Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev izjavio je da turski lovci F-16 ne učestvuju u sukobima u Nagorno-Karabahu, tniti je to ikada bilo planirano.
Turski F-16 su dobijeni isključivo za vojne vežbe, a onda su ostali ovde zbog jermenskog napada na nas. Oni su ovde u znak solidarnosti, ali ne učestvuju u bilo kojim bitkama. Njihovo učešće ovde nije planirano - rekao je Alijev u intervjuu za nemački TV kanal ARD.
Borbe na liniji kontakta u Nagorno-Karabahu započele su 27. septembra. Jermenija i Azerbejdžan međusobno se optužuju za vođenje neprijateljstava, u Karabahu prijavljuju artiljerijsko granatiranje civilnog stanovništva, uključujući i glavni grad Stepanakert.
Jermenija je proglasila vanredno stanje i opštu mobilizaciju, tvrdeći da Ankara aktivno podržava Baku. U Azerbejdžanu je uvedena delimična mobilizacija, a na mnogim mestima i vanredno stanje. Lideri Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Francuske pozvali su protivničke strane da zaustave sukobe, da se obavežu da započnu pregovore bez preduslova.
Ministri spoljnih poslova Azerbejdžana i Jermenije doputovali su 9. oktobra u Moskvu na poziv predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina. Razgovaralo se više od 10 sati.
Jerevan i Baku su se dogovorili da prekinu vatru u Karabahu od podneva 10. oktobra, da razmene zatvorenike i tela mrtvih, a takođe da se dodatno dogovore o konkretnim detaljima primirja. Međutim, istog dana obe strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje sporazuma.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog primirja izvršen je u noći 18. oktobra. Američki Stejt department objavio je da je postignut humanitarni prekid vatre od 07.00 po moskovskom vremenu (08.00 po lokalnom vremenu) 26. oktobra, ali su i nakon toga strane u sukobu izjavile da ga neprijatelj ne poštuje.