NAUČNICI RAZVIJAJU MREŽU ZA POTRAGU ZA NLO: Evo koji je plan za pronalaženje vanzemaljaca (VIDEO)
Skaj hab trenutno ima 12 operativnih jedinica
Alternativna svetska mreža za potragu za nepoznatim letećim objektima, koja neće biti povezana sa vladinim organizacijama i razvija je grupa naučnika i stručnjaka za softver, biće sastavljena od senzora koji će registrovati digitalne potpise neobičnih događaja na nebu i centralne baze podataka kojoj će moći da se pristupi preko interneta.
RUSKI NAUČNICI OTKIVAJU: Poznato koliko mogu da prežive čestice korone na različitim površinama
JAPANSKI TEST KOJI OTKRIVA TAJNE PODSVESTI: Uključite maštu, odgovarajte spontano i pronađite odgovore
Novoj mreži će moći da pristupi svako preko interneta i da se priključi potrazi. Zahvaljujući razvoju jeftinih tehnoloških proizvoda, zamišljeno je da korisnici sami mogu da instaliraju senzore i da podatke prenose u zajedničku bazu, koju će moći da koriste istraživači i naučnici iz celog sveta preko softvera otvorenog koda "Skaj hab", piše portal "Spejs".
Kristofer Kogsvel, šef naučnog odseka "Skaj haba", kaže da je rad na toj mreži još u toku.
- Dugo sam bio zainteresovan zašto su neke tehnologije i naučni koncepti lako prihvaćeni u društvu, dok su drugi prokazani. Potraga za nepoznatim letećim objektima ili neobjašnjenim fenomenima nije samo šansa da se napravi nešto interesantno, već i korisno - kaže ovaj doktorand na Nortistern univerzitetu u Bostonu. Dodaje da postoji mnogo izveštaja o letećim objektima koje ne možemo da kategorizujemo, a vredni su proučavanja.
- Skaj hab trenutno ima 12 operativnih jedinica. Većina je u SAD, ali ih ima i u Velikoj Britaniji i Brazilu. Koriste kameru sa širokougaonim objektivom i mikroračunar programiran za mašinsko učenje - objašnjava on.
Prema njegovim rečima, cena jedne ovakve jedinice je od 600 do 1.000 dolara, ali da pokušavaju da je pojeftine, kako bi bila što pristupačnija širem krugu ljudi.
Do sada je "Skaj hab" uspeo da identifikuje neke meteorite, Međunarodnu svemirsku stanicu i slične objekte koji su primećeni na nebu kao NLO.
Kogsvel kaže da fenomenu NLO pristupaju ozbiljno i skeptično, ali da "mora da postoji nešto što je vredno istraživanja, čim je taj fenomen postao široko rasprostranjen".
Robert Šifer, poznati pisac i NLO skeptik kaže da već postoje brojne kamere koje snimaju nebo, kao što su one za posmatranje meteora ili meteoroloških fenomena. Kako tvrdi, te kamere već mogu da snime sve ono što bi nova mreža mogla da "uhvati".
Međutim, i pored toga, fenomen NLO sve je prisutniji, pa je tako u avgustu prošle godine Pentagon objavio da je napravio specijalnu jedinicu za praćenje neobjašnjenih fenomena. Njena misija je da uoči, analizira i katalogizuje neobjašnjive nebeske fenomene koji mogu da predstavljaju opasnost po bezbednost SAD.
Međutim, Skot Miler, profesor vazduhoplovno-kosmičkog inženjerstva na Vičita univerzitetu, ima drugačiji pogled na NLO i neobjašnjene nebeske fenomene.
- Mislim da su mnogi takvi slučajevi u vezi sa tajnim razvojem aviona. Verujem da su najveće kompanije koje rade za vojsku, ali i mnoge druge koje imaju takav cilj, u mogućnosti da veoma brzo razviju prototipove novih letelica - kaže Miler, sugerišući da su mnogi slučajevi NLO zapravo letovi aviona u razvoju i drugih tajnih letelica. Ipak, kako navodi, ima i slučajeva u kojima su primećeni NLO ili drugi neobjašnjeni leteći fenomeni koji se ne mogu pripisati vojnoj industriji.