Kreće okršaj svetskih sila zbog jednog pitanja: Ovaj potez promeniće kartu sveta? Sazvana hitna sednica, u jednom trenu sve može da eksplodira

U svetu se podigla bura oko izraelskog priznanja otcepljenog regiona Somalije kao nezavisne države i sazvana je htina sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. 

Neki vide potez Izraela kao početak nove ere međunarodnog nadmetanja u ovom delu Afrike, gde su mnoge zemlje već prisutne.

Bura zbog priznanja Somalilenda kao države

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da je njegova zemlja priznala Republiku Somalilend u petak, čime je Izrael postao prva članica UN koja je priznala naciju kao nezavisnu i suverenu državu. 

Njegov kabinet je objavio da su Netanjahu i predsednik tzv. Somalilenda potpisali zajedničku deklaraciju.

U okviru buduće saradnje navodno se razmatra mogućnost da Somalilend prihvati palestinske izbeglice iz Gaze. U saopštenju se navodi da je deklaracija sačinjena “u duhu Avramovih sporazuma” i potpisana na inicijativu američkog predsednika Donalda Trampa. Uprkos Netanjahuovoj objavi, Tramp je u subotu rekao “Njujork postu” da SAD neće odmah slediti odluku Izraela da priznaju državu na Rogu Afrike.

- Zna li iko uopšte šta je Somalilend? - upitao je Tramp, dodajući da je to pitanje koje tek treba “detaljno proučiti”.

On je u avgustu nagovestio moguće priznanje radi suprotstavljanja uticaju Rusije i Kine, jačanja američkog prisustva na Rogu Afrike i obezbeđivanja pristupa Crvenom moru - jednoj od ključnih globalnih trgovačkih ruta.

"Nelegalna agresija"

Predsednik Somalije Hasan Šeik Mohamud osudio je izraelsko priznanje Somalilenda kao čin “nelegalne agresije” koji je “u suprotnosti s međunarodnim pravom”.

- Mešanje u unutrašnje poslove Somalije suprotno je utvrđenim pravnim i diplomatskim pravilima. Somalija i njen narod su jedno, ne mogu se razdvojiti podelom spolja - naveo je on u saopštenju na "X".

Ministri spoljnih poslova Somalije, Egipta, Turske i Džibutija takođe su osudili priznanje Somalilenda, ističući podršku jedinstvu, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Somalije. I sirijsko Ministarstvo spoljnih poslova je osudilo ovaj potez, nazivajući ga kršenjem "međunarodnog prava i Povelje UN". Izraelski ambasador u UN Dani Danon rekao je da će Izrael "postupati odgovorno i promišljeno", ali da se "neće ustručavati od političkih rasprava koje imaju za cilj da ospore suverene odluke".

Oglasilo se i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, koje je izrazilo podršku teritorijalnom integritetu Somalije.

Na zahtev Somalije, u ponedeljak popodne održaće se hitna sednica SB UN u vezi izraelskog priznanja.

"Opasan presedan"

Somalska ekstremistička grupa Al Šabab, povezana sa Al Kaidom, rekla je da će se boriti protiv svakog pokušaja Izraela da "prisvoji ili koristi delove Somalilenda". Palestinski militantni pokret Hamas nazvao je odluku Izraela “opasnim presedanom” i upozorio da bi taj region mogao da bude iskorišćen za prinudnu deportaciju Palestinaca iz Gaze.

Zašto je Izrael priznao Somalilend

Prema “Jerusalim postu”, neki vide potez Izraela kao početak nove ere međunarodnog nadmetanja u ovom delu Afrike, gde su mnoge zemlje već prisutne. 

Turska je, na primer, aktivna u Somaliji i Sudanu, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) investirali u luku u Somalilendu. Evropske sile imaju baze i vojne kontingente u Džibutiju.

Ali, mnoge države u regionu su slabe ili pogođene unutrašnjim sukobima:

• Sudan je već godinama upleten u građanski rat
• Somalija je preživela međunarodnu intervenciju devedesetih godina prošlog veka
• Eritreja je dugo bila siromašna
• Etiopija je imala unutrašnje nemire
• Jemen je već godinama zahvaćen građanskim ratom. Saudijska Arabija i UAE intervenisali su 2015. bi sprečili Hute da preuzmu kontrolu nad Adenom. Egipat je intervenisao '60-ih godina, a i danas je zemlja faktički podeljena između Južnog prelaznog saveta, koji podržavaju Emirati, i međunarodno priznate jemenske vlade uz podršku Rijada

Mnogi analitičari vide izraelski potez kao strateški, jer naizgled stavlja Izrael i UAE na istu stranu, sa zajedničkim interesima u tom regionu.

Šta je sa Rusijom

Prema “Horn rivjuvu”, interesi Rusije u Somalilendu su sve izraženiji zbog strateškog značaja crvenomorske luke Berbera. Moskva istražuje mogućnosti za ekonomsku, trgovinsku i vojnu saradnju, što bi moglo da predstavlja izazov zapadnom uticaju na Rogu Afrike.

Navodno je Somalilend nedavno odbio ruski zahtev za diplomatsku posetu, verovatno zbog pritiska zapadnih saveznika koji koriste pitanje međunarodnog priznanja kao polugu za dobijanje pristupa luci. 

Dok Somalija i dalje polaže pravo na teritoriju Somalilenda, Rusija izgleda pokazuje spremnost da sarađuje direktno sa samoproglašenom državom kako bi obezbedila svoje strateške interese, uključujući mogućnost uspostavljanja pomorskih kapaciteta - što bi predstavljalo zaokret u odnosu na njene ranije planove usmerene na Sudan, navodi portal.

Moskva još nije komentarisala izraelsko priznanje.