OPSADNO STANJE Neredi u svetu prourzokovali totalni KOLAPS: Aerodrom zatvoren, policijski čas stupio na snagu
Najmanje 54 policajca su povređena, a oko 50 prodavnica i 200 automobila zapaljeno je danas u protestima protiv promena izbornih zakona u Novoj Kaledoniji, francuskoj prekomorskoj teritoriji istočno od Australije, saopštio je francuski Visoki komesar Luj Le Frank.
- Nadam se da ćemo uz pomoć pojačanja koje sam tražio uspeti da održimo kriminalce podalje - rekao je Le Frank za BFMTV.
Ranije danas su snage bezbednosti Nove Kaledonije saopštile da su zatvorile međunarodni aerodrom i uvele policijski čas zbog protesta u prestonici Numea. Protesti traju više nedelja, a postali su nasilni u ponedeljak zbog glasanja u francuskom parlamentu o promenama u ustavu Nove Kaledonije najavljenom za danas, prenosi Rojters.
Proteste je organizovao separatistički pokret "Odbor za koordinaciju terenskih akcija" zbog plana Francuske da proširi pravo glasa u Novoj Kaledoniji na francuske građane koji žive na tom ostrvu više od 10 godina, što je protivno Numeanskom sporazumu iz 1998. godine, prema kojem niko ko se doselio na ostrvo posle te godine nema pravo glasa, prenosi Gardijan.
Francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen, pod čiju nadležnost spada i ostrvo u Pacifiku, napisao je na platformi X da su predložene izmene "moralna dužnost za one koji veruju u demokratiju", ali i da ne treba da stoje na putu ka pokušaju da se postigne širi politički dogovor.
Francuska vlada smatra da je "apsurdno" isključenje jedne petine ljudi iz glasanja, ali separatisti Nove Kaledonije smatraju da bi proširenje glasačkog spiska pogodovalo profrancuskim političarima. Francuski predsednik Emanuel Makron je posetio Novu Kaledoniju prošle godine, kada je izjavio da želi da promenjeni ustav tog ostrva stupi na snagu do početka 2024. godine.
Gardijan navodi da je namera Makrona da učvrsti značaj Francuske u Pacifičkom regionu, gde se Kina i Sjedinjene Američke Države bore za uticaj. Francuska je u sporazumu iz 1998. godine obećala i da će postepeno davati sve više političkih moći Novoj Kaledoniji, zbog čega su od tada održana tri referenduma o nezavisnosti, koju su građani odbili.
Kanaci, pripadnici domorodačkog naroda, ne priznaju rezultate tih referenduma, a Makron je tražio Darmanenu da postigne sporazum sa njima o budućem statusu Nove Kaledonije.
U toj ostrvskoj zemlji živi oko 270.000 ljudi, od kojih su 41 odsto maležani, a oko 24 odsto iz Evrope, uglavnom francuskog porekla.
Tanjug