Kim Džong Un preduzeo brutalne mere: Pjongjang u slučaju ubistva svog lidera, kreće masovni nuklearni napad na Zapadne sile
Nakon likvidacije iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamnei i više njegovih najbližih saradnika u zajedničkim napadima SAD i Izraela na Teheran, Severna Koreja donela je dramatičnu odluku koja bi mogla dodatno da podigne tenzije na svetskoj političkoj sceni.
Pjongjang je izmenio ustav tako da vojska automatski pokrene nuklearni protivudar ukoliko dođe do atentata na lidera zemlje Kim Džong Un ili urušavanja komandnog sistema države.
Odluka je usvojena tokom prvog zasedanja 15. Vrhovne narodne skupštine, održanog 22. marta u Pjongjangu, dok je informacija u javnost dospela tek nakon brifinga južnokorejske Nacionalne obaveštajne službe održanog u Seulu.
Prema navodima južnokorejskog NIS-a, Kim Džong Un i dalje ima punu kontrolu nad nuklearnim arsenalom, ali su nove izmene uvedene kako bi se precizno definisao odgovor države u slučaju njegovog ubistva ili onesposobljavanja.
Izmenjeni član zakona o nuklearnoj politici predviđa:
„Ako sistem komandovanja i kontrole nad državnim nuklearnim snagama bude ugrožen napadom neprijateljskih sila, nuklearni udar biće pokrenut automatski i bez odlaganja.“
Profesor Andrej Lankov sa Univerziteta Kukmin u Seulu ocenjuje da je sudbina iranskog rukovodstva predstavljala ozbiljno upozorenje za Pjongjang.
Iran je bio poziv na buđenje. Severna Koreja je videla koliko su američko-izraelske operacije za eliminaciju državnog vrha bile efikasne i sada strahuje da bi sličan scenario mogao da bude primenjen i protiv njih - naveo je Lankov.
Ipak, analitičari smatraju da bi eventualna operacija protiv severnokorejskog režima bila znatno komplikovanija nego u Iranu. Zemlja je gotovo potpuno izolovana, pod strogom kontrolom bezbednosnih službi, dok su strane diplomate i humanitarne organizacije pod neprekidnim nadzorom.
Za razliku od Teherana, gde su prema navodima korišćene sofisticirane metode elektronskog nadzora i hakovanja sistema kamera, u Pjongjangu je takav scenario gotovo nemoguć zbog zatvorenog intraneta i minimalne digitalne infrastrukture dostupne spoljnim akterima.
Poznato je i da Kim Džong Un godinama pokazuje izražen strah za ličnu bezbednost. Retko koristi avione i uglavnom putuje specijalno oklopljenim vozom, dok se njegove lokacije drže u strogoj tajnosti.
Sevrna Koreja zaoštrava odnose sa Južnom Korejom
Istovremeno, Severna Koreja dodatno zaoštrava odnose sa Južna Koreja. Državni mediji objavili su da će duž granice biti raspoređen novi tip artiljerije, uključujući samohodne haubice kalibra 155 milimetara sa dometom većim od 60 kilometara.
Prema tvrdnjama agencije KCNA, novo oružje biće raspoređeno već tokom ove godine, što znači da bi veliki deo šire oblasti Seula mogao da se nađe u dometu severnokorejske artiljerije.
Podsećanja radi, Severna i Južna Koreja tehnički su i dalje u ratnom stanju, pošto je Korejski rat završen primirjem 1953. godine, ali nikada nije potpisan zvanični mirovni sporazum.
