KO JE ŽENA KOJA JE ODLUČILA IZBORE U AMERICI? Džorgensen uzela ključne glasove u državama gde se vodila najžešća borba!
U Pensilvaniji ima rezultat za poštovanje, 76.135 osvojena glasa, a u ovom trenutku Bajdenu nedostaje oko 18.000 da stigne Trampa
Libertarijanska kandidatkinja Džo Džorgensen uzela je neke od ključnih glasova u državama gde se vodi najžešća borba između Donalda Trampa i Džoa Bajdena, a izbore u SAD nazvala "pozivom na uzbunu".
NEREDI U SIJETLU: Mladić povređen u sukobu pristalica Trampa i Bajdena
Još jedan zemljotres jačine 5,1 stepeni Rihtera pogodio Aljasku
"TESTIRANO VIŠE OD POLA MILIONA LJUDI": U Slovačkoj drugi krug masovnog proveravanja stanovništva na koronu
U trci za Belu kuću ne postoji takmac za treće mesto, ali je Džo Džorgensen uspela da osvoji više od 1.600.000 ili gotovo 1,1 odsto nacionalnih glasova.
Profesorka psihologije na Univerzitetu Klemson i kandidatkinja Libertarijanske stranke pažnju je privukla kada su stigli rezultati za Vinskonsin. Džo Džorgensen je u toj državi osvojila više od 34.000 glasova.
Pobedu je odneo demokrata Džo Bajden, a Donald Tramp je ostao "kratak" za 20.000 glasova. Mnogi veruju da su ti glasovi otišli upravo Džo Džorgensen.
- Treći glasači nisu krivi za gubitak republikanaca – republikanci jesu. Trebalo bi da budu ljuti na kandidate koji nisu ispunili svoja predizborna obećanja - bio je komentar Džorgensenove.
I kada je reč o državama gde Donald Tramp i Džo Bajden još vode "rovovski" rat, Džorgensenova ima osvojene glasove koji su mogli da prevagnu u korist nekog od dvojice kandidata.
U Džordžiji je osvojila više od 61.000 glasova a Džou Bajdenu nedostaje 2.000 glasova. U Nevadi je osvojila 11.600 glasova otprilike onoliko koliko je Tramp u zaostatku za Bajdenom.
U Pensilvaniji ima rezultat za poštovanje 76.135 osvojena glasa a u ovom trenutku Bajdenu nedostaje oko 18.000 da stigne Trampa.
Bez Arizone mnogi veruju da Tramp definitivno gubi predsedničku trku a upravo u toj državi Džorgensenova je osvojila nešto više od 42.000 glasova dok je Tramp u zaostatku za Bajdenom oko 45.000 glasova.
Iako Džo Džorgensen i libertarijanci slove za konzervativce, ona ne misli da ljudi koji glasaju za nju pripadaju isključivo grupi razočaranih Trampovih glasača.
Džorgensenova kaže da su njene pristalice dolazile sa različitih stranačkih linija – među njima i "osvešćene demokrate", koje žele da se američke trupe vrate iz prekomorskih misija, ali i republikanci koji su uznemireni što Tramp nije uspeo da smanji deficit državnog budžeta kako je obećao tokom kampanje 2016. godine.
- Tesna trka glavnih stranaka na ovim izborima trebalo bi da bude znak za uzbunu. Ako mogu da nateram republikance da počnu da se ponašaju kao republikanci i smanjuju deficit. I ako uspem da nateram demokrate da postanu stranka mira, dovodeći naše trupe kući, onda da, bila bih veoma zadovoljna - rekla je Džorgensenova.
Kako sama tvrdi, oko 70 odsto volontera njene kampanje bili su registrovane demokrate ili republikanci.
Džorgensenova je najbolje rezultate ostvarila u ruralnim državama na severozapadu SAD. Na Aljasci i u Severnoj Dakoti osvojila je 2,7 odsto a u Južnoj Dakoti 2,6 odsto glasova.
U svojoj matičnoj državi Južnoj Karolini nije prošla, ali kako kaže nije baš obraćala pažnju na svoj nastup tamo. Veruje da ne treba da meša svoj privatni život i profesuru sa političkim angažmanom, pa tako kaže da mnogi od njenih studenata nisu ni znali da se kandidovala.
Ove godine Džo Džorgensen je Libertarijansku stranku dovela do njenog drugog najboljeg rezultata otkad se kandiduje. Imajući u vidu da je Amerika duboko podeljeno društvo, mnogi se pitaju ima li šanse da do 2024. neka druga stranka postane više od treće stranke u američkoj politici?