Novi komandanti Irana prete da ubijaju vlastite generale koji pregovaraju sa SAD

Iranski dugogodišnji vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, kao i veliki broj visokih komandanata Revolucionarne garde, ubijeni su u američko-izraelskim napadima, ali je vladajući sistem zadržao sposobnost funkcionisanja u sukobu koji je počeo 28. februara, prenosi Daily Mail.

Hušang Amirahmadi, osnivač i predsednik Američko-iranskog saveta, rekao je da je, iako je eliminisano oko 150 pripadnika vrha režima, nova generacija mlađih oficira stupila na scenu i "sve više preuzima kontrolu".

Pošto je Hamnei ubijen u jednom od prvih udara u ratu, "vertikalna struktura vlasti" Islamske Republike urušila se u "horizontalnu strukturu", dajući veću vojnu autonomiju tvrdolinijaškim oficirima drugog ranga koji se protive miru.

-Ako su do juče Izrael ili Amerika ubijali te velike generale, od sada me ne bi iznenadilo da neke od tih generala ili nosilaca vlasti eliminišu upravo ti oficiri drugog ranga, koji su de facto preuzeli vlast u svoje ruke, rekao je Amirahmadi.

Američki predsednik je poslednjih dana govorio o "veoma dobrim i produktivnim" razgovorima sa Teheranom, uz nepotvrđene izveštaje da je Vašington predao plan mira u 15 tačaka, koji uključuje demontažu iranskih nuklearnih postrojenja u zamenu za ukidanje sankcija.

Međutim, Islamska Republika je negirala da se odvija mirovni proces, a vojni portparol je insistirao da SAD "pregovaraju same sa sobom", dodajući: "Neko poput nas nikada se neće pomiriti sa nekim poput vas".

Ovo dolazi u trenutku kada je izvršni direktor kompanije Šel izjavio da Evropi već sledećeg meseca preti nestašica goriva ukoliko Ormuski moreuz ostane zatvoren, dok globalna kriza u snabdevanju naftom i gasom već primorava delove Azije da smanjuju potrošnju energije, stvarajući "talasni efekat" koji će se uskoro proširiti ka zapadu

Struktura vlasti u islamskom režimu oduvek je bila relativno decentralizovana, objasnio je Amirahmadi, navodeći da svakom od 31 iranske provincije upravljaju sopstveni zvaničnici Islamske revolucionarne garde (IRGC).

Ali sada kada su Hamnei i većina njegovih generala ubijeni, "ova decentralizovana politička struktura je proširena, a moć, posebno u vojsci, je široko raspodeljena", gde je svaki oficir na svojoj teritoriji zadužen za naređivanje odmazdnih udara.

Figure establišmenta iz starog poretka pod bivšim ajatolahom su i dalje prisutne, ali nemaju stvarnu moć nad regionalnim pukovnicima nižeg ranga, pokrenutim ratom.

Kada je Tramp objavio da se odvija mirovni proces, preostali zvaničnici su odmah negirali da se razgovori vode, "jer se ovi ljudi veoma plaše mlađih revolucionarnih oficira koji su uzeli teren u svoje ruke".

Izrael i Iran nastavili su razmenu udara sinoć, a IDF je saopštio da je napao dva ključna mesta koja se koriste za razvoj krstarećih raketa dugog dometa u glavnom gradu Teheranu.

U Libanu, u izraelskim udarima u sredu je ubijeno najmanje šest ljudi u oblasti južnog Sidona, a ministarstvo zdravlja je saopštilo da su četiri osobe poginule u „izraelskom neprijateljskom napadu“ na grad Adlun, a još dve u stanu u izbegličkom kampu Mie Mie.

Šef najvećeg svetskog menadžera imovine upozorio je da se svet suočava sa "oštrom i strmom recesijom" sa godinama cena nafte od 150 dolara po barelu, uz "duboke ekonomske implikacije" zbog rata u Iranu.

Zatvaranje kanala Persijskog zaliva, kojim se transportuje oko petine svetskih zaliha gasa i sirove nafte, podiglo je cene sirove nafte marke Brent na najviši nivo u skoro četiri godine - u jednom trenutku dostignuvši skoro 120 dolara po barelu.

Šef kompanije Blekrok, Lari Fink, rekao je da je prerano za određivanje ishoda sukoba, ali je za BBC rekao da postoje dva moguća scenarija. Ako se sukob uskoro završi, cene nafte bi se mogle vratiti na nivo pre sukoba, na oko 70 dolara.

Ali ako se rat produži ili ako dođe do prekida egzistencije, a "Iran ipak ostane pretnja, pretnja trgovini, pretnja Ormuskom moreuzu, pretnja ovoj mirnoj koegzistenciji regiona Zalivskog saveta za saradnju, onda bih tvrdio da bismo mogli imati godine sa cenama nafte iznad 100 dolara, bliže 150 dolara, što ima duboke implikacije po ekonomiju".

Iako Tramp možda želi da deeskalira sukob kako bi stabilizovao cene energije, cene se i dalje kreću oko 100 dolara, jer tržišta sve više nisu uverena da će se rat uskoro završiti.

"Imaćemo globalnu recesiju", tvrdio je Fink kada su ga pitali šta će se desiti ako nafta ostane na 150 dolara po barelu dok se kriza na Bliskom istoku produbljuje.

Sa nestašicom goriva koja se nazire, Vael Savan je upozorio da će evropske vlade možda morati hitno da smanje potražnju za energijom, što je mera koja nije preduzeta od krize 2022. godine usred ruske invazije na Ukrajinu.