KOJI JE SLEDEĆI KORAK AMERIKE?! Bajden naoružava Izrael, dok Hamas upućuje jezive pretnje: "U veoma je teškoj poziciji"

Bajden je – kako piše Rojters “vidno potresen” tokom obraćanja iz Bele kuće u utorak, izrazio zabrinutost za potencijalne američke taoce u rukama Hamasa, koji je 7. oktobra pokrenuo najveći napad na Izrael za poslednjih 50 godina.

- Ovo je terorizam ali, nažalost po jevrejski narod, to nije novo – rekao je on, dodajući da su pretnje Hamasa da će pogubiti taoce, među kojima su i preživeli iz holokausta, kršenje “svakog kodeksa ljudske moralnosti” i da brutalnost i “žeđ za krvlju” militanata podseća na “najgore divljanje Islamske države”.

Najmanje 14 Amerikanaca je poginulo u napadu koji je petog dana sukoba odneo više od 1.800 života Izraelaca i Palestinaca, uključujući 140 dece. Savetnik nacionalne bezbednosti Džejk Saliven rekao je da SAD veruju da je 20 Amerikanaca nestalo i da nije poznato da li se drže kao taoci.

Razgovori Bajdena i Netanijahua

Bajden se obratio naciji nakon trećeg telefonskog razgovora u četiri dana sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom.

On je, kako navodi “NBC njuz”, urgirao na Netanijahua da civilne žrtve u Pojasu Gaze smanji na minimum, u vreme kad se Izrael sprema za moguću kopnenu ofanzivu protiv Hamasa. Saliven je rekao u utorak da, prema njegovom razumevanju, Izrael ne planira da pokrene potpunu opsadu Gaze, i da su Bajden i Netanijahu razgovarali o tome “kako da razlikuju teroriste od civila”, preneo je CNBC.

Izrael je u ponedeljak naredio “potpunu opsadu” Gaze, siromašne, gusto naseljene enklave koja je sada bez struje, vode i gasa. Netanijahu je u utorak rekao da je ovo tek “početak sukoba”, dok je pokrenuta najveća mobilizacija u istoriji Izraela sa pozvanih 300.000 rezervista.

- Da Sjedinjene Države dožive ovo šta Izrael sada proživljava, naš odgovor bi bio brz, odlučan i snažan – rekao je Bajden Netanijahuu – kako je izneo u 10-minutnom TV obraćanju i dodao da je izraelskom premijeru ukazao da demokratije poput SAD i Izraela “jače i bezbednije kad deluju u skladu sa zakonom rata”, dok teroristi “namerno ubijaju civile”.

Izraelska ambasada u Vašingtonu je rekla da je broj žrtava Hamasa zasenio sve moderne islamističke napade na Zapad od onog na SAD 11. septembra 2001.

Šta će SAD da urade?

Dok su Hamas i libanska paravojna formacija Hezbolah zapretili SAD da će početi da bombarduju američke baze ako se umešaju u sukob sa Izraelom, u utorak je sa grupom pratećih brodova u Izrael stigao američki nosač aviona “USS Džerald Ford”, a nešto kasnije su SAD pod okriljem noći isporučile prvi avion pomoći, koji je sleteo u bazu na jugu zemlje.

Kako je ranije najavljeno, u avionu su nove zalihe municije, pomoć za PVO sisteme i druga bezbednosna oprema za borbu protiv Hamasa.

Saliven je naglasio da američke snage neće biti raspoređene na terenu.

Bajden je u utorak rekao da će Vašington podeliti obaveštajne podatke sa Izraelom i rasporediti dodatne stručnjake za povratak potencijalnih talaca. Obećao je da će pružiti "povećanu dodatnu vojnu pomoć, uključujući municiju i presretače za dopunu Gvozdene kupole", izraelskog PVO sistema, pored udvostručenja vojnog prisustva SAD u regionu.

- Osiguraćemo se da Izraelu ne ponestane ovih ključnih sredstava da odbrani svoje gradove i građane – rekao je on.

Kerolin Kisejn, stručnjak Centra za globalne poslove, rekla je Rojtersu da su SAD “očigledno u veoma teškoj poziciji” i da se još razrađuje kako će izgledati američka pomoć Izraelu.

- Možemo pretpostaviti da neće biti američkih čizama na tlu, ali da će to biti u smislu vojne mašinerije i verovatno više od godišnjih tri milijarde dolara godišnje koje SAD pružaju Izraelu – rekla je ona.

Regionalna stabilnost

Izraelska vojska je izrazila zahvalnost SAD na podršci i pomoći.

- Naši zajednički neprijatelji znaju da je saradnja između naših vojski jača nego ikad i ključni deo je obezbediti regionalnu bezbednost i stabilnost – saopštila je izraelska vojska.

Zapadni i bliskoistočni obaveštajci rekli su u ponedeljak da su palestinski militanti počeli da planiraju napad na Izrael pre najmanje godinu dana, uz ključnu podršku Irana, koji je navodno obezbedio vojnu obuku, logističku pomoć i desetine miliona dolara za oružje, preneo je “Vašington post”. Saliven je, međutim, rekao da vlada SAD ne vidi nikakvu direktnu vezu između Irana – “saučesnika u širem smislu” – i napada Hamasa.

Iran je porekao umešanost u napad, ali “ljubi ruke onima koji su ga planirali”, kako je rekao vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei.

Američki general Majkl Kurila rekao je da dolazak “USS Džeralda Forda” u područje istočnog Mediterana “snažan signal odvraćanja ako bilo koji akter neprijateljski raspoložen prema Izraelu pomisli da pokuša da iskoristi ovu situaciju”. Bajden je u svom obraćanju, očigledno se odnoseći na Iran i grupe poput Hezbolaha, rekao da ima samo jednu poruku za one koji misle da iskoriste ovu krizu.

- Imam jednu reč: nemojte – rekao je on.

Podeljeni stavovi o Americi

Bela kuća je opisala napad Hamasa kao “neisprovociran”, što je naišlo na kritike da administracija ignoriše svakodnevno izraelsko nasilje i zločine protiv Palestinaca koje je samo eskaliralo poslednjih godina. Mišljenja stručnjaka, političara i javnosti su podeljena.

Džošua Lifer, urednik “Disenata”, rekao je da “SAD imaju moć da zaustave krvoproliće” i da moraju da izvrše “maksimalni pritisak” na Izrael i Hamas kako bi se oslobodili taoci, prekinulo bombardovanje i blokada Gaze. Jusef Munajer, šef Palestinsko-izraelskog programa Arapskog centra u Vašingtonu rekao je da je “najlenja stvar koju SAD mogu da urade da osude palestinsko nasilje, a da ignorišu njegove uzroke”. Nura Erakat, profesor Univerziteta Ratgers, rekao je da “SAD nastavljaju da budu centralni deo problema koji podstiče nestabilnost i nasilje koje pogađa Palestince i Izraelce, o čemu svedoči njihov odgovor na napad Hamasa”.

Hamas je takođe osudio Bajdenove navode da je njihov napad na Izrael “čisto zlo” i optužili su američkog predsednika za “dvostruke standarde”.

Bajden je najavio da će tražiti od Kongresa da preduzme “hitne mere” za finansiranje zahteva za nacionalnu bezbednost američkih saveznika.

- Ovde nije reč o partiji ili politici, već o bezbednosti našeg sveta i SAD – rekao je on.

"Nema mira za Izrael bez mira sa Palestincima"

Izvor Rojtersa rekao je da Bela kuća razmatra podnošenje zahteva koji bi uključivao vojnu pomoć i Izraelu i Ukrajini, što je naišlo na tenzije u Vašingtonu. Bela kuća je u ponedeljak rekla da očekuje da će ispuniti dodatne bezbednosne zahteve Izraela što je brže moguće. Kongres je, međutim, trenutno paralizovan jer je njegov donji dom bez predsedavajućeg, nedelju dana nakon što je izglasana smena Kevina Mekartija, i malo je toga što može da uradi dok se ne izabere novi lider.

“Politiko” piše da su demokrate u Vašingtonu veoma zabrinute da bi “izliv dobre volje” prema Izraelu mogao da bude kratkotrajan i da tenzije na relaciji od nedvosmislene podrške do poziva na uzdržanost ne postoje samo u Kongresu već i unutar Bajdenove administracije. Državni sekretar Entoni Blinken je u nedelju obrisao “tvit” u kojem je urgirao na “prekid vatre”, dok je Kancelarija za palestinske poslove obrisala onaj u kojem poziva na uzdržanost od nasilja.

Trenutno ima više republikanaca koji su neprijateljski nastrojeni prema finansiranju ukrajinske odbrane nego demokrata koji su neprijateljski nastrojeni prema finansiranju izraelske, navodi “Politiko”.

Šta bi, dakle, moglo da reši ovaj “začarani krug” nasilja između Palestine i Izraela?

Dok američka pomoć pristiže Izraelu, možemo samo prizvati u sećanje reči palestinskog advokata i pisca Radže Šehadeh, koje je prošlog oktobra u autorskom članku za “Gardijan” istakla da “bez mira sa Palestincima, Izrael nikada ne može da živi u miru”.