Može li Trampovo naduvavanje vojnog budžeta promeniti odnos snaga među velesilama?

Bombastična najava predsednika Donalda Trampa da će američka vojska u svemu biti najbolja, u sklopu za istorijsko povećanje vojnog budžeta za čak 54 milijarde dolara, izazvala je veliku pažnju među vojnim analitičarima i generalima velikih sila koje nisu u taboru briselske družine.

Amerikanci imaju ubedljivo najveći vojni budžet na svetu, od 604,5 milijardi dolara. Na drugom mestu je Kina, koja je u 2016. za vojsku izdvojila 137 milijardi, a tek treća Rusija, sa 58,9 milijardi dolara.

KINA ŠALJE VOJSKU U DŽIBUTI! Amerikanci i Francuzi u PANICI!

Neslavne ratne poduhvate Amerikanci ne mogu da "brane" parama. Neko od generala oko Trampa mogao je da mu kaže da su ti ratovi pokazali da tehnička i materijalna superiornost ne garantuje i pobedu. Kako kaže Njegoš, boj ne bije svijetlo oružje. Amerikanci i njihovi saveznici u NATO-u mogu da razruše bilo koju malu zemlju ali ne mogu da donesu konačnu pobedu. Potrošili su stotine milijardi dolara u Avganistanu, pa u Iraku i Libiji, i nisu postigli cilj. Osim što su izazivali haos i krvoproliće, uz stotine hiljade poginulih. Kakvim se to uspehom u Siriji mogu pohvaliti?

KINA JAČA POMORSKU I VAZDUŠNU ODBRANU! Nešto se opasno sprema?

Može li Trampovo naduvavanje vojnog budžeta promeniti odnos snaga među velesilama? Zasada sigurno ne može, jer ni Kinezi ni Rusi ne tapkaju u mestu.

- U poslednjih 20 godina Amerikanci nisu napravili ništa značajnije od oružja. Od 2020. počeće da modernizuju svoju udarnu trijadu, bombardere, rakete na zemlji i morske snage. U to će narednih uložiti oko 900 milijardi dolara. Brze promene odnosa snaga neće biti, jer se oružje pravi sporo, kao i brodovi, podmornice i nosači aviona - objašnjava ruski akademik Aleksej Arbatov, ekspert za oružje.

Već sada je glavna trka u vojnim budžetima biti između Amerike i Kine. Zbog toga i vojni analitičari govore o "trouglu velesila" - SAD, Rusija i Kina. U Kremlju ne kriju da će nastojati da imaju jaku armiju koja od svakoga može da se odbrani. U vreme "bipolarnog sveta" za treću poziciju među velesilama takmičile su se Francuska i Kina. Raspadom SSSR-a, Amerika je pokazivala svetu svoju hegemoniju. Ali poslednjih desetak godina intenzivno su jačale Rusija i Kina. Vašingtonu smetaju "ponašanje i neposlušnost" Rusije u Evropi i Siriji i Kineza u Južnom kineskom moru. Uzgred rečeno, Kina je poslednji put ratovala protiv Vijetnama 1979.

HAOS U LIBIJI SE NASTAVLJA: Krvavi SUKOB rivalskih grupa oko NAFTNIH polja!

Prognoza američkog profesora Džona Miršajmera, autora teorije "politike realizma", da će u budućnosti sigurno doći do sukoba između SAD i Kine, je nerealna. Sukobi dveju velesila će sigurno dovoditi to trenja, ali ne i atomskog rata, jer bi za obe zemlje to bilo pogubno. Zbog toga u Vašingtonu pomno prate šta rade Kinezi, koje vojne tehnologije razvijaju, kao što to čine i u Pekingu kad je reč o suparnicima.

Američki mediji su brujali o tome da su Kinezi lansirali interkontinentalnu balističku raketu na tečno gorivo DF-5C koja može da u fazi pada razdvoji bojeve glave koje potom nastavljaju put ka svojim ciljevima. Ona može da nosi deset bojevih glava, a domet joj je do 12.000 kilometara. I najnovije kineske rakete DF-41, o kojima se mnogo pisalo kad su prebačene u provinciju Hejluncjan koju od Rusije dele reke Amur i Usura, mogu da nose od 10 do 12 bojevih glava.

Približavanje kineskih raketa ruskoj granici ne znači da će Peking dati komandu za gađanje severnih suseda. Te najnovije rakete imaju zadatak da čuvaju Kinu od eventualnog napada SAD jer mogu da pogode sve delove američke teritorije. Prema proceni eksperata, takvih raketa Kinezi nemaju više od dvadeset. Ali, osim njih, imaju pedesetak starijih raketa DF-5, koje se mogu nazvati "protivameričkim potencijalom Kine", kako kaže Anatolij Hramčihin, moskovski vojni analitičar.

BUDUĆNOST SIRIJE IZMEĐU BORBE VELIKIH SILA: Čiji interes pobeđuje?

Vojno rukovodstvo u Pekingu danas Rusiju ne smatra neprijateljem, pa su glavne snage skoncentrisane na jugozapad te velike zemlje. Peking i Moskva sada imaju odlične odnose, pa su bez osnove tvrdnje onih koji pišu da za Rusiju predstavljaju opasnost i kineske rakete "dunfen-11", čiji je domet 800 kilometara, zatim "dunfen-15", dometa 600 kilometara, kao i "dunfen-16", dometa 1.000 kilometara. Takvih raketa Kinezi imaju oko hiljadu. U ruskom Istočnom vojnom okrugu tri brigade imaju po 12 "iskandera", čiji je domet 480 kilometara.