"Napadamo brzo, žestoko i slatko" Tramp sprema vojni udar, upozorio još jednu zemlju: Hrišćanstvo se suočava sa egzistencijalnom pretnjom

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u subotu da je naredio Pentagonu da započne planiranje potencijalne vojne akcije u Nigeriji, pošto je pojačao svoje optužbe da vlada te zapadnoafričke zemlje ne uspeva da zaustavi progon hrišćana.

Predsednik je takođe upozorio da će "odmah obustaviti svu pomoć Nigeriji."

- Ako vlada Nigerije nastavi da dozvoljava ubijanje hrišćana, SAD će odmah prekinuti svu pomoć Nigeriji i možda će ući u tu sada obeščašćenu zemlju "sa oružjem spremnim za napad", kako bi potpuno uništile islamske teroriste koji čine ta užasna zverstva - napisao je Tramp na društvenim mrežama.

- Ovim naređujem našem Ministarstvu rata da se pripremi za moguću akciju. Ako napadnemo, biće to brzo, žestoko i slatko, baš kao što ti teroristički nasilnici napadaju naše DRAGE hrišćane! - napisao je Tramp, prenosi AP.

Zašto je došlo do ovog upozorenja?

Upozorenje je usledilo nakon što je predsednik Nigerije Bola Ahmed Tinubu ranije u subotu reagovao na Trampovu odluku kojom je dan ranije Nigeriju proglasio "zemljom od posebne zabrinutosti" zbog navodnog neuspeha da obuzda progon hrišćana.

U izjavi na društvenim mrežama, Tinubu je rekao da takva karakterizacija Nigerije kao zemlje netolerantne prema religijama "ne odražava stvarnost."

- Verska sloboda i tolerancija su temelj našeg zajedničkog identiteta i takve će i ostati. Nigerija se protivi verskom progonu i ne podstiče ga. To je zemlja sa ustavnim garancijama za zaštitu građana svih veroispovesti - rekao je Tinubu.

Dan ranije, Tramp je izjavio da se "hrišćanstvo u Nigeriji suočava sa egzistencijalnom pretnjom" i da su za "masovna ubistva odgovorni radikalni islamisti."

Njegov komentar usledio je nekoliko nedelja nakon što je američki senator Ted Kruz pozvao Kongres da proglasi Nigeriju "prekršiocem verskih sloboda" uz tvrdnje o "masovnim ubistvima hrišćana."

Nigerija, sa populacijom od oko 220 miliona stanovnika, gotovo je ravnomerno podeljena između hrišćana i muslimana. Zemlja se već dugo suočava s raznim bezbednosnim izazovima, uključujući ekstremističku grupu Boko Haram, koja nastoji da uspostavi svoju radikalnu verziju islamskog prava i napada i muslimane koje smatra "nedovoljno okrenutim islamu."

Napadi u Nigeriji imaju različite motive - neki su verski i pogađaju i hrišćane i muslimane, dok drugi potiču iz sukoba između poljoprivrednika i stočara zbog nestašice resursa, međusobnog rivalstva, separatističkih pokreta i etničkih sukoba.

Iako su hrišćani često meta, analitičari ističu da su većina žrtava oružanih grupa upravo muslimani, naročito na pretežno muslimanskom severu zemlje, gde se odvija najveći broj napada.

Zvanična reakcija Nigerije

Portparol Ministarstva spoljnih poslova, Kimiebi Ebienfa, ponovio je posvećenost vlade zaštiti svih građana bez obzira na veru.

- Savezna vlada Nigerije nastaviće da brani sve građane, bez obzira na rasu, veru ili uverenja. Kao i Amerika, Nigerija nema drugu opciju osim da slavi različitost koja je naša najveća snaga - rekao je Ebienfa u saopštenju u subotu.

Sjedinjene Države su prvi put 2020. godine stavile Nigeriju na listu zemalja od posebne zabrinutosti zbog, kako je navedeno, "sistematskih kršenja verskih sloboda."

Ta oznaka, koja nije posebno isticala napade na hrišćane, uklonjena je 2023. godine, što su posmatrači protumačili kao pokušaj da se poboljšaju odnosi dve zemlje uoči posete tadašnjeg američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.

Srbija Danas/Associated Press