Od prljavih poslova do korupcijskih skandala: Sve o borbi Gulenovih i Erdoganovih lobi grupa u SAD
Žestoka borba za vlast i opstanak
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i njegova sverastuća vojska lobista zadnjih godinu dana intenzivno radi na tome kako bi uverili američke vlasti da okrenu leđa Erdoganovom bivšem savezniku, a sada gorućem rivalu Fethulahu Gulenu. Ankara optužuje turskog klerika za stajanje iza državnog udara 2016. i traži od Trampove administracije njegovo izručenje.
Pročitajte i:
Istovremeno, turski lobisti su se okomili na mrežu poluprivatnih škola povezanih sa Gulenom kako bi srezali navodne izvore finansiranja za njegov pokret i da bi uspešno privukli pažnju američkih vlasti i javnosti na to pitanje.
Jedan od predstavnika turskih lobističkih napora je advokat Robert Amsterdam, koji je angažovan u oktobru 2015. Prema lobističkoj evidenciji (koja je u SAD, za razliku od EU donekle regulisana) Turska je u zadnjih godinu i po potrošila (službeno) preko 3 miliona dolara u kampanji protiv Gulena, a od toga je 550.000 dolara otišlo na advokatsko društvo Amsterdam i Partneri i njihove partnere.
PUCNJAVA U TURSKOJ: Najmanje četvoro mrtvih na univerzitetu
Gulen je briljantan igrač izjavio je Amsterdam u avgustu 2017. u intervjuu za američke medije Ubrizgao se u sistem koji karakteriše manjak pravne odgovornosti.
Amsterdam je nedavno objavio knjigu o mreži za koju tvrdi da obuhvata oko 170 poluprivatnih škola podržanih američkim poreznim obveznicima koje obuhvataju 70.000 studenata u 29 saveznih država. Istovremeno optužuje turske učitelje u spomenutim školama da vrše finansijske prevare s viza karticama i prebacuju čak 40 odsto prihoda u Gulenov pokret.
Turskom predsedniku Erdoganu OPASNO POZLILO tokom jutarnje molitve u džamiji
Velika pažnja Amsterdama usmerena je na državu Ohajo, gde je njegova kompanija donirala gotovo 50.000 dolara za „Progress Ohio Education“, liberalnu grupu kritički nastrojenu prema poluprivatnim školama u toj državi. Uz to, prošle godine je započela istraga FBI zbog sumnje da su turski radnici u školama proneverili više od 5 miliona dolara od saveznih ugovora i preneli ta sredstva u banku u Turskoj povezanu sa Gulenom.
Osim Amsterdama, Turska je u maju 2017. potpisala 1.7 miliona dolara vredan ugovor sa dugogodišnjom lobističkom grupom „Greenberg Traurig“. Spomenuta kompanija je angažovala grupu „Daschle Group“ bivšeg američkog senatora Tom Dašlea kako bi lobirala u Kongresu i u američkim agencijama u ime Ankare.
Nekoliko dana pre Erdoganove prve posete Beloj kući u maju 2017., Turska je angažovala „Ballard Partners“, kompaniju koju je Tramp koristio za svoje poslovne interese na Floridi pre nego što je postao predsednik. Lobisti na računu Ankare od 125.000 dolara mesečno su uključivali bivšeg Trampovog lobistu Brajana Balarda i bivšeg republikanca Roberta Wekslera. Istog meseca, Ankara je potpisala ugovor vredan 1,1 miliona dolara godišnje sa gigantom u području odnosa s javnošću, kompanijom „Burson Marsteller“.
S druge strane pak, i Gulenove grupe su se aktivirale. Vašingtonska grupa za diplomatiju (bivša Vašingtonska strateška grupa), neprofitna lobistička grupa koju je osnovao Sulejman Turhanogulari (pripadnik pro-Gulenove organizacije „Turkic-American Alliance“) potrošila je od 2016. više od 100.000 dolara kako bi lobirali za "kršenja ljudskih prava i zaštitu slobode govora u Turskoj". Kompanija je prošle godine angažovala „Estopinan Group“, kao i „Gotham Government Relations“, firmu za odnose s javnošću iz Njujorka koja je učestvovala u početnoj fazi Trampove predsedničke kampanje.
GRČKA ZAPRETILA TURSKOJ: Neka samo pipnu jedan santimetar naše teritorije, UNIŠTIĆEMO IH
U junu 2017. Vašingtonska grupa za diplomatiju angažovala je „Sextons Creek“, kompaniju koju vodi Vilijam Smit, koji je bio šef osoblja potpredsednika Majka Pensa kada je ovaj bio član Kongresa. Javni dokumenti ukazuju na to da je kompanija usmerila svoje lobističke aktivnosti (u korist Gulena) prema kancelariji američkog potpredsednika.
S druge strane, nekolicina lokalnih gulenističkih organizacija širom Sjedinjenih Država je angažovano u avgustu i septembru 2017. Vašingtonsku diplomatsku grupu da lobira za "globalna kršenja ljudskih prava, sloboda izražavanja, vladavine prava i nedavnih problema s izbeglicama i imigracijom". Juksel Alp Aslandogan, izvršni direktor Saveza za zajedničke vrednosti, krovne organizacije pro-Gulen grupa, koja je angažovala Vašingtonsku diplomatsku grupu, izrazila je sumnju da će istraga FBI-a pokazati ikakve rezultate.
Haradinaj na stubu srama u Turskoj: Zločinca nazivaju alkoholičarom i rasipnikom
Ono što se obično događa je da istraga FBI-ja uzrokuje senzacionalizam - izjavio je Aslandogan u intervjuu prošle godine. Ali kad se istraga završi bez pronalaženja ikakvog dokaza, to ne uzrokuje nikakvu senzaciju, a šteta je ostala. Ironično, agresivno lobiranje od strane Erdogana izazvalo je probleme za jednog od najmoćnijih potencijalnih saveznika Turske unutar uprave Trampove administracije.
Od avgusta 2016. preko Trampove predsedničke tranzicije, kratkoročni savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin bio je plaćeni lobista za „Inovu BV“, holandsku kompaniju koju vodi turski biznismen Kamil Ekim Alptekin. Alptekin je predsednik Tursko-Američkog Poslovnog Saveta, produžene ruke Ministarstva spoljnih poslova turske vlade.
EU osudila hapšenje turskih državljana na KiM
Flinova firma za konsultantske usluge je dobila 530.000 dolara od firme „Inovo BV“, ali se nije registrovala kao strani agent, sve dok Flin nije bio izbačen iz Bele kuće zbog optužbe vezane za kontakt s ruskim zvaničnicima. „Flynn Intel Group“ je posebno bila zadužena za kreiranje kratkog filma o opasnostima koje Gulen navodno predstavlja demokratiji. Flin je takođe objavio članak u "The Hill" novinama na dan izbora tvrdeći da je Gulen "radikalni islamista" i da mu Sjedinjene Države "ne bi trebale pružiti sigurno utočište". Flinovo lobiranje za turske interese je kulminiralo 1. decembra 2017. kada se izjasnio krivim za laganje o njegovim vezama s Turskom budući da se tek retroaktivno upisao kao strani lobistički agent.
Mutni poslovi turske vlade su takođe došli do izražaja u decembru 2017. za vreme suđenja u Njujorku tursko-iranskom biznismenu Rezi Zarabu povezanim s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. U interesantnom suđenju, gde su Erdogan i turski vrh predmet rasprave na američkom sudu, Reza Zarab je svedočio kako je dobio naredbu direktno od turskog predsednika da započne trgovinske odnose s Iranom zaobilazeći pritom američke i UN sankcije.
Gulenova zavera na Balkanu: Zločinci Haradinaj i Tači na udaru velikih sila
Američko tužiteljstvo tereti Zaraba da je zajedno s Mehmetom Hakanom Atilom, bivšim zamenikom izvršnog direktora Halkbanke, jedne od najvećih državnih banaka u Turskoj kupovao naftu i gas od Irana koristeći pritom sopstvene kompanije i turske banke.
Tramp je u početku bio pozitivno nastrojen prema Erdoganu i bio je prvi zapadni lider koji ga je pozvao nakon njegove pobede na referendumu u aprilu 2017. koje su turskom predsedniku dale velike ovlasti. No Erdoganova poseta Vašingtonu mesec dana kasnije je bio narušen slikama Erdoganovih telohranitelja koji su fizički brutalno napali nenaoružane pro-kurdske demonstrante.
Turskoj saveznici NATO-a, takođe nije pošlo za rukom da uveri Vašington da zaustavi naoružavanje kurdskih Jedinica narodne zaštite (YPG) i Sirijskih demokratskih snaga (SDF), koje Ankara smatra terorističkom grupom. I upravo su se na tom pitanju odnosi Bele kuće i Ankare srozali do neprepoznatljivog stepena.
KAMEN TEMELJAC: Putin i Erdogan svečano otvorili gradilište nuklearke Akuju (VIDEO)
Kao što možemo videti, turske lobističke aktivnosti u Vašingtonu su vrlo intenzivne. To ne iznenađuje budući da je Ankara važna članica NATO-a i strateški partner SAD-a na Bliskom istoku. No istovremeno se može primetiti sva kompleksnost lobističkog procesa. Naime, dok u nekim situacijama države lobiraju jedna protiv druge u SAD-u kao što je to bilo u slučaju Hrvatske i Slovenije, Srbije i lažne države Kosova, Grčke i Makedonije, u slučaju Turske vidimo jednu unutrašnju borbu za moć između Erdoganovih, Gulenovih i kurdskih pokreta. Ta neujednačena pozicija turskih interesnih grupa svakako slabi uticaj Turske u spoljnoj politici, koji bi nesumnjivo bio veći kada bi se te iste interesne grupe redefinisale i usmerile na jedinstvene nacionalne interese, a ne na unutrašnji sukob na relaciji Gulen-Erdogan-Kurdi.