NOVI UZLET MONROOVE DOKTRINE: Šta sa sobom donose PROMENE U LATINSKOJ AMERICI?

Najnovije promene u Latinskoj Americi, poput smene brazilske predsednice i dovođenja čoveka na linku CIA Mišela Temera na čelo najmnogoljudnije zemlje tog kontinenta, ekonomske propasti Venecuele, otvaranja Kube prema svetu, dolaska Maurisija Makrija na vlast u Argentini i nedovršenih procesa pomirenja u mnogim državama, diktiraju uslove za intenzivnije američko prisustvo u ovom delu sveta. U istorijskoj perspektivi se pokazalo da je takav razvoj situacije značio razaranja i patnju u većini država kontinenta na kome su državni udari uobičajeni deo političkog folklora. 

Ofanzivom atlantizma u Evroaziji Monroova doktrina je pomalo pala u zaborav. Kreirana u Vašingtonu u prvoj polovini 19. veka sa ciljem projekcije geostrateških interesa SAD u lationameričkom svetu, ona je, međutim, doživela novi procvat u svetlu novih okolnosti u međunarodnoj areni. Latinsku Ameriku je posle gotovo poluvekovnog krvoprolića zahvatila faza relativnog mira i ekonomskog rasta u najvećem broju zemalja, sve do početka globalne ekonomske krize.

Crvena linija, posle koje neće biti povratka je najnovije zaoštravanje odnosa Rusije i Zapada u ukrajinskoj i sirijskoj krizi, i pratećim efektima od kojih su za Latinsku Ameriku najznačajnije niske cene nafte, koje se uporno održavaju na niskom nivou.

Vašington veoma vešto koristi ideološko-identitetske obrasce i karakteristike date sredine za ostvarenje sopstvenih interesa. U drugim delovima sveta, posebno u strateški najvažnijoj Evroaziji, SAD pribegavaju otvorenijim i nasilnijim metodama njihovog ostvarenja. Međutim, u Latinskoj Americi vreme kombinovano sa subverzivnim delatnostima SAD i globalnog finansijskog sistema pod njihovom kontrolom u najvećoj meri odrađuje posao. Društveni procesi tipični za latinoameričke države pomognuti usmeravanjem događaja spolja postepeno revitalizuju "pipke" koje Vašington projektuje novom puzajućom Monroovom doktrinom.

UPRKOS EMBARGU: Putin otvorio novi terminal aerodroma u Volgogradu

Krah ekonomija

Teologija oslobođenja koja predstavlja specifičan rimokatolicizam sa levičarskim karakteristikama često je dovodila do katastrofalnih rezultata u ekonomiji, što su atlantistički stratezi koristili za instaliranje desničarskih režima i ostvarenje sopstvenih interesa kroz privatizaciju, deregulaciju i obilno učešće globalnih finansijskih insitucija.

Atlantizam veoma vešto koristi manjkavosti demokratskog političkog ustrojstva za manipulisanje obespravljenim slojevima u državama Latinske Amerike u svrhu ostvarenja sopstvenih interesa. Tradicija državnih udara, narušavanja kapaciteta demokratskih institucija i pratećih masovnih zločina, karakteristična za ovaj kontinent, uglavnom je izazivala i usmeravala u željenom pravcu CIA.

POLJSKI MINISTAR ODBRANE strahuje od RUSIJE!

Takođe, narko-karteli su nezaobilazan vaninstitucionalni igrač zbog ogromne finansijske moći i uticaja na najšire društvene slojeve, zbog čega im se u ovom trenutku gotovo nemoguće suprotstaviti.

Svemu navedenom dodatno doprinose pad cena strateških sirovina na svetskom tržištu, posebno nafte, bakra i soje, koje predstavljaju oslonac mnogih latinoameričkih ekonomija. Globalne veštački izazvane niske cene nafte pomenutim procesima idu naruku i na dobrom putu su da u potpunosti uruše spoljnopolitičke ambicije zasnovane na multilateralnim konstrukcijama iza kojih stoji Venecuela.

Ideologija bolivarizma, čiji je osnov ekonomski socijalizam sa snažnom rimokatoličkom komponentom, u poslednje dve decenije predstavljala je ključnu pretnju interesima SAD u ovom delu sveta, sa ideološkim epicentrom u Venecueli. Nesumnjive rezultate postignute u oblasti socijalne zaštite i redistributivnih politika uopšte pratila je neefikasna monetarna politika, karakteristična za socijalizam, praćena usmeravanjem prihoda od izvoza nafte u redistribuciju umesto u razvojne komponente ekonomskog sistema. Ovakva ekonomska politika oslonjena na visoku cenu nafte prouzrokovala je galopirajuću inflaciju i potpuni slom ekonomskog sistema zemlje.

IRAN SE VRATIO U MEĐUNARODNU ARENU: Evo šta to znači za ceo svet!

Međutim, uloga Venecuele je bila daleko šira. Na osnovu povlašćenih cena nafte, koje su za države saveznike bile između 40 i 60 odsto jeftinije, kroz organizaciju "Petrokaribe" i druge multilateralne regionalne konstrukcije pružana je podrška susednim zemljama u cilju izvoza bolivarskih tekovina na čitav kontinent. U tom kontekstu treba posmatrati istorijsku posetu predsednika SAD Havani, jer ona proizilazi iz nemogućnosti pružanja energetske pomoći iz Venecuele u obimu koji je neophodan. Ostale zemlje "Caricom-a", razume se, suštinski zavise od budućih odnosa na relaciji Vašington – Havana.

Pad popularnosti predsednice Dilme Rusef, izazvan ekonomskim usporavanjem i političkim tenzijama pretežno izazvanim spolja po uzoru na "obojene revolucije" doveo je do njene smene i instaliranja američkog igrača Mišela Temera na njeno mesto. 

NEMAČKI POLITIČARI ZA RAT: Naoružajte Kijev i produžite sankcije Rusiji

Organizacija Mundijala i Olimpijskih igara kao pokazatelji ekonomskog progresa najveće latinoameričke ekonomije neće biti od prevelikog značaja ukoliko oslonac BRIKS-a u zapadnoj hemisferi ne nađe model da prevaziđe probleme ekonomske prirode i spoljnih uticaja sa kojima se suočava. Sa druge strane, proces pomirenja u Kolumbiji nije daleko odmakao od svog stidljivog starta, a, osim formalnih pitanja administracija Huana Manuela Santosa i pobunjenika iz FARK, nisu uspele da zemlju trasiraju ka trajnom miru.

Cikličnost političkog procesa

U Argentini je peronizmu došao kraj, barem za sada. Od Kristine Kiršner dirigentsku palicu i nimalo bezazlene ekonomske probleme na sebe je preuzeo Maurisio Makri, proatlantistički kandidat desnice. Time je postala upitna dalja saradnja sa Rusijom, pre svega u domenu poljoprivrede i energetike. Koliko-toliko svetla tačka je Čile, koji karakterišu politička stabilnost, visok privredni rast i najviši kreditni rejting u Latinskoj Americi. Međutim, pad cena strateških sirovina i prirodne katastrofe doprinose "problemima u raju". Takođe je veoma važno imati u vidu da su Argentina i Čile države koje, pored onih najmoćnijih, polažu pravo na bogatstva Antarktika, pa su zbog toga od prvorazrednog planetarnog značaja za Vašington.

Teritorijalni spor Gvajane i Venecuele, u čijoj su srži energetski interesi i u koji su uključene vodeće naftne kompanije, kao i spor Bolivije i Čilea oko pristupa pacifičkoj obali, ukazuju da granice iz perioda dekolonizacije ne odražavaju volje naroda i vlada ni na ovom kontinentu. Endemsko siromaštvo na Haitiju, nedovršen proces pomirenja u Gvatemali, kao i unutrašnji bezbednosni izazovi, sa kojima se suočavaju pre svega Meksiko, Honduras, Kolumbija i Venecuela, dodatno ukazuju da su stvari u Latinskoj Americi iznova krenule po zlu.

RUSIJA IMA JOŠ JEDNU BAZU U INOSTRANSTVU: Strateški bombarderi razmešteni u IRANU

Latinska Amerika ima dugu tradiciju nasilnih smena režima, građanskih ratova na ideološkoj podlozi i smena vlasti koje se na ideološkom spektru protežu od krajnje levice do radikalne desnice. Desničarski režimi su uglavnom instalirani uz svesrdnu pomoć Vašingtona i bivali praćeni represijom i zločinima usmerenim ka ideološkim suparnicima oličenim u levičarskim pokretima. Povlačenje levice sa političke scene poslednjih godina, uz gubljenje poluga moći, zlokobno podseća na najmračnije periode u istoriji ovog kontinenta. Cikličnost političkog procesa karakterističnog za Latinsku Ameriku u kome siromašni glasaju za levicu, koja im omogući prelazak u viši socijalni sloj, da bi potom glasali za desnicu, koja ekonomski i politički proces vrati na početak, predstavlja conditio sine qua non političkog života u ovom delu sveta.

Osnovni strateški cilj SAD je da se onemogući suprotstavljanje američkoj globalnoj dominaciji putem multilateralnih oblika saradnje, pre svega okupljanju značajnijeg broja država oko BRIKS (odnosno Brazila), ali i kroz Celac, Caricom i druge oblike saradnje. Nova Monroova doktrina dobija mišiće. Koliko će latinoameričke države tome uspeti da se suprotstave, zavisi od mnogih globalnih faktora koji u ovom momentu nisu do kraja predvidivi.