Na ivici je NAJRAZORNIJI RAT u istoriji?! Ovo su najgori mogući scenariji za rat na Bliskom istoku: Uvlači se SAD, cene nafte već rastu - da li je na pomolu globalna katastrofa?!

Širom sveta je poslat poziv na uzdržanost.

Ali šta ako ti pozivi ostanu neuslišeni? Šta ako borbe eskaliraju i prošire se? Evo nekoliko mogućih, najgorih scenarija.

Sjedinjene Države se uvlače u sukob

Usprkos negiranju Sjedinjenih Država, Iran jasno veruje da su američke snage odobrile, pa čak i indirektno podržale napade Izraela.

Iran bi mogao napasti američke ciljeve širom Bliskog istoka – kao što su kampovi specijalnih snaga u Iraku, vojne baze u Zalivu i diplomatske misije u tom regionu. Iranske proksi snage - Hamas i Hezbolah – možda su znatno oslabljene, ali njihove policije u Iraku su i dalje naoružane i netaknute.

Sjedinjene Države su se pribojavale takvih napada i povukle deo osoblja. U javnim porukama, SAD su oštro upozorile Iran na posledice bilo kakvog napada na američke ciljeve.

Šta bi se dogodilo ako bi američki građanin bio ubijen, recimo, u Tel Avivu ili negde drugde?

Donald Tramp bi mogao biti primoran da reaguje. Premijer Izraela, Benjamin Netanjahu, dugo je optuživan da želi da uvuče SAD u pomoć u borbi protiv Irana.

Vojni analitičari kažu da samo SAD imaju bombardere i bombe za uništavanje bunkera koje mogu da probiju najdublje iranske nuklearne objekte, naročito Fordov.

Tramp je obećao svojoj MAGA bazi da neće započeti takozvane "ratove koji traju zauvek" na Bliskom istoku. Ali mnogi republikanci, takođe, podržavaju kako izraelsku vladu, tako i njen stav da je sada pravo vreme za promenu režima u Teheranu.

Ali ako bi Amerika postala aktivni borac, to bi predstavljalo ogromnu eskalaciju sa dugoročnim, potencijalno razarajućim posledicama.

Zemlje Zaliva se uvlače u sukob

Ako Iran ne bi uspeo da uništi dobro zaštićene vojne i druge ciljeve u Izraelu, mogao bi da usmeri svoje rakete ka mekšim ciljevima u Zalivu, posebno prema zemljama za koje Iran veruje da su pomogle i podržale njegove neprijatelje tokom godina.

U regionu postoji mnogo ciljeva u oblasti energije i infrastrukture. Podsećamo da je Iran bio optužen za napad na naftna polja Saudijske Arabije 2019. godine, a njegovi Huti proksi napali su ciljeve u UAE 2022. godine.

Od tada je došlo do svojevrsne pomirenja između Irana i nekih zemalja u regionu. Međutim, ove zemlje domaćini su američkim vazduhoplovnim bazama. Neke su, takođe – diskretno – pomogle u odbrani Izraela od iranskih raketnih napada prošle godine.

Ako bi Zaliv bio napadnut, verovatno bi tražio američke borbene avione da dođu u njegovu odbranu, kao i u odbranu Izraela.

Šta ako Izrael ne uništi iransku nuklearnu sposobnost?

Šta ako napad Izraela ne uspe? Šta ako su iranski nuklearni objekti previše duboki, previše dobro zaštićeni? Šta ako 400 kg 60%-nog obogaćenog uranijuma, nuklearnog goriva koje je samo mali korak od punog vojnog kvaliteta, dovoljno za desetak bombi, nije uništeno?

Pretpostavlja se da je možda sakriveno duboko u tajnim rudnicima. Izrael je možda ubio neke nuklearne naučnike, ali nijedna bomba ne može uništiti Iranovo znanje i stručnost.

Šta ako napad Izraela ubedi iransko liderstvo da je jedini način da odvrati dalja napadanja da što brže trči za nuklearnom sposobnošću?

Šta ako oni novi vojni lideri za stolom budu odlučniji i manje oprezni od svojih prethodnika? Bar u najgorem slučaju, ovo bi moglo naterati Izrael na dalja napadanja, potencijalno uvodeći region u stalni ciklus udara i kontrauzvraćanja. Izraelci imaju brutalni izraz za ovu strategiju, nazivaju je "kosidbom trave".

Globalni ekonomski šok

Cena nafte već raste.

Šta ako Iran pokuša da zatvori Hormuški prolaz, dodatno ograničavajući kretanje nafte?

Šta ako, na drugoj strani Arabijskog poluostrva, Huti u Jemenu pojačaju napore da napadnu brodove na Crvenom moru? Oni su poslednji preostali takozvani iranski saveznik sa nepredvidivom i visokorizičnom praksom.

Mnoge zemlje širom sveta već pate zbog krize u troškovima života. Rastuća cena nafte dodatno bi povećala inflaciju u globalnom ekonomskom sistemu koji je već pod velikim pritiskom zbog trgovinskog rata Donalda Trampa.

I ne smemo zaboraviti, jedini čovek koji ima koristi od rastućih cena nafte je predsednik Rusije, Vladimir Putin, koji bi iznenada mogao videti milijarde dolara kako ulaze u Kremalj, finansirajući njegov rat protiv Ukrajine.

Iranov režim pada, ostavljajući vakum

Šta ako Izrael uspe u svom dugoročnom cilju da izazove kolaps Islamske revolucionarne vlasti u Iranu?

Netanjahu tvrdi da mu je primarni cilj uništenje iranske nuklearne sposobnosti. Ali jasno je dao do znanja u svom jučerašnjem obraćanju da je njegov širi cilj promena režima. Rekao je "ponosnom iranskom narodu" da je njegov napad "otvorio put za vašu slobodu" od onoga što je nazvao njihovim "zlim i represivnim režimom".

Srušiti iransku vladu možda bi bilo privlačno nekima u regionu, posebno nekim Izraelcima. Ali kakav bi vakuum ostalo? Koje bi bile nepredviđene posledice? Kako bi izgledao građanski sukob u Iranu?

Mnogi se sećaju šta se desilo u Iraku i Libiji kada je uklonjena jaka centralizovana vlast. Dakle, mnogo toga zavisi od toga kako će se ovaj sukob razvijati u narednim danima. Kako, i koliko jako, će Iran uzvratiti? I kakav će uzdržanost, ako je uopšte bude, SAD moći da izvrši na Izrael?

Od odgovora na ta dva pitanja zavisiće mnogo.

Izvor: Srbija Danas/BBC