"ODJEDNOM SAM BIO OKRUŽEN MRTVIMA, KRV SVUDA, POVREĐENI" Preživeli iz autobusa smrti kod Venecije ispričao sav horor kobne noći
Neki od 15 povređenih su i dalje u izrazito teškom stanju, a neki su ipak bili sposobni da daju iskaz.
Dok se Marko Baković, suprug poginule Antonele Baković koja je stradala u sletanju autobusa s nadvožnjaka nadomak Venecije, na bolničkoj postelji oporavlja od teških povreda koje je zadobio u tom istom autobusu smrti, italijanski istražitelji obilaze pet venecijanskih bolnica u kojima su smešteni preživeli.
Neki od 15 povređenih su i dalje u izrazito teškom stanju, a neki su ipak bili sposobni da daju iskaz, da opišu ono čega se sećaju od utorka uveče u 20 sati kada im se doslovno okrenuo ceo njihov život.
OVO JE HRVATSKI BRAČNI PAR IZ AUTOBUSA SMRTI Antonela poginula u šestom mesecu trudnoće, Marku se bore za život
DEVOJČICA IMALA SAMO GODINU DANA: Mala Šarlot je još jedna žrtva autobusa smrti
LJUDI PADAJU U SMRT Objavljen snimak kad je autobus sleteo sa mosta kod Venecije (VIDEO)
S višestrukim nagnječenjima tela, dok stiska mobilni telefon u ruci koji mu je na bolničkoj postelji trenutno jedini kontakt s porodicom nakon što mu je otac u autobusu smrti izgubio život, Aleksandr Lomakin (38) vrlo emotivno prepričava trenutke užasa i onog što je usledilo.
- S ocem Vasilom sam bio na putovanju, proveli smo prekasan dan u Veneciji i odjednom se sve okrenulo. Čuo sam iznenadni udarac kao da je potres. Pod nogama nam se izmaknulo tlo i našao sam se odjednom okružen mrtvim telima, krv posvuda, povređeni... U padanju sam pokušao da se zaštitim prekrivajući rukama glavu. Udarac je bio presnažan, autobus je padao bez ikakve kontrole nakon što je naglo skrenuo u desno i ne razumem kako je uopšte došlo do nesreće. Čudo je da sam živ – kaže za italijansku La Nuovu Lomakin svestan da će za istražitelje njegovo svedočanstvo biti od velike važnosti, kao i svih ostalih preživelih.
Za očevu smrt saznao je tek nakon 12 sati. Na put u Italiju s ocem je krenuo kako bi oslobodio misli od strahota koje su proživeli u Ukrajini.
- Kamp Hu u Margheri smo odabrali za smeštaj jer smo mogli da provodimo dane na moru i u obilasku jedinstvenog grada na svetu. Psiholog u bolnici je bio prisutan kad su mi saopštili da je otac preminuo. To je vest koja nikako ne može da se "svari", utučen sam. Ono što želim je nakon svega da saznam šta se zapravo dogodilo. Želim da znam ko je odgovoran - suznih je očiju zaključio skrhani Lomakin, ponovivši da svi koji su pretrpeli gubitak moraju da dobiju odgovor na pitanje zašto je do nesreće došlo i zašto je toliko ljudi poginulo.