PRAVA VREDNOST MEDALJE! Evo koliko koštaju odličja sa OI i koje zemlje daju najveće nagrade
Letnje Olimpijske igre u Tokiju 32. su po redu najveća svetska smotra sporta, a uprkos odlaganju, kao i situaciji sa korona virusom, sportisti su u prestonicu Japana došli sa ambicijama da osvoje neko od odličja i time ostave neizbrisiv trag, ali i zarade određenu količinu novca.
UŽARENO U SRBIJI, KAO U PUSTINJI! Meteorolog Đurić upozorava: Gorimo u najtoplijem danu, a od sutra preokret
ANĐELA IZ BORČE PRONAĐENA POSLE 6 DANA! Javila se majci da je na sigurnom, ovo je razlog zbog kojeg je "nestala"
POMOZIMO DANIJELI KOVAČEVIĆ: Devojka je 12 godina u budnoj komi, a hrani je ćerkica isto toliko stara, sad joj treba naša pomoć
Osvajanje zlatne, srebrne ili bronzane medalje na Olimpijskim igrama donosi mesto u istoriji, slavu, ali i prilično lepu svotu. Umesto maslinove grane koja je pripadala pobedniku igara u antičkoj Grčkoj, najbolji se nagrađuju odličjima, koje su u sportskom smilu neprocenjivog značaja, ali, kolika je zapravo njihova realna vrednost?
Zlato od srebra!
Najsjanije odličje koje svi nazivaju “zlatom”, zapravo je napravljeno od drugog materijala. Težina iznosi nešto više od 500 grama, a sačinjena je upravo od srebra (99%) i sa svega pet grama zlatnog premaza.
Materijal uložen u porizvodnju zlatne medalje iznosi oko 700 evra. Srebrno odličje napravljeno je upravo od tog plemenitog metala, ali u potpunosti i košta nešto manje od 400 evra.
Bronzana, najmanje sjajna, najmanje materijalno vredna, ali neprocenjivog značaja za njene osvajače sačinjena je od legure bakra i cinka, i košta svega oko 650 dinara.
Raskošni početak 20. veka
Od prvih modernih Olimpijskih igara u Atini 1896. godine, samo dva puta su najsjanija odličja bila iskovana od čistog zlata.
Bilo je to na igrama u Sent Luisu 1904. godine, i Londonu četiri godine kasnije.
Srbija duplo bolja od Amerike
Pored ove, tržišne vrednosti samih predmeta, medalje u velikom broju zemalja donose i dodatnu finansijsku nagradu njihovim osvajačima. U pitanju su izdvajanja iz državnih budžeta, koja se daju preko nacionalnih sportskih saveza.
Sa nagradama od 70.000 evra za svaku zlatnu, 60.000 evra za srebrnu, i 50.000 evra po bronzanoj medalji, Srbija se u ovoj kategoriji nagrađivanja kotira dosta visoko. Zapravo, državno nagrađivanje sportista u našoj zemlji dvostruko je veće od onog koje je zagarantovano sportistima iz Sjedinjenih Američkih Država.
Takmičari iz SAD koji u svoju zemlju donesu neko od osvojenih odličja, od države dobijaju još i 37.500 dolara za zlatnu, 22.500 dolara za srebrnu, i 15.000 dolara za bronzanu medalju. Ipak treba uzeti u obzir činjenicu da će američki sportisti osvojiti mnogo više odličja, stoga će i njihov fond biti značajno veći.
Milioneri iz Singapura
Na prvom mestu nalazi se Singapur, koji zlatnu medalju nagrađuje sa 620.000 evra, dok je za njim Tajvan, gde glavna nagrada košta 20.000 manje.
Pri vrhu regionalne liste nalazi se Albanija, sa nagradama u vrednosti 82.000, 57.000 i 41.000 evra, dok je vodeća takozvana država Kosovo, koje zlatnu medalju nagrađuje sa čak 100.000 evra, srebrnu sa 60.000 evra, a bronzanu sa 40.000 evra.
Crnogorci nagrađuju zlato sa 35.000 evra, srebro sa 30.000 evra, a bronzu sa 25.000 evra; Hrvati daju 27.600 evra za zlato, 17.200 za srebro, a 12.200 za bronzu.