Tramp ima jasnu poruku za Iran nakon današnjih napada: "Nadam se da neće biti daljih ispada mržnje" (FOTO/VIDEO)

Nazvao je napad "veoma slabim odgovorom"koji su Sjedinjene Države "očekivale“ i "vrlo efikasno odbile".

- Ispaljeno je 14 raketa – 13 je oboreno, a 1 je "puštena" jer je išla u pravcu koji nije predstavljao pretnju“, dodao je.

- Zadovoljstvo mi je da mogu da izvestim da NIJEDAN Amerikanac nije povređen i da je pričinjena minimalna šteta."

Dodao je: "Najvažnije, ispucali su sve iz svog ‘sistema’, i nadam se da neće biti daljih ISPADA MRŽNJE."

- Zahvaljujem Iranu što nam je dao rano upozorenje, što je omogućilo da niko ne strada i niko ne bude povređen."

- Možda Iran sada može da krene putem mira i harmonije u regionu, a ja ću s oduševljenjem ohrabriti Izrael da učini isto."

Portparol katarskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da vlada smatra iranski napad „iznenađenjem“.

Prema saopštenju katarskog ministarstva odbrane, Iran je ispalio sedam raketa na američku bazu, nakon čega je usledio drugi talas od još 12 raketa.

Navode da je 11 raketa iz drugog talasa uspešno presretnuto.

Ministarstvo unutrašnjih poslova dodaje da su neki odlomci pali u stambenim zonama, ali da nema informacija o žrtvama.

Prethodno su izraelske snage gađale ciljeve i u centralnom Iranu, uništivši lansere raketa za koje vojska tvrdi da su bili pripremljeni za ispaljivanje ka teritoriji Izraela, javlja Tanjug.

Istovremeno, dopisnik američkog Foks Njuza preneo je da su napadi izvedeni neposredno nakon iranskog napada na američke vojne baze u Kataru i Iraku.    

U međuvremenu, Visoki zvaničnik Bele kuće izjavio je da i Bela kuća i Pentagon pažljivo prate sve pretnje usmerene ka bazi Al Udejd, koja predstavlja najveću američku vojnu bazu na Bliskom istoku.

Više eksplozija čulo se iznad katarske prestonice Dohe, izjavio je za Rojters jedan očevidac, dok je iranska novinska agencija Tasnim potvrdila da je Iran pokrenuo raketnu operaciju pod nazivom "Najava pobede" protiv američkih vojnih baza u Iraku i Kataru.

U saopštenju Iranske revolucionarne garde (IRGC), jasno je poručeno da Iran neće ostati nem na bilo kakvo narušavanje njegovog teritorijalnog integriteta:

- Poruka Irana Beloj kući i njenim saveznicima je jasna i nedvosmislena. Iran ni pod kojim uslovima neće ostaviti bez odgovora nijedan napad na svoj teritorijalni integritet, suverenitet i nacionalnu bezbednost - navodi se. 

Novinska agencija Rojters sada izveštava da je glavna preostala američka baza na severoistoku Sirije mobilisana za moguće napade.

Pozivajući se na sirijski bezbednosni izvor, baza - poznata kao Kasrak, jedna od dve baze u tom području - je u punoj pripravnosti.

Kuvajt i Irak su zatvorili svoj vazdušni prostor zbog iranskog napada, javili su državni mediji u obema zemljama, pridruživši se Kataru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinu koji su već preduzeli istu meru, piše Njujork tajms.

Broj projektila koje je Iran upotrebio za napad na vazdušnu bazu Al Udeid u Kataru bio je jednak broju bombi koje su Sjedinjene Američke Države iskoristile za napad na iranska nuklearna postrojenja, saopštilo je sekretarijat Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana.

Bela kuća i američko ministarstvo odbrane „pažljivo prate“ moguće pretnje po vojnu bazu al Udeid u Kataru.

To je izjavio visoki zvaničnik Bele kuće, nakon što je iranski raketni napad ciljao američku vojnu bazu u toj zemlji.

Katar je saopštio da zadržava pravo da direktno odgovori i u skladu sa međunarodnim pravom.

Takođe je saopšteno da nema žrtava u američkoj vojnoj bazi Al Udeid u Dohi, nakon iranskog napada na taj objekat.

Katar je saopštio da je njegova protivvazdušna odbrana presrela raketni napad.

„Uvereni smo da je katarska protivvazdušna odbrana sprečila napad i uspešno presrela iranske rakete“, navodi se u katarskom saopštenju.

Ministarstvo odbrane je dodalo: „Zahvaljujući Bogu, budnosti oružanih snaga i preduzetim merama predostrožnosti, incident nije rezultirao smrtnim slučajevima ili povredama.“

Vazdušni prostor i teritorija zemlje su „bezbedni“, takođe je saopštilo ministarstvo.

Američki predsednik Donald Trmp se trenutno nalazi u Sobi za krizne situacije zajedno s ministrom odbrane.

Iran je lansirao projektile na Katar, javlja Disclose.tv.

Kako javlja Haaretz, pozivajući se na izraelske zvaničnike, lansirano je šest projektila na bazu u Kataru, kao i jedan na američku bazu u Iraku.

Svedoci su za Rojters rekli da su se u prestonici Katara Dohi čule eksplozije.

SAD su navele da je to upozorenje izdato "iz predostrožnosti", dok je Katar poručio da ta preporuka ne odražava stvarnu situaciju. Međutim, katarske vlasti sada su privremeno zatvorile svoj vazdušni prostor, što je potvrdilo njihovo Ministarstvo spoljnih poslova.

Dodali su da je ova mera doneta radi bezbednosti stanovnika i turista.

Američki predsednik Donald Tramp uputio je poruku na svojoj platformi Truth Social, upozorivši globalne aktere da ne podižu cene nafte u trenutku kada Bliski istok ključa zbog američkih napada na iranska nuklearna postrojenja.

- Svi, ne dižite cene nafte. Gledam vas! Radite u korist neprijatelju. Nemojte to raditi! - napisao je Tramp velikim slovima, sugerišući da bi rast cena energenata mogao da koristi Iranu i dodatno destabilizuje situaciju.

Jedan od njih, koji je govorio za Rojters pod uslovom anonimnosti, rekao je da bi iranski napad mogao da usledi u sledećih dan ili dva.

Napetosti su dodatno porasle nakon što su SAD tokom vikenda bombardovale iranska nuklearna postrojenja, a Iran zapretio odmazdom.

Kako piše Rojters, počelo je odbrojavanje među iranskim imamima koji traže naslednika aktuelnog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.

Hamnei, koji ima 86 godina, redovno se informiše o razgovorima, javljaju iranski izvori koji su tražili anonimnost zbog osetljive prirode teme.

Hasan Homeini, koji je blizak reformističkom taboru i zalaže se za ublažavanje društvenih i političkih ograničenja, ipak uživa poštovanje među višim sveštenstvom i Revolucionarnom gardom zbog svog porekla, dodaju izvori.

U javnoj poruci podrške Hamneiju, objavljenoj u subotu nekoliko sati pre američkog bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja, rekao je:

- Ovaj mali i neznatni sluga iranskog naroda ponovo izražava spremnost da s ponosom bude prisutan na svakom frontu ili mestu gde vi smatrate da je potrebno.

- Mi smo to uradili i pre nego što su operacije počele, ali i trenutno prilagođavamo mere i u veoma smo bliskim i konstruktivnim konsultacijama sa našim partnerima", kazao je zvaničnik, dodajući da je ta tema juče razmotrena sa Velikom Britanijom i Francuskom, preneo je Rojters.   

Sjedinjene Američke Države su u operaciji "Ponoćni čekić" bombardovale tri iranska nuklearna postrojenja, Fordo, Netanz i postrojenje u Isfahanu.    

Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je  juče, nakon telefonskog razgovora sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, da Sjedinjene Američke Države "moraju da dobiju odgovor na svoju agresiju".

Iranski televizijski komentator upozorio je navodno da bi čak 50.000 američkih vojnika moglo biti poslato kući u kovčezima, dok ekstremističke frakcije zahtevaju hitnu osvetu.

Procene govore da se trenutno oko 40.000 američkih vojnika nalazi raspoređeno u regionu, u vojnim bazama i na ratnim brodovima.

SAD imaju stalno prisustvo u više zemalja Bliskog istoka, uključujući Bahrein, Egipat, Irak, Jordan, Kuvajt, Katar, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate.

Američka ambasada u Kataru poslala je poruku državljanima u toj arapskoj zemlji u kojoj im preporučuje da "potraže sklonište na mestu na kojem se nalaze" do daljeg obaveštenja.

Skaj njuz prenosi da se u poruci navodi da je preporuka izdata "iz velike opreznosti", ali se ne navode bilo kakve dodatne informacije.

Britanski Indipendent prenosi medijske izveštaje da bi Iran sada mogao da u SAD aktivira svoje špijune.

Više o tome pročitajte OVDE.

Stanovnici pojedinih delova Teherana prijavili su nestanke struje nakon izraelskih napada na glavni grad.

Iranska državna elektroenergetska kompanija Tavanir objavila je da su nakon napada bez električne energije ostale dve severne četvrti Teherana, ali da se radi na rešavanju problema što je brže moguće.

U međuvremenu, iranska državna televizija potvrdila je da u nekim delovima glavnog grada dolazi do privremenih prekida u snabdevanju električnom energijom.

Zamenik italijanskog premijera i ministar spoljnih poslova Antonio Tajani izjavio je danas da je tokom telefonskog razgovora sa iranskim kolegom Abasom Arakčijem zatražio od Teherana da ne zatvara Ormuski moreuz nakon američkih napada na iranske nuklearne objekte.

- Izrazio sam zabrinutost i zatražio da se ne interveniše zatvaranjem Ormuza, što bi moglo da nanese ogromnu štetu ekonomiji, pre svega iranskoj, ali i ekonomijama svih drugih zemalja, uključujući i Kinu - rekao je Tajani na marginama sastanka Saveta za spoljne poslove EU u Briselu, prenosi Ansa.

Tajani je, takođe, danas razgovarao telefonom sa svojim izraelskim kolegom Gideonom Sarom.

- Čini mi se da sam dobio veliku pažnju iranske strane za italijanske predloge i sugestije - rekao je Tajani novinarima odgovarajući na pitanje o razgovorima sa Arakčijem i Sarom.

Kako je naveo, zatražio je garancije za Italijane u Iranu, garancije za bezbednost italijanske ambasade, koja je i dalje otvorena, za razliku od ambasada drugih zemalja članica EU.

- Ovo je još jedno pitanje od velike važnosti za nas i preporučio sam deeskalaciju. Naišao sam na pažljive sagovornike - rekao je Tajani.

Istakao je da je podstakao "obnavljanje dijaloga Teherana sa Sjedinjenim Američkim Državama na direktan način".    

Kina poziva na veće međunarodne napore za deeskalaciju dok Iran planira da zatvori Ormuski moreuz, rekao je danas portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Guo Điakun, navodeći da je u zajedničkom interesu međunarodne zajednice da se održi bezbednost i stabilnost u Persijskom zalivu i okolnim vodama.

Điakun je ukazao da su Persijski zaliv i okolne vode važne međunarodne trgovinske rute za transport nafte, gasa i robe nakon što je iranski parlament podržao zatvaranje Ormuskog moreuza, prenela je Čajna dejli.

Điakun je istakao da Kina takođe poziva na sprečavanje većeg uticaja regionalnih previranja na globalni ekonomski razvoj.

Iranska televizija Pres TV objavila je u nedelju da Vrhovnom savetu za nacionalnu bezbednost Irana predstoji donošenje konačne odluke o tome da li će zatvoriti moreuz, nakon što je parlament podržao tu meru.

Oko 20 odsto globalne potražnje za naftom i gasom prolazi kroz ovaj kanal.

Navodno je sirijska vojska presrela raketu koju je Iran ispalio s ciljem da pogodi američke snage u vojnoj bazi Kasrak (Al-Hasaka, u severoistočnoj Siriji), koja ima najdužu pistu koju su Sjedinjene Države izgradile u Siriji.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je danas da Rusija ulaže napore da pomogne iranskom narodu u rešavanju situacije na Bliskom istoku.

Celu vest možete pročitati OVDE.

Američka vojna baza u Siriji bila je meta napada, piše agencija Mehr, pozivajući se na izvor.

Skaj njuz prenosi da je ponovo pogođeno iransko nuklearno postrojenje Fordo, a ovog puta napad je izvela izraelska ratna avijacija.

Portparol vlasti iranske pokrajine Homs potvrdio je za agenciju Tasnim da je Fordo opet pogođen.

 Više o ovom napadu možete pročitati OVDE.

Na društvenim mrežama se pojavio snimak ulaza u zloglasni zatvor Evin, u kojem se nalaze protivnici iranskih vlasti, koji su Izraelske odbrambene snage (IDF) raznele kako bi politički disidenti pobegli odatle.

Napad je potvrdio Izraelski vojni radio.

Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Saar objavio je "Živela sloboda" na španskom jeziku uz video snimak napada na mreži X.

- Upozoravali smo Iran iznova i iznova: prestanite da napadate civile! 

Oni su nastavili, uključujući i jutros. Naš odgovor: Viva la libertad, carajo!“

Inače, u pitanju je snimak ulaza u zloglasni zatvor Evin, u kojem se nalaze protivnici iranskih vlasti, koji su Izraelske odbrambene snage (IDF) raznele kako bi politički disidenti pobegli odatle.

Amerika je bombardovala Iran, gađajući tri postrojenja za obogaćivanje uranijuma, i tako se direktno uključila u sukob na strani Izraela, a nakon ove operacije oglasio se i Kremlj.

Šta Rusija misli o celoj situaciji i da li planira da pomogne Iranu pročitajte u odvojenoj vesti OVDE.

Novinska agencija od neimenovanog visokog izvora iz Irana saznaje da Hamnei u tom pismu traži pomoć od Putina.

- Iran nije baš impresioniran dosadašnjom podrškom iz Rusije i zemlja želi da Putin učini više u pružanju podrške njoj protiv Izraela i SAD - kazao je izvor britanske agencije.

Izvori agencije nisu objasnili kakvu to pomoć Teheran traži od Putina.

Podseća se da je Rusija, kao dugogodišnji saveznik Irana i stalna članica Saveta bezbednosti sa pravom veta, odigrala ulogu u nuklearnim pregovorima Teherana sa Zapadom i bila potpisnica tog sporazuma koji je Amerika napustila tokom prvog mandata predsednika Donalda Trampa 2018. godine.

Putin se nudio i da posreduje u najnovijem sukobu SAD i Irana.

Rafael Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju, pozvao je na prekid vatre u Iranu kako bi inspektori te agencije UN mogli da obiđu nuklearna postrojenja te zemlje.

On je to naveo u izjavi pred odborom guvernera IAEA u Beču.

Izraelska vojska je saopštila da su njene vazduhoplovne snage započele "seriju udara na vojne mete u Teheranu".

BBC prenosi navode iranskih medija da se eksplozije čuju Teheranu.

Pojavio se i video snimak ogromnog oblaka dima koji se diže iznad grada uz navode da je pogođeno samo "srce" prestonice Irana.

Skaj njuz prenosi da je Izrael istovremeno raketama napao grad Karadž na severu Irana.

Prema prvim informacijama, koje još uvek nisu zvanične, pogođena je elektrana u Ašdodu, gradu na jugu Izraela.

Spasilačke ekipe poslate su u taj deo kako bi ispitale situaciju, javlja "Times of Israel".

Na navodnim snimcima koji se šire društvenim mrežama vidi se dim koji se diže u vazduh nakon udara na elektranu.

Sirene za vazdušnu opasnost čuju se u celoj zemlji.

Više o tome OVDE.

Izraelska vojska (IDF) je saopštila da je jutros završila niz udara sa preko 15 borbenih aviona u oblasti Kermanšaha, ciljajući iranske položaje za lansiranje balističkih raketa.

U saopštenju se navodi da je u udarima uništeno nekoliko skladišta i lansirnih lokacija za balističke rakete koje su bile usmerene ka Izraelu, prenosi Tajms of Izrael.

Izraelska vojska je u odvojenom saopštenju jutros potvrdila da je oborena bespilotna letelica izraelskog vazduhoplovstva iznad područja Horamabada u zapadnom Iranu, nakon izveštaja iranskih medija.

- Tokom operativnih aktivnosti, bespilotna letelica Ratnog vazduhoplovstva je oborena u Iranu. Nema straha od curenja informacija“, navodi se u saopštenju.

Iranski mediji su ranije javili da je dron modela Hermes, navodi izraelski portal.

Britasnki Indipendent prenosi medijske izveštaje da bi Iran sada mogao da u SAD aktivira svoje špijune.

Podseća se na informacije CBC njuza od 19. juna, dan pre američkog napada na iranska nuklearna postrojenja, da je Keš Patel, direktor Federalnog istražnog biroa (FBI) pojačao operacije nadzora potencijalnih agenata "spavača" povezanih sa Hezbolahom, organizacijom koja se u Americi vodi kao teroristička i koja ima podršku Irana.

Odnosi s javnošću Revolucionarne garde provincije Lorestan obavili su da je jutros napredni izviđački dron tipa Hermes srušen u Horambadu.

Prema saopštenju, dron je otkrila i oborila protivvazdušna obrana Islamske revolucionarne garde (IRGC).

U saopštenju se izraelski dron naziva delom "režima uzurpatora", a na kraju se dodaje "Bićete poniženi".

Dok svet iščekuje najavljenu iransku odmazdu za američke napade na nuklearna postrojenja kao i reakciju vrhovnog vođe čiji savetnici najavljuju odgovor, vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei izjavio je da je izraelsko bombardovanje pokrenuto 13. juna, bilo velika greška i veliki zločin.

- Cionistički neprijatelj napravio je veliku grešku, počinio je veliki zločin - mora biti kažnjen i upravo sada je kažnjen; tačnije upravo sada se kažnjava - napisao je Hamnei rano jutros na društvenim mrežama, uz fotografiju na kojoj projektili padaju na izraelski grad, a u pozadini se vidi velika lobanja s Davidovom zvezdom na čelu.

Iran je unapred poslao poruku Donaldu Trampu da će aktivirati prikrivene ćelije unutar SAD-a ako bude napadnut, tvrde izvori za NBC News.

Prema navodima dvojice američkih zvaničnika i osobe upoznate s pretnjom, poruka je Trampu stigla preko posrednika na samitu G7 u Kanadi prošle sedmice, koji je Tramp napustio ranije.

Njegova administracija, kao i sigurnosne službe u velikim američkim gradovima, trenutno su u stanju visoke pripravnosti zbog mogućih napada na američkom tlu.

Izraelska vojska saopštila je da trenutno izvodi vazdušne napade na "vojnu infrastrukturu" u Kermanšahu, na zapadu Irana.

Iranski ambasador u UN optužio je SAD da "vode rat" protiv njegove zemlje pod "apsurdnim izgovorom".

On je to rekao na sednici Saveta bezbednosti UN.

Američki predsednik Donald Tramp je sinoć pomenuo "smenu režima" u Teheranu iako su njegovi najbliži saradnici nakon napada na Iran tvrdili da to nije cilj Vašingtona.

Tramp je upitao "zašto ne bi došlo do smene režima" ako sadašnji režima ne može da "UČINI IRAN PONOVO VELIKIM", aludirajući tako na predizborni slogan "Učinimo Ameriku ponovo velikom" koji mu je pomogao u osvajanju prvog mandata u Beloj kući.

On je poručio da je vazdušnim udarima na "sve nuklearne objekte u Iranu" načinjena "monumentalna šteta", pozivajući se na "satelitske snimke".

- Pravi izraz je da su zbrisani sa lica zemlje - napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Trut soušal i dodao da je akcija bila "Pogodak pravo u metu!!!"

BBC prenosi da su cene nafte u porastu nakon američkih vazdušnih udara na iranska nuklearna postrojenja.

Marko Rubio, državni sekretar SAD, zatražio je od Kine da izvrši pritisak na Teheran kako ne bi zatvorio Ormuski moreuz pošto je iranski parlament juče odobrio taj potez.