NOVA CENTRALNA AZIJA: Da li smrt Islama Karimova znači NESTABILNOST za ovaj deo sveta?

Kada govorimo o geopolitici retko spominjemo Centralnu Aziju, mada je reč o izuzetno važnom prostoru koji će u narednim godinama samo dobijati na važnosti.

Kontrola i uticaj nad centralnom Azijom postaće imperativ, jer nekoliko velikih sila pretenduje na ovo područje - uz spomenute tu su još Rusija, SAD, Iran i Turska.

POSLE DUGOGODIŠNJE VLADAVINE: Preminuo predsednik Uzbekistana Islam Karimov

Uzbekistan se sastoji od 12 provincija, jedne autonomne republike (Karakalpakstan) i jednog glavnog grada - Taškenta. Država se graniči sa pet zemalja - Kazahstanom na severu, Tadžikistanom na istoku, Kirgistanom na severoistoku, Avganistanom na jugu i Turkmenistanom na jugozapadu. 

Ono što je bitno istaći je činjenica da je Uzbekistan najmnogoljudnija zemlja centralne Azije.

Uzbekistan je imao izuzetno turbulentnu prošlost. U 19. veku na prostor centralne Azije dolazi carska Rusija. Do 1920. cela centralna Azija nalazila se u ruskim rukama. Iako je ovde u početku bilo otpora boljševicima, Uzbekistan i druge zemlje centralne Azije uskoro su postale deo moćnog SSSR-a. Nakon raspada SSSR-a, Uzbekistan 1.septembra 1991. postaje nezavisna država. 

ERDOGAN: Operacija "Štit Eufrata" je USPELA, očistili smo teroriste!

Kako je to i inače slučaj u većem broju bivših sovjetskih republika, nije teško pogoditi da je uzbekistanski predsednik Islam Karimov prvi i do sada jedini predsednik nezavisne Republike Uzbekistan. Iako Uzbekistan važi za demokratsku državu, procesi su daleko od nekih ozbiljnih standarda. U poslednjih četvrt veka u zemlji nije stvorena opozicija - ni politička ni medijska, a to znači da nije teško izabrati naslednika iz unutrašnjeg kruga.

Karimov je predstavio sebe kao faktora stabilnosti na severnoj granici nestabilnog Avganistana. Sve ovo vreme ostao je na čelu zemlje koja je poprilično bogata - zlatom, naftom i gasom. No, tu su i opasne etničke trzavice koje mogu zemlju, naročito u trenutku kada nestane snažne autoritarne figure, razbiti u paramparčad.

Granice su povlačene proizvoljno od strane sovjetskih vlasti, što se dobro vidi i na današnjoj karti Uzbekistana. Iza tih granica tinjaju etničke i kulturološke razlike koje mogu itekako da se eksploatišu od strane velikih sila, a upravo takav scenarij Uzbekistanu i prijeti jer Zapad, Rusija i Kina se ovdje natječu za utjecaj.

OVAKO IZGLEDA ČASOPIS ISLAMSKE DRŽAVE: Pogledajte kojim rečima počinje svaki tekst (UZNEMIRUJUĆE)

Nakon smrti predsednika, kontrolu nad zemljom preuzima predsednik gornjeg doma parlamenta Nigmatila Juldošev, ali novi izbori moraju da budu održani u roku od tri meseca.

Pretpostavlja se da će se naslednik pojaviti brzo, a ne sluti se da bi to mogao da bude neko od Karimovljevih sinova ili ćerki. Jedno ime koje se spominje je Šavkat Mirzijojev, premijer od 2003. godine. Spominju se takođe i Rustam Azimov, koji vodi finansije, ali i Rustam Inojatov koji vodi moćnu bezbednosnu službu SNB.

Svaka destabilizacija je opasna jer bi mogla biti iskorišćena od strane IS-a koji samo traži trenutak da pokrene svoje operacije na prostoru centralne Azije. Stotine Uzbeka već ratuje na strani IS-a, a na prostoru Uzbekistana od kraja 90-ih deluje grupa IMU (Islamski Pokret Uzbekistana) koji se prošle godine zakleo na lojalnost IS-u.

PUTIN DRŽAVNIČKI: Ne politizujte samit G20!

Kako je geopolitički Karimov sve ove godine uspeo da ostane na vlasti? Vodio je poprilično nesvrstanu politiku - delikatno balansirajući između SAD-a, Rusije, ali i Kine, održavajući političke i ekonomske veze sa sve tri sile. Polako je implementirao tržišne reforme tako da je uzbekistanska ekonomija i dan danas poprilično pod uticajem države. Stanovnici nisu bogati - Uzbekistan nije u stanju da se takmiči sa susednim Kazahstanom, koji je postao jedan od važnijih izvoznika nafte.

TRANSPACIFIČKO PARTNERSTVO: Kina i Kanada razmatraju stvaranje zone slobodne trgovine

Karimova neki smatraju velikim diktatorom, naročito džihadisti jer  je sprovođenje sekularnog pogleda na svet u Uzbekistanu prilično strogo. Godinama je zapravo postalo sve strožeije a naročito nakon 1999. kada su islamisti pokušali atentat na njega. Pojedine organizacije za ljudska prava ističu kako policija i tajne službe ciljaju i obične vernike te su zabilježeni brojni "nestanci".

Otpor prema islamistima mogao bi da eksplodira njihovom velikom pobunom, kao što se dogodilo i u Siriji, ali za takve eskalacije je potrebna je spoljna intervencija, a velike sile mogle bi da se nakon Karimova polakome za idejom da Uzbekistan postane primarno njihov saveznik. Takav scenario mogao bi da zapali i Uzbekistan i celu centralnu Aziju. Ono što je danas Bliski istok to bi sutra, nažalost, mogla da postane centralna Azija, jer će postati ključna za globalnu ekonomiju.

SIRIJA NIJE BOSNA: Evo zašto novi "DEJTON" ne može da zaustavi rat (FOTO)

Sekularni lideri polako odlaze i kuju se opasni planovi. Ako neko odluči da Kina mora da se zaustavi, a njeni ambiciozni trgovinski putevi prema Europi vode kroz centralnu Aziju, ti putevi će goreti, a korišćenje islamističkog ekstremizma pokazalo se vrlo popularnim.