Kako korona utiče na pluća pušača?
JAPANSKI PASOŠ NAJBOLJI NA SVETU: Oni mogu da putuju u skoro 200 zemalja, a na kom mestu na listi se nalazi Srbija?
"BOŽIĆNO ČUDO" Barbara je proglašena mrtvom, njen sin je sve zvao da im saopšti tužne vesti i tada se dogodilo nešto ŠTO NIKO NIJE OČEKIVAO
- Mesto je verovatno pripadalo lokalnoj vlasteli tog doba i bilo uporište političke i uopšte kontrole nad regionom - rekao je Lars Gustavsen, vodeći istraživač na projektu. Veličina građevina i humki na lokalitetu ukazuju na to da je bio dugo u upotrebi.
Dok bi humka Jele mogla datirati iz 5. veka naše ere, obredni brod za sahranjivanje nejverovatnije pripada nekoliko vekova mlađoj vikinškoj tradiciji.
- Mislimo da je mesto inicijalno služilo kao obično groblje, a kasnije postalo pogrebno mesto ljudi višeg statusa što se da zaključiti na osnovu monumentalnosti humki, gostionica i obrednih brodova za sahranjivanje - napisali su istraživači. Lokalitet bi mogao da pruži uvid u važan period skandinavske istorije, od političkih prevrata nakon raspada Zapadnog rimskog carstva do uspona Vikinga.
- Ovo je prekretnica za dalja istraživanja napretka i prirode društvenog, političkog, religijskog i ekonomskog života na ovom prostoru u to vreme - rekao je Gustavsen. Kasno nordijsko gvozdeno doba, koje je trajalo od 550. do 1050. godine naše ere predstavlja ključan period istorije iz kojeg su se na kraju uzdigli Vikinzi.
- Kao takvo, njegovo proučavanje je od kritične važnosti za razumevanje istorije Skandinavije, ali i ostatka Evrope - tvrde istraživači.
Farma Jeleštat, u norveškoj provinciji Ostfold, predstavlja mesto koje bi moglo da rasvetli ovaj važan period istorije zbog činjenice da se došlo do dokaza sahranjivanja od perioda gvozdenog doba do vremena Vikinga. Humka Jele na farmi Jeleštat predstavlja drugu po veličini humku iz perioda gvozdenog doba u Skandinaviji i najverovatnije je formirana između 5. i 6. veka naše ere.
Iskopavanja i metal-detektori otkrili su i druge predmete iz gvozdenog doba, uključujući nekoliko zlatnih koji su se koristili prilikom obreda sahranjivanja žena visokog statusa do kraja 4. veka naše ere. Na istom lokalitetu nalazile su se još tri humke koje su razorene u 19. veku, a u jednoj od njih pronađen je brod. Takvi pogrebni obredi na ceremonijalnim brodovima bili su uobičajeni vekovima nakon što je Jele humka nastala - tokom vikinškog doba.
Sve skupa ukazuje na to da se Jeleštat koristila duže vreme tokom nordijskog gvozdenog doba pa nam tako može dati uvid u taj ključni period. Međutim, o obimu značajnosti ovog lokaliteta nije se ni znalo dok vlasnik zemlje na kojem se nalazi nije podneo na uvid plan da iskopa drenažni kanal. To je podstaklo arheologe da započnu sa radarskim ispitivanjima 2017. kako bi se osiguralo da zemljani radovi koje je vlasnik planirao ne nanesu štetu istorijskom blagu.
Prvi rezultati, objavljeni 2018., otkrili su da je naizgled nedefinisano polje do humke Jele zapravo mesto na kojem počiva značajno arheološko blago. Radar je otkrio 13 humki i četiri gostionice ili kuće na lokalitetu - dok je analizom njihovog razmeštaja ustanovljeno da se između njih nalazila obična farmerska kućica.
To ukazuje da je lokalitet imao skromne početke u vidu farme da bi kasnije sa izgradnjom novih građevina postao centralno jezgro visokog statusa. Humke "pričaju" sličnu priču, jer neke od njih imaju karakteristike tipičnog groblja iz gvozdenog doba. Kasnije, to groblje je poslužilo za sahranjivanje pojedinaca visokog profila, pa i za obrednu ceremoniju sahrane sa brodom.
- Uzorkovanja su završena a potpuno iskopavanje pogrebnog broda je u toku - naveli su istraživači. To je prvi put za poslednjih sto godina da je iskopan brod za ceremonijalnu sahranu, pružajući tako šansu istraživačima da to urade uz pomoć modernih tehničkih dostignuća. Svi nalazi objavljeni su u žurnalu "Antiquity".