GDE JE "ZVER" Vojnici su ratni brod sakrili u šumi, ali nisu znali da će to ostaviti TRAJNE POSLEDICE

Tokom većeg dela Drugog svetskog rata saveznički bombarderi pokušali su više puta da potope "Tirpic", najveći nemački ratni brod kojeg je britanski ratni premijer nazvao "zver".

Stručnjaci za drveće sastali su se nedavno na godišnjem skupu Evropske geonaučne unije i pokazali zašto bombarderi nisu uspeli da potope nemački brod do kraja 1944.

- Priča je zapisana u godovima drveća - kaže Klaudija Hartl, istraživač Univerziteta Johan Gutenberg u Majncu.

Neverovatni dokaz bitke iz Drugog svetskog rata otkriven je tokom leta 2016, kad je Hartlova povela studente na rutinsko istraživanje šuma oko Kafjorda, jednog od desetine fjordova duž severne obale Norveške.

- Vratili smo se u laboratoriju i izmerili godove drveća. Videli smo da su veoma uski, u nekim slučajevima ih skoro nije bilo u 1945. godini – rekla je Hartl.

Drugim rečima, šuma je bila pogođena ekološkom kataklizmom.

- Naravno, zapitali smo se zašto – priča Hartl.

Istraživači su prvo posumnjali na infestaciju insektima, koje se mogu dogoditi iznenada i imaju ozbiljne posledice, posebno kod tajgi severnih šuma, ali, nije bilo zabeleženih insekata na severu Skandinavije koji bi doveli do ekološkog šoka u sredini 20. veka.

- Tek kad smo razgovarali sa lokalnim naučnikom u Tromsu, povezali smo slučaj sa "Tirpicom" - kaže Skot Sent Džordž, geograf Instituta za okolinu Univerziteta Minesota.

MONSTRUOZNO ubistvo u Indiji: Devojčicu danima mučili i silovali, a zatim ZADAVILI

"Tirpic" i njegova posada od 2.500 članova, kako se ispostavilo, povukla se u vodeni lavirint severne Norveške da se sakrije. U eri pre satelita čak je i "zver" od 250 metara bilo teško pronaći, ali saveznici su uspeli da mu uđu u trag i napad je počeo.

Nemci su, međutim, imali kontraplan - da naprave ogromne količine veštačke magle kako bi sakrili brod i okolinu od očiju iz vazduha.

Ovo je mesto na kom su godovi stupili na scenu.

- Dim je zašao u šume oko fjorda i oštetio obližnje borove i breze, ostavljajući distinktivan i neobičan "otisak" - rekao je Sent Džordž.

Proučavanjem godova - zvanim dendrohronologija, što bukvalno znači "životni vek drveća" - naučnici prate promene u temperaturi, padavinama ili tokovima reka unazad stotine, čak hiljade godina.

Zahvaljujući koncentričnim krugovima pronađenim u drveću iz regiona umerene klime, mogu se datirati zgrade, brodske olupine, muzički instrumenti, ramovi za slike i sve drugo što je napravljeno od takvog drveta.

Drveće u tropskim krajevima raste kontinuirano pa generalno ne proizvodi godove, koji prikazuju rast tokom proleća i leta.

Pokazali ŠTA ZNAJU: Ovako izgledaju velike vojne vežbe kineske mornarice (FOTO)

Hartlova se prošlog leta vratila na mesto bitke da vidi koliko se šteta proširila. Ustanovila je pet lokacija udaljenosti od nekoliko stotina metara do 10 kilometara udaljenosti od fjorda u kojem se sakrio "Tirpic".

Blizu broda, kako se ispostavilo, više od 60% drveća bukvalno nije raslo od 1945. Sva stabla su bila pogođena u određenom stepenu.

Praznine u šumi na kojima su 50-tih bile mladice govore da je hemijska magla takođe pogodila šumu. Na udaljenosti od čak 4 km više od polovine drveća je teško pogođeno, a za pun oporavak trebalo im je čak 8 godina.

Borovi su bili najteže pogođeni.

Veštačka magla je verovatno napravljena od hlorosulfatne kiseline koja, kad se pomeša sa vodom, pravi gustu, belu paru.

Uprkos svojoj vatrenoj moći, "Tirpic" nikad nije video mnogo akcije. U oktobru 1944, nemačka pomorska komanda preselila se u Tromso, gde je služila kao mobilna artiljerijska platforma dok eskadrila od 32 britanska bombardera "Lankaster" nije potopila luku sledećeg meseca.