Nakon ubistva vrhovnog lidera: Hoće li Revolucionarna garda zadržati kontrolu u Iranu?

Nakon ubistva vrhovnog lidera Irana, Alija Hameneija, zemlja se suočava s ključnim momentom za svoju budućnost. Smrt 86-godišnjeg političkog i duhovnog vođe, koju je izazvao izraelsko-američki vazdušni napad, označava istorijsku prekretnicu za Iran i čitav region.

Prema iranskom Ustavu, telo od 88 šijitskih klerika sada mora odlučiti o njegovom nasledniku. Mogući kandidati uključuju bivšeg predsednika, Hameneijevog sina povezanog s Revolucionarnom gardom, kao i unuka osnivača Islamske Republike. Spominju se i imena iz oporbe, ali ona su interno podeljena i bez jedinstvenog plana.

Privremeno, tročlani odbor - predsednik, šef pravosuđa i predstavnik Veća čuvara - vodi zemlju. Ključno pitanje nije samo ko će preuzeti funkcije, već i hoće li promena vodstva doneti stvarnu transformaciju sistema ili će moć ostati u rukama Revolucionarne garde, koja kontroliše vojsku, ekonomiju i ideologiju.

Stručnjaci ocenjuju da je direktno ubistvo šefa države neviđen događaj i veoma delikatan trenutak, ali malo verovatno da će doći do promene režima. Revolucionarna garda, vođena ideologijom, ostaje snažna i dobro organizovana, sa sopstvenim obaveštajnim strukturama i milicijama.

Mogući naslednici, uključujući bivšeg predsednika, verovatno će samo preuzeti vođstvo bez menjanja sistema. Stanovništvo, međutim, pokazuje želju za dubljim promenama, kao što su referendum ili restrukturiranje države. Ipak, kontrola Revolucionarne garde i mogući dalji vojni udari mogli bi suziti politički prostor i ograničiti promene.

Iran se tako nalazi na raskršću, između simboličkog prekida i strukturnog kontinuiteta, između potencijalne militarizacije i stvarne želje građana za promenama. Ostaje da se vidi hoće li Hameneijeva smrt biti samo promena na vrhu ili pokretač šire transformacije.

Najnovija dešavanja na Bliskom istoku možete pratiti OVDE.