Napeta tišina u i oko Irana: SAD prebacuju nosač aviona u Persijski zaliv, zemlje regiona upozoravaju na velike posledice u slučaju rata, još nije poznato šta je Tramp odlučio

SAD su nastavile delimično povlačenje osoblja iz najveće američke vojne baze na Bliskom istoku, Al Udeid u Kataru, dok Iran ponovo otvara svoj vazdušni prostor nakon kratkog zatvaranja. Ovi potezi dolaze u trenutku kada predsednik Donald Tramp javno preti vojnom intervencijom kako bi ugušio proteste u Iranu, a ceo region ulazi u novu fazu neizvesnosti.

Američki zvaničnici opisuju povlačenje iz Katara kao preventivnu meru zbog pojačanih tenzija, a američke ambasade u Saudijskoj Arabiji i Kataru pozvale su osoblje i građane da budu oprezniji. Vašington i London su takođe izdali nova upozorenja za putovanja u Izrael, dok nekoliko zemalja savetuje svojim građanima da napuste Iran, među kojima je i Srbija.

Iranski vazdušni prostor je bio zatvoren oko pet sati preko noći u četvrtak, dozvoljavajući samo unapred najavljene civilne letove. Zabrana je ukinuta, a saobraćaj se postepeno vraća u normalu, iako avio-kompanije ostaju oprezne. Na ulicama Teherana, svedoci ukazuju na veliku militarizaciju grada, brojne kontrolne punktove i patrole pripadnika Revolucionarne garde na motociklima.

Antivladin protesti traju već dve nedelje i predstavljaju najveći talas nezadovoljstva u Iranu poslednjih godina, ali su se poslednjih dana primetno stišali. Neki komentatori kažu da su protesti utihnuli ubrzo nakon što je Iran isključio internet. Drugi tvrde da je to rezultat represije bezbednosnih snaga.

Donald Tramp je više puta govorio o hiljadama ubijenih demonstranata i upozoravao da će nasilje otvoriti put američkoj vojnoj intervenciji. Preko društvenih mreža je poručio Irancima da "pomoć stiže" i pozvao ih da preuzmu institucije. U svojim poslednjim izjavama tvrdi da je od svojih izvora saznao da Teheran ne planira masovna pogubljenja i da pogubljenja nisu u toku, što je smanjilo strahove od neposrednog udara i dovelo do pada cena nafte.

Istovremeno, diplomatski kanali rade bez prestanka. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči razgovarao je sa svojim kolegama u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Turskoj, Saudijskoj Arabiji, Kini i Indiji. U razgovoru sa saudijskim ministrom spoljnih poslova, on je naglasio da će Iran odlučno braniti svoje granice, dok je Rijad izrazio zabrinutost zbog posledica moguće eskalacije i važnosti regionalne saradnje. U pismu generalnom sekretaru UN, Teheran je upozorio na terorizam tokom nemira i optužio Sjedinjene Države i Izrael za podsticanje nasilja i mešanje u unutrašnje poslove.

Kina kaže da se protivi upotrebi sile ili pretnji silom i da je spremna da igra konstruktivnu ulogu u smirivanju krize, Indija ističe važnost stabilnosti, a ruski analitičari procenjuju da je talas protesta dostigao vrhunac i da iransko rukovodstvo ostaje pod kontrolom. Regionalni američki partneri Saudijska Arabija, Katar i Oman pojačavaju kontakte sa Vašingtonom i tvrde da bi napad na Iran otvorio period produžene nestabilnosti u Persijskom zalivu.

Turska ističe sopstveno iskustvo sa sirijskim ratom i milionima izbeglica, ali i osetljivost kurdskih područja duž iranske granice. Pakistan beleži povećanje broja svojih građana koji napuštaju Iran i vraćaju se kući, i strahuje od prelivanja pobuna i naoružanih grupa preko granice.

Istovremeno, Sjedinjene Države povećavaju pritisak na Iran kroz svoju migracionu politiku, obustavljajući obradu imigracionih viza za desetine zemalja, uključujući Iran, sa obrazloženjem da žele da spreče dolazak migranata koji opterećuju američki budžet. U pozadini krize ostaje činjenica da je Vašington ranije prebacio nosače aviona iz Sredozemnog mora na Karibe zbog pritiska na Venecuelu i tek sada usmerava grupu nosača aviona "Abraham Linkoln" iz Južnog kineskog mora ka Bliskom istoku.

Na nivou Ujedinjenih nacija, danas se na zahtev američke strane održava sednica Saveta bezbednosti posvećena Iranu. Savet će razmatrati suzbijanje protesta, rizik od regionalne eskalacije i posledice eventualne vojne akcije na svetsku ekonomiju i energetska tržišta, jer skoro petina globalne trgovine naftom prolazi kroz Ormuski moreuz koji kontroliše Iran. Istovremeno, zvanični Teheran pokušava da pokaže da drži situaciju pod kontrolom, a tome svakako idu u prilog veliki provladini skupovi koji su se održali juče.

Izvor: Srbija Danas/Advance