KRIM JE UVEK BIO RUSIJA! Čepurin o ISTORIJSKOM DOGAĐAJU koji je PROMENIO SVET
U intervjuu za Sputnjik povodom petogodišnjice vraćanja poluostrva u okrilje Rusije, Čepurin opisuje šta je sve urađeno od tada i kakvi su planovi za budućnost, kao i perspektive ekonomske saradnje Krima i Srbije. On istovremeno odbacuje ocene koje se mogu čuti na Zapadu da je Rusija pripajanjem Krima prekršila međunarodno pravo:
Potpuno je SLOMIO zapadnu HEGEMONIJU! Udario je na GOSPODARE SVETA, a tek sada shvataju da mu NE MOGU NIŠTA
- Dobro je poznato ko svuda i uvek stvarno krši međunarodno pravo i čak ni ne pokušava da se pravda za to kršenje, počev od dobro poznatih događaja u Jugoslaviji pa nadalje. Da nije Krima, bilo bi nekih drugih razloga za takve tvrdnje. Želeli su da sačuvaju dominaciju, da isisavaju sokove - pošto je zgodno biti u poziciji gazde. Bio im je potreban povod. Tada se dogodio državni prevrat u Ukrajini. Upravo je zato Krim doneo odluku da se vrati u sastav Ruske Federacije. Vidimo posledice tog prevrata, u šta se ta zemlja pretvorila. Krim je tu sudbinu izbegao. A ništa se nije desilo tek tako — parametri su već bili zadati, znali su put kojim treba da idu i samo su tražili mogućnost za akciju protiv Rusije. Ali to im ide sve teže jer se Rusija adaptirala na sankcije — svaka zemlja misli o svojim nacionalnim interesima. Svet se brzo menja, i nadamo se da će se te promene odvijati u interesu i Srbije, i Rusije.
Koliko je pripajanje Krima važan momenat u novijoj istoriji Rusije?
"Nije kasno za pravi plan o Bregzitu" Boris Džonson o planu britanske vlade i novom glasanju u parlamentu
- To je vrlo važan događaj i za naše doba, i istorijski. Ovih dana i u Rusiji i na Krimu obeležavaju povratak u, kako kod nas kažu, rodnu luku. Sve što se pre toga događalo, dobro je poznato. Potvrdila se ispravnost povratka Krima jer vidimo šta se dešava u Ukrajini i do čega su ultranacionalističke i profašističke snage dovele tu zemlju. Dok je do raspada Sovjetskog Saveza Ukrajina bila najrazvijenija republika SSSR-a i BDP je bio 20 odsto veći nego u Ruskoj Federaciji, sada je BDP po stanovniku u Rusiji triput veći. To govori o tome kojim putem ukrajinski nacionalisti vode zemlju. Što se tiče Krima, njegov povratak nije bio neočekivan, sve je trajalo mnogo duže, a ispunjeno je sve predviđeno međunarodnim pravom: referendum na kom je 97 odsto ljudi glasalo za povratak u sastav Rusije prošao je uz veoma visok odziv stanovnika. Na tim izborima su bili i međunarodni posmatrači. Na Krim redovno dolaze i naši srpski prijatelji, i treba im reći hvala za to — i sada je, a pogotovu je to ranije bio, akt hrabrosti, a mi to smatramo podrškom Rusiji.
Oko pitanja Krima u Rusiji postoji nacionalni konsenzus - bez obzira na to ko kojoj partiji pripada, svi će reći da je Krim ruski.
OSAM PREMA JEDAN : Lideru ultranacionalista ZABRANJENO učešće na izborima
- I u Francuskoj ako pitate čiji je Krim, 90 odsto ljudi će vam reći da je ruski, zato što je tako bilo kroz istoriju. Krim je uvek bio deo ruske države. To se tiče i flote, jer se glavni deo flote nalazio upravo u Krimu, ali i odnosa vrhovne vlasti: poslednji izgrađeni dvorac imperatora Nikolaja Drugog izgrađen je upravo na Krimu, a napravio ga je Nikolaj Krasnov, koji je kasnije napravio nekoliko zdanja u Beogradu. To takođe simbolično pokazuje da je Krim deo ruske države.
Da li je Krim bio samo povod za zapadne sankcije?
Rusija nastavlja saradnju sa Venecuelom uprkos pritisku Vašingtona
- Oni su stvarali uslove da na nešto reaguju i da izmisle bilo šta — od hemijskog oružja do Skripalja. Sve je odličan povod da se uvedu sankcije. Druga je stvar koliko im se to isplati. Rusija je svakako pretrpela štetu, ali su štetu pretrpele i brojne druge zemlje, pre svega Zapadna Evropa. Koliko je Zapadnoj Evropi interesantno da se izoluje od Istočne i da izgubi konkurentske prednosti, to je veliko pitanje, zato što se to radi na štetu zapadnih Evropljana. Dok je naša robna razmena za zemljama EU iznosila 400 milijardi, a sa Kinom 100, sada je sa Kinom veća nego sa Nemačkom i ostalim zemljama Zapadne Evrope. Zato mislim da smo mi sada na pragu promena kada mnogi shvataju da treba povećati svoju konkurentnost u svetu i voditi računa o svojim nacionalnim interesima. To je pretpostavka da se preispitaju, a ne da se izmišljaju sve te sulude i ni na čemu zasnovane sankcije. Jer uvek se može naći povod — to dobro znate po agresiji protiv Jugoslavije. Povod se može izvući ni iz čega…
Pa i izmisliti…
POVRATAK NA SVETSKU SCENU U VELIKOM STILU: Pet godina od pripajanja Krima Rusiji
- To se lako radi, posle ogromnog pritiska medija, a u medijima na engleskom jeziku to se može naduvati i sutra više niko neće sumnjati da su zločinci Rusi ili Srbi.
Može li se zamisliti šta bi bilo s Krimom da tada nije doneo odluku kakvu je doneo? Da li bi, recimo, sada tamo bili NATO brodovi?
- To je sasvim realno. Drugo, ja sam mnogo puta bio na Krimu i slika je ranije bila veoma tužna. S jedne strane, svi ljudi koje sam sretao bili su proruski nastrojeni, pri čemu su najveći ruski nacionalisti bili Ukrajinci koji su tamo živeli i sebe smatrali Krimljanima. Javno mnjenje je sasvim jasno već tada bilo orijentisano ka Rusiji. A ekonomija je bila u potpunom autu. Skoro sva struktura je bila kao u sovjetsko vreme, i uopšte se ništa nije menjalo. Odnosno, ta teritorija je bila pred kolapsom. Sada je za pet godina urađeno više nego za mnogo godina. To je veoma važno za Krim. Zato je sve išlo ka tome, ali okidač je bio upravo prevrat u Kijevu koji je isprovocirao Zapad i podrška ultranacionalističkih i antiruskih elemenata, često profašističkih. U celini gledano, to je svakako bilo odraz situacije u kojoj se tražio povod da se kazni Rusija. A činjenica da Rusija to nije dozvolila nesporno je istorijski događaj.
HAOS U PARIZU: Demonstranti PALILI banku, prodavnice, BACALI dimne bombe, kamenice... (VIDEO)
Osim Krimskog mosta, koji je impresivan projekat, koji su još važni projekti realizovani na Krimu tokom ovih pet godina?
- Krimski most je svakako najvidljiviji. Dvesta godina su se u Rusiji spremali da grade takav most, to je bio vekovni san. Ali tu je i pitanje snabdevanja električnom energijom — izgrađen je energomost Kuban—Krim i sva potrebna električna energija može mirno da stiže iz Kubana. Izgrađene su dve velike termostanice i sada Krim stoprocentno može sam da obezbedi potrebnu toplotnu energiju. S vodom je bilo problema zbog toga što je Kijev presekao kanal koji je išao iz Dnjepra. I to pitanje je rešeno iz drugih izvora. Vinogradi su propadali, u njih je uložen veliki državni novac i to je faktički oživelo. Aerodrom u Simferopolju je bio mali, a dolazili su milioni turista. Sad je izgrađen veliki, lep, novi aerodrom. Izgrađen je auto-put i još jedan se gradi preko celog Krima, 250 kilometara, a drugi put od Simferopolja na južnoj obali Krima. Obnovljena su brodogradilišta, luke — u toku je buran proces modernizacije, plus IT sektor. Silicijumska dolina na jugu se takođe gradi, što je važno da bi omladina mogla da nađe dobro plaćen posao. Mislim da je za pet godina mnogo toga urađeno i da smo svakako danas na pragu ekonomske revolucije u Rusiji.
Koje je mesto Krima u toj ekonomskoj revoluciji i koji su planovi za ulaganja?
Putin ne veruje Zapadu ni reč: Rusija RAZMEŠTA MOĆNE RAKETE na Baltiku
- Sve što je vezano za more, izgradnja brodova, IT sektor, hotelski sektor, jer Krim može da primi daleko više gostiju. Računam da ni od Srbije to nije tako daleko, Dunavom je 700 kilometara. Srbija je, zahvaljujući Krimu, postala bliža Rusiji. A to je ogromno privredno tržište jer pet-šest miliona turista dolazi praktično čitavo leto.
To je i šansa za povećanje izvoza Srbije u Rusiju…
- Da. To je šansa da se sarađuje sa teritorijom koja je dosta blizu. Zainteresovani smo da Srbija izvozi više robe u Rusiju. To ne moraju biti samo poljoprivredni artikli, mogu biti i industrijski.
TEŽAK UDARAC ZA KUBANCE: Amerika im UKIDA TURISTIČKE VIZE, najviše štete za preduzetnike
Kakva je situacija na planu bezbednosti?
- Kada je Krim glasao za pripajanje Rusiji, tamo nije bilo nikog ko bi mogao da se svrsta u kategoriju izbeglica, čak ni nekih koji bi pretendovali na tako nešto, za razliku od, recimo, Kosova ili Hrvatske, gde je broj izbeglica bio ogroman. Ovde je situacija stabilna kad je reč o stanovništvu i podršci i reformama i priključenju. Važni su obrazovanje, zdravstvo, važno je učešće u nacionalnim projektima i osećanje ljudi da se živi mnogo bolje, pri čemu je 99,99 ljudi zadovoljno pripajanjem Rusiji. Ali da bi ljudi to osećali materijalno i u obrazovanju i u plati, mnogo se radi na tome, ne samo na Krimu, nego i u celoj zemlji. Kao što predsednik Vučić sada putuje po zemlji u okviru programa „Budućnost Srbije“ — otprilike je sličan program i u Rusiji: raditi tako da ljudi za pet-šest godina kvalitativno osete da se živi bolje.
A što se tiče zaštite?
RUSKI MILIJARDER TUŽI AMERIKU: Traži ogromne pare zbog velikog zločina SAD!
- Naravno da je postojala opasnost da će Krim postati baza NATO-a, kao što vidimo na nekim drugim teritorijama, ne tako daleko od Beograda. Takva mogućnost je sada potpuno isključena. Pored toga, Krim ima moćan odbrambeni potencijal. Tamo su raspoređeni protivbrodski sistemi „Bal“ i „Bastion“. To su supermoćni sistemi, kao i raketni kompleksi S-400, dobro poznati u Srbiji. Zato je eventualni pokušaj da se primeni sila teško moguć. Na Krimu je ranije bilo prisutno i nacionalno pitanje, jer su pored Rusa i Ukrajinaca tu i krimski Tatari. Ali preduzet je čitav niz mera da se maksimalno zadovolje i njihovi zahtevi i što se tiče jezika. Te stvari su važne, i treba pažljivo pratiti reakciju i truditi se da svi ljudi koji žive na Krimu budu zadovoljni.
PROJEKAT "PAKLENI PRESRETAČ" Upoznajte MiG 41, NAJBRŽI VOJNI AVION na svetu (VIDEO)