OPET GORI NAGORNO-KARABAH: Bombe i granate na sve strane, Azeri i Jermeni koriste hemijsko oružje?
Obe strane međusobno se optužuju za vojna dejstva
Oružane snage Nagorno-Karabaha optužile su Azerbejdžan da je tokom noći granatirao naseljena mesta i civilnu infrastrukturu te nepriznate republike, dok je azerbejdžansko Ministarstvo odbrane saopštilo da je jermenska strana tokom noći granatirala ceo pojas duž Agdžabedinskog regiona.
Napravila je selfi, a onda se prestravila kada je ugledala ODRAZ U NAOČARIMA: Jezivi momenat zaledio ju je u potpunosti! (FOTO)
BILA JEDNOM JEDNA AMERIKA: Svetski rekord u broju zaraženih koronom u SAD, svaki sekund oboli više od jedne osobe!
SKANDALOZNA ODLUKA BERLINA: Izbacili Trampa, ostavili Obamu!
Štaviše, jermenska strana ponovo je optužila Azerbejdžan da u napadima na Nagorno-Karabah koristi zabranjenu municiju, a reč je o elementima hemijskog naoružanja i municije sa belim fosforom.
Kada je reč o napadima, jermenska strana tvrdi da je tokom noći odjeknula serija moćnih eksplozija u blizini gradova Šuši i Stepanakert u Nagorno-Karabahu, kao i da je u ranim jutarnjim časovima u prestonici Nagorno-Karabaha proradila sirena za vazdušnu opasnost.
Istovremeno, vojska Azerbejdžana tvrdi da je najveći broj jermenskih bombi pao u okolini sela Gijamedingli, ali da nije naneta veća materijalna šteta, kao i da u tim napadima nije bilo ni povređenih ni poginulih.
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
Do prvog pokušaja smirivanja situacije došlo je u petak 9. oktobra - u Moskvi su održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana. Diplomate je u rusku prestonicu pozvao predsednik Rusije Vladimir Putin.
Pregovori su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma. On sadrži četiri tačke za rešavanje sukoba. Između ostalog, strane su objavile o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, ni to prvo primirje nije poštovano, kao ni sva naredna potpisana, tako da sukob u Nagorno-Karabahu i dalje traje.