Mrak, nasilje, šverc oružja... Evo u kakvim uslovima žive Maduro i Silija: Već 80 dana su u jednom od najozloglašenijih zatvora

Dok se bivši predsednik Venecuele Nikolas Maduro i njegova supruga Silija Flores pripremaju za sledeće ročište u SAD, njihov sin nastoji da prikaže optimističnu sliku njihovog života u pritvoru.

On tvrdi da je Maduro „dobrog raspoloženja“ i „veoma jak“, da svakodnevno vežba i da bi mogao izgledati „mršavije, atletski“. Flores opisuje kao „prvoborcem, čvrstim i opreznim“ pred sudske postupke.

Međutim, ljudi upoznati sa uslovima u Metropolitanskom pritvorskom centru (MDC) u Bruklinu opisuju znatno težu realnost.

Oboje su tamo smešteni nakon što su u SAD prebačeni u januaru, a izjasnili su se da nisu krivi po optužbama za trgovinu drogom, pranje novca i korupciju.

Uslovi u Metropolitanskom pritvorskom centru

MDC je federalni pritvorski objekat poznat po restriktivnim uslovima i dugogodišnjim kritikama.

Neki advokati i bivši pritvorenici opisuju ga kao izuzetno težak zatvor, sa lošim uslovima, nesigurnošću i dugim periodima izolacije, pa su ga pojedini čak nazvali „paklom na zemlji“.

„Očekivao bih da njihova rutina bude 23 sata dnevno u samici“, objasnio je Kameron Lindzi, bivši direktor objekta.

To bi značilo gotovo potpuno zadržavanje u ćeliji, sa obrocima koji se dostavljaju kroz vrata, minimalnim kontaktom sa drugim zatvorenicima i ograničenim vremenom za rekreaciju, često potpuno samostalno.

Stručnjaci i advokati navode da se poznati ili visokoprofilni pritvorenici često drže u specijalnim jedinicama sa maksimalnim nadzorom.

„To je najrestriktivniji nivo u objektu“, kaže advokat za građanska prava Danijel Mekginis. U takvim uslovima, kretanje je strogo kontrolisano, a komunikacija ograničena.

Izolacija, komunikacija i svakodnevni život

Takođe, iako su Maduro i Flores u istom objektu, gotovo sigurno ne mogu da se viđaju.

Muškarci i žene su smešteni odvojeno, a u federalnim slučajevima često postoje i „no-contact“ nalozi koji zabranjuju bilo kakvu komunikaciju među saoptuženima kako bi se sprečilo usklađivanje iskaza ili uticaj na svedoke.

Kontakt sa spoljnim svetom je takođe ograničen.

Posete moraju biti unapred odobrene, telefonski pozivi su kratki i nadzirani, a pristup internetu praktično ne postoji.

Madurov sin tvrdi i da njegov otac redovno vežba, što je moguće, ali u strogo ograničenim uslovima.

Prema pravilima, pritvorenicima se ponekad omogućava do sat vremena dnevne rekreacije, često u zatvorenim ili visoko kontrolisanim prostorima koje advokati opisuju kao „kaveze na otvorenom“.

U mnogim slučajevima vežbanje se odvija u samoj ćeliji — sklekovi, trbušnjaci ili hodanje u krug. Advokati ističu da fizička rutina često postaje jedan od retkih načina da pritvorenici održe strukturu dana i mentalnu stabilnost u izolaciji.

Kritike uslova i predstojeće ročište

Elije Honig, pravni analitičar, opisuje MDC kao „možda najjadniji“ federalni zatvor koji je posetio, navodeći da je mračan, pretrpan i bučan.

Izveštaji Ministarstva pravde dodatno ukazuju na probleme poput nasilja, šverca oružja, loših higijenskih uslova i nedovoljne medicinske nege.

Iako su federalne vlasti najavile određena poboljšanja, uključujući posebne timove za hitne intervencije i povećanje osoblja, advokati i dalje tvrde da se osnovni problemi nisu rešili.

Sledeće ročište zakazano je za 26. mart i očekuje se da bude uglavnom proceduralno.

Ipak, moguće je da će sud razmatrati i pitanja vezana za finansiranje odbrane i upravljanje dokazima. Iz Karakasa, Madurov sin to naziva „proceduralnim ročištem“ i kaže da se nada da će se „nastaviti da uzdižu istinu o Venecueli i nevinost Madura i Silije“.

Srbija Danas/CNN