NAJSTARIJA GIMNASTIČARKA NA SVETU I OLIMPIJSKA POBEDNICA: Preživela Holokaust, sad slavi 100. rođendan! (VIDEO)
Agnes Keleti je preživela Holokaust, a posle Drugog svetskog rata osvojila deset olimpijskih igara
Postalo je pomalo izlizano govoriti o nečijem životu kao o idealnoj podlozi za filmski scenario, ali život Agnes Keleti zaista jest kao stvoren za to. Jer priča je to o ženi koja je bila izuzetno talentovana gimnastičarka, ali je u najboljim sportskim godinama prekinuo Drugi svetski rat, o ženi koja je preživela Holokaust skrivajući se godinama pod lažnim imenom, da bi nakon svih strahota "vaskrsnula" kao gimnastičarka i u svojim tridesetim godinama osvojila deset olimpijskih medalja, uključujući i pet zlata!
Glumci i Mozzart prikupili 3.525.000 dinara za pomoć UDUS-u - pogledajte prvu zoom predstavu u Evropi!
GORILE U ZOO VRTU DOBILE KORONU! Da li je virus ponovo preskočio vrstu? (FOTO)
MAĐARI SE OKREĆU KA RUSKIM I KINESKIM VAKCINAMA: Sijarto održao lekciju svetu!
Agnes Keleti u subotu, 9. januara, proslavila je 100. rođendan i time dodala još jedno lepo poglavlje svojoj impresivnoj životnoj priči.
U detinjstvu koje je provela u rodnoj Budimpešti Agnes je svirala violončelo i trenirala skijanje i veslanje, ali na kraju se, kako je sama priznala, odlučila za gimnastiku koju je smatrala najženstvenijim sportom. Kako je rasla, njen je talent postajao sve očitiji, a potvrđen je kad je kao 16-godišnjakinja osvojila prvi naslov mađarske prvakinje. Bila je velika favoritkinja za Olimpijske igre koje su 1940. trebalo da se održe u Tokiju, ali vihor rata je odneo njene snove.
Kad su Igre otkazane, Keleti je nastavila da trenira, nadajući se da će se svet vratiti u normalu i da će dobiti priliku 1944. Ali umesto toga, 1941. joj je kao Jevrejki zabranjen pristup gimnastičkom klubu, a kad su Nemci u Mađarskoj postavili marionetsku vladu, Agnes je počela da strahuje i za život. Jevreji su sve češće bili deportovani u koncentracione logore i tih je godina, rekla je Keleti u razgovoru za službenu stranicu Međunarodne gimnastičke federacije, najvažniji cilj bio preživeti.
Na žalost, njenom ocu i nekolicini rođaka to nije uspelo, završili su u Aušvicu gde su i ubijeni. Njena majka i sestra preživele su zahvaljujući posebnim zaštitnim pasošima poznatog švedskog diplomate i dobrotvora Raoula Valenberga koji je spasio živote hiljadama Jevreja u Mađarskoj.
Agnes je sama kupila lažne dokumente i postala hrišćanka po imenu Piroska Juhas. Napustila je Budimpeštu i sakrila se u gradiću u mađarskoj provinciji gde je dobila posao sobarice, a radila je, između ostalih, i za Nemca koji je tada bio zamenik gradonačelnika. Jednom je prilikom Agnes zaustavio sumnjičavi vojnik koji je naterao da mu izrecituje svaki detalj svog lažnog identiteta. Bilo je to, kaže Keleti, mučno iskustvo koje joj se urezalo u pamćenje.
Pred kraj rata se vratila u Budimpeštu gde je neko vrieme provodila jutra tako što je pomagala u odlaganju tela u masovnu grobnicu. Ali čak i u najtežim trenucima se trudila da ostane aktivna i čim je završio rat, vratila se gimnastici, a trener joj je bio prvi suprug Ištvan Sarkani koji je preživeo boravak u koncentracionom logoru. Prva prilika za olimpijski nastup bio je London 1948., ali sreća je još jednom napustila Agnes koja se ozledila neposredno pre takmičenja.
Njena upornost, trud i čudesna volja ipak su nagrađeni i to višestruko. Kad su je već mnogi otpisali, Keleti je u Helsinkiju 1952. osvojila zlato na parteru, te jedno srebro i dve bronze. Bio je to samo uvod u najlepše trenutke njene karijere koji će se dogoditi četiri godine kasnije u Melburnu gde je osvojila četiri zlata i dva srebra. U višeboju je za samo tri desetinke bolja od nje bila 14 godina mlađa Larisa Latinjina, žena s najviše olimpijskih medalja u istoriji (18).
Te su Igre održane samo nekoliko nedelja nakon što su Sovjeti ugušili Mađarsku revoluciju i mnogi mađarski sportisti nisu hteli da se vrate u domovinu. Keleti je tražila azil u Australiji, neko je vreme radila i u fabrici u Sidneju, ali ubrzo je shvatila da ne može bez gimnastike. Preselila se 1957. u Izrael i više od tri decenije radila kao trener u tamošnjem prestižnom sportskom institutu.
- Trenirala sam puno, ali uvek onoliko koliko sam htela. Kad sam postala starija, radila sam više jer su i moje vežbe postajale teže od onih koje sam radila na početku karijere. Imala sam 35 godina kad sam dosegla vrhunac karijere - opisala je najstarija živuća olimpijska pobednica koja se 2015. vratila u rodnu Budimpeštu u kojoj je i proslavila 100. rođendan.