PODELE UNUTAR HEZBOLAHA?! Pojedini komandosi zahtevaju totalni rat sa Izraelom, drugi deo poziva na oprez
Profesor Manuel Trajtenberg, izvršni direktor Instituta za nacionalnu bezbednost Univerziteta u Tel Avivu (INSS), kaže da je odnos snaga na severu veoma napet i da se još ne može reći koja će strana prevladati.
Postoje podele između Hezbolahovih elitnih komandosa u južnom Libanu, koji bi najradije započeli totalni rat protiv Izraela, i nešto opreznijeg rukovodstva te militantne grupe u Bejrutu, pokazuju izraelske analize.
HAMAS, HEZBOLAH I ISLAMSKI DŽIHAD SELI ZA STO: Održan važan sastanak, evo kakvi se planovi kuju za pojas Gaze
Izraelski napadi "dostigli nivo MASAKRA", a ćutanje međunarodne zajednice predstavlja "SRAMOTU za čovečanstvo" Erdogan ponovo šokirao svet
NEMA RAZLOGA ZA BRIGU Seničić: Egipat SIGURAN za putovanje - Svima koji su uplatili odmor u Izraelu, biće VRAĆEN NOVAC!
Ishod tog spora mogao bi da odredi da li će se otvoriti drugi front na severu Izraela, uvlačeći SAD u sukob i šireći neprijateljstva širom regiona.
Taktika "oko za oko, zub za zub", često veoma smrtonosna, koju neguju i Hezbolah i Izraelske odbrambene snage (IDF), eskalira od 7. oktobra. Međutim, obe strane vode računa da ne pređu nepisane, ali opšteprihvaćene granice koje bi izazvale širu eskalaciju.
Profesor Manuel Trajtenberg, izvršni direktor Instituta za nacionalnu bezbednost Univerziteta u Tel Avivu (INSS), kaže da je odnos snaga na severu veoma napet i da se još ne može reći koja će strana prevladati.
On je rekao da je Hezbolahov harizmatični vođa Hasan Nasralah, koji se "ponosi time što je uvek u pravu", ostao neobično tih u 17 dana od masakra, što možda znači da još nije odlučio šta da radi.
Nasralah, koji je gledao kako Izrael desetkuje Hezbolahove vojne kapacitete i imovinu tokom rata Hezbolaha i Izraela 2006. godine, previše dobro zna šta znači morati sve ponovo izgraditi.
Nekoliko puta je citiran kako je rekao da "žali što je započeo rat 2006. godine", a obaveštajna analiza pokazuje da mu je Teheran dao zadatak da zadrži Hezbolah netaknutim kako bi grupa mogla da se koristi kao sredstvo odvraćanja u slučaju zapadne akcije protiv Irana.
- Prema sadašnjem shvatanju – a sve je i dalje veoma fluidno – Iran ne želi da Hezbolah napadne. Oni vide Hezbolah i njihove projektile kao oružje sudnjeg dana i ne žele da ga protraće sada zbog onoga što se dešava sa Hamasom. Iranu je stalo samo do opstanka svog režima - kaže profesor Trajtenberg.
Sima Šajn, iranska stručnjakinja koja je predvodila istraživanja u obaveštajnom odeljenju Mosada, kazala je prošle nedelje da je Iran pokrenuo diplomatske napore "bez presedana" nakon Hamasovog napada, sve kako bi pokušao da osigura primirje i ostavi i Hamas i Hezbolah netaknutim, pišu mediji.
Ali ono što je teže iščitati, kaže ova analitičarka, je ponašanje Hezbolahovih kopnenih trupa u južnom Libanu.
I dok vođstvo grupe brine o tome kakav je stav te organizacije u Libanu, gde predstavljaju glavnu političku snagu, i u Teheranu koji ih finansira, Hezbolahova pešadija brine o tome kako će na njih gledati njihove kolege fanatici na prvim linijama.
Posebno zabrinjava Hezbolahova elitna grupa al-Hadž Radvan, dobro opremljena grupa od 2.500 komandosa koja se nedavno borila u Siriji, a sada je dobro ukorenjena u južnom Libanu.
Slični su Nuhba Hamas snagama, koje su predvodile napad 7. oktobra, a nedavno su primećeni kako vežbaju za sličan kopneni napad na Galileju na severnom Izraelu.
Profesor Trajtenberg je rekao: "Ako ne budu delovali, njihov položaj među Osovinom otpora (grupa terorističkih plaćenika u regiji koje finansira Iran) će biti umanjen. To je za njih vrlo ozbiljna dilema."
On je dodao da su primetne napetosti između rukovodstva u Bejrutu i Hezbolah boraca na terenu.
- Postoje indicije da Radvan grupa želi da izvrši napad. Njihovi komandanti na terenu su željni akcije jer su to dugo planirali, obučeni su i spremni za to. Znamo da su zategnuti odnosi sa rukovodstvom i to je opasno - rekla je ona.
Velika opasnost od eskalacije
Orna Mizrahi, viši istraživač u INSS-u i bivši obaveštajni analitičar u Upravi za vojne obaveštajne službe IDF-a, nedavno je objavila detaljnu analizu verovatnoće rata na severu.
- Opasnost od eskalacije na severu će se povećati kako rat napreduje. Pod iranskim vođstvom, Hezbolah bi sigurno nastojao da održi visok nivo sukoba na severu, i mogao bi da započne dalje eskalacije duž granice - napisala je.
Mizrahi je za medije rekao da je iznenadni napad 7. oktobra značio da su mnoge ranije pretpostavke izraelske obaveštajne službe preispitane - uključujući ideju da će Iran držati Hezbolah u rezervi kao keca u rukavu ili kao lek.
Pozicija Irana u svetu se promenila u poslednje dve godine izbijanjem rata u Ukrajini i produbljivanjem njegovih odnosa sa zemljama kao što je Rusija, rekao je Mizrahi. To znači da sada mogu da nastupaju sa više samopouzdanja, ali imaju i više da izgube.
Svi analitičari se slažu da bi intervencija SAD u sukobu bez presedana nakon napada 7. oktobra mogla biti odlučujuća u sprečavanju šireg rata.
Oni su rekli da je Izrael dao čvrsta uveravanja Džou Bajdenu da IDF neće otvoriti front na severu, uprkos tome što je Joav Galan, ministar odbrane, navodno zagovarao prvi udar na Hezbolah odmah nakon napada 7. oktobra.
S druge strane, SAD su uverile Izrael da će koristiti svoje pomorske snage u istočnom Mediteranu ako Hezbolah napadne – nešto što Amerika nikada ranije nije uradila.
Dve američke grupe nosača, koje ukupno broje više od 14 teško naoružanih brodova, imaju kapacitet da pomognu u presretanju raketa Hezbolaha, za koje se smatra da bi mogle da nadjačaju protivvazdušnu odbranu Izraela ako budu masovno lansirane, prenosi Jutarnji list.