Ne ide po planu?! Tramp i Netanjahu imaju različite ambicije oko Irana: Neslaganja su navodno sve veća
Generali se retko suočavaju sa direktnom neprijateljskom vatrom, ali 6. marta, komandant izraelskog vazduhoplovstva, general-major Tomer Bar, lično se ukrcao u lovac F-15 i učestvovao u napadu na ciljeve u Iranu.
Potez nije dobro prošao kod svih njegovih kolega. Jedan oficir vazduhoplovstva priznao je da je to bio pomalo rizičan potez, ali je dodao da razume komandanta jer su se izraelske snage godinama pripremale upravo za takav rat, piše "The Economist".
Za izraelske pilote i generale, ovo su posebni dani. Više od dve decenije planirali su i vežbali udare dugog dometa na iranski nuklearni program, ali donedavno nisu mogli da zamisle da takve operacije izvode zajedno sa američkom vojskom. Danas, američki i izraelski oficiri zajedno planiraju operacije i dele ciljeve unutar Irana.
Desetine američkih aviona-tankera pune gorivo izraelskim avionima na putu ka ciljevima misije, a dve vazdušne sile tvrde da su uglavnom uništile iransku protivvazdušnu odbranu i stekle vazdušnu nadmoć.
I politički, barem na prvi pogled, izraelski premijer Benjamin Netanjahu se dobro snalazi. Nakon godina upozoravanja na iransku pretnju, sada konačno ima američkog predsednika koji je spreman da ide do kraja sa njim. Ali kako rat odmiče Izraelci sve više primećuju moguće razlike u strategijama dve zemlje.
Nakon prvih udara 28. februara, u kojima je ubijen vrhovni vođa Irana Ali Hamnei, američke i izraelske snage pokrenule su intenzivan plan napada koji je trajao oko 100 sati. Cilj je bio da se iranskom režimu nanese što veća šteta u prvih nekoliko dana, svesni da Donald Tramp često brzo proglašava pobedu.
Međutim, rat traje duže nego što su neki očekivali. Trampove poruke su često bile nejasne i kontradiktorne. U jednom intervjuu je rekao da je rat „praktično završen“, a samo nekoliko sati kasnije da su „pobedili na mnogo načina, ali ne dovoljno“. Takve izjave se tumače i kao pokušaj smirivanja tržišta potresenih rastom cena energije.
Različiti ciljevi
Na početku sukoba, Vašington i Jerusalim su javno isticali isti cilj - uništenje iranskog nuklearnog i balističkog programa. Ali vremenom se čini da se njihove ambicije mogu razilaziti.
Benjamin Netanjahu otvoreno govori o promeni režima u Iranu, tvrdeći da Izrael želi da stvori uslove u kojima bi „iranski narod mogao sam da odlučuje o svojoj sudbini“.
Tramp, međutim, izgleda više naklonjen scenariju u kojem bi došlo do promena unutar samog režima, dolaskom na vlast kooperativnijeg političara. Iako zahteva „bezuslovnu predaju“ Irana, takođe je nagovestio da bi želeo da ima uticaj na izbor novog vrhovnog vođe, upoređujući to sa političkim promenama u Venecueli.
Izraelski zvaničnici sve više veruju da promena režima nije prioritet za Trampa. Veruju da mu je pitanje kontrole izvoza iranske nafte važnije.
Kina kupuje većinu iranske nafte, i to po sniženim cenama jer ignoriše američke sankcije. Tramp bi trebalo da se sastane sa kineskim predsednikom Si Đinpingom krajem marta, a kontrola nad izvozom energenata iz Irana dala bi mu snažnu pregovaračku prednost.
Sumnje u takvu strategiju dodatno su pojačane nakon što su američki zvaničnici izrazili nezadovoljstvo zbog velikog izraelskog napada na teheranska skladišta goriva 7. marta, što je bio prvi vidljivi znak neslaganja između dve zemlje.
Promena režima u Iranu je za sada malo verovatna dok traje rat. Iako su Iranci poslednjih meseci pokazali hrabrost u protestima protiv vlade, teško je očekivati masovne demonstracije dok padaju bombe. Analitičari u Izraelu procenjuju da bi novi talas protesta mogao da se desi mesecima.
Istovremeno, čak i dok su Izrael i SAD ciljali baze paravojne organizacije Basidž, ključne strukture moći, uključujući Iransku revolucionarnu gardu, ostale su uglavnom netaknute.
Produžavanje rata, upozoravaju izraelski stručnjaci, moglo bi samo da odloži eventualni ustanak, dok Izrael ostaje izložen iranskim raketnim napadima i mogućem širenju sukoba sa Hezbolahom u Libanu.
Benjamin Netanjahu takođe ima na umu unutrašnju politiku. Zaustavljanje borbi bez jasnog rezultata moglo bi mu politički naštetiti, posebno zato što se suočava sa teškom izbornom trkom kasnije ove godine.
Na kraju prethodnog sukoba sa Iranom, 24. juna prošle godine, Netanjahu je tvrdio da je Izrael eliminisao „dve egzistencijalne pretnje“, iranski nuklearni program i njegov raketni arsenal. Samo osam meseci kasnije, iranske rakete ponovo padaju na Izrael.
Kako god da se rat završi, i Tramp i Netanjahu će verovatno proglasiti pobedu. Ali ostaje pitanje da li će moći da ubede svoje glasače u isto, zaključuje "The Economist".
