"Otputovao kao političar, vratio se kao vernik" Američki senator doživeo čudo u manastiru Ostrog: O neverovatnom događaju svedoči knjiga njegove supruge
Iskustvo američkog senatora Vilijama Bila Bara u manastiru Ostrog u Crnoj Gori dovelo je do o duhovnog preobražaja i isceljenja.
Godine 1970, senator Bar iz Ilinoisa preživeo je atentat u kojem je izgubio nogu. Uprkos medicinskim naporima, trpeo je hronične bolove i visoku temperaturu. Jedne noći, počeo je da sanja neobičan san: penjanje ka beloj crkvi u steni, gde ga je dočekivao starac bele kose i brade, koji je isceljivao bolesne dodirom. San se ponavljao, ali senator nije znao o kom mestu se radi.
Bolovi su mu postajali svakodnevna muka, a lekari i pored truda, nisu uspevali da zaustave groznicu i druge simptome koji su se sve češće javljali.
U snu se nalazio na uskoj stazi koja je vodila ka visokoj steni, obavijenoj maglom. Iznad nje, u samom srcu kamene litice, stajala je mala bela crkva, gotovo nestvarna u toj uzvišenoj tišini. Svaki put ga je pred crkvom dočekivao starac duge bele kose i brade, obučen u jednostavnu mantiju, čije prisustvo nije izazivalo strah, već dubok mir.
Starac nije govorio njegovim jezikom, ali ga je savršeno razumeo. Bez reči, rukom mu je pokazivao da pođe za njim, vodeći ga kroz kamene hodnike i tihe odaje crkve, u kojima su ležali bolesnici. Dodirima svojih ruku, starac ih je isceljivao — i oni su ustajali, zahvalni, sa suzama u očima.
- Osećao sam mir koji nikada ranije nisam iskusio. Taj čovek nije bio samo vođa u snu — bio je neko ko je znao sve moje rane, spoljašnje i unutrašnje. Bio je svetac, iako to tada još nisam znao, rekao je kasnije Bar svojoj supruzi Dojni.
Njegova žena, i sama lekarka, nije odmah znala šta da misli. Ipak, kako su se snovi nastavljali — uvek isti, uvek jasni — oboje su shvatili da to nije puka fantazija, već poziv. Sudbinski znak.
Otkrivanje Ostroga i poseta manastiru
Potraga za odgovorima vodila ga je do jednog renomiranog protetičara jugoslovenskog porekla. U njegovoj kancelariji, na zidu, visila je slika — bela crkva u steni, baš kao iz sna.
Proteticar, mu je ispričao o manastiru Ostrog, o moštima sveca i o hiljadama vernika koji dolaze tražeći utehu i ozdravljenje.
Posetio je manastir 1980. godine, zajedno sa grupom pacijenata sa amputiranim ekstremitetima.
Isceljenje u svetinji
Tokom boravka u manastiru, senator je svakodnevno uz veliki fizički napor posećivao Gornji manastir, klečeći pred moštima Svetog Vasilija i moleći se. Bolovi su se postepeno smanjivali, a duhovna snaga rasla. Po povratku u SAD, bolovi su nestali, a Bar je pronašao novu životnu svrhu.
Te 1980. godine, Bar je odlučio da ne okleva. Pridružio se grupi ljudi s amputacijama i krenuo put Crne Gore. Pre posete manastiru postio je, molio se, živeo isposnički i učio molitve na srpskom jeziku.
- Osećao sam kao da me neko vuče naviše, a istovremeno podiže iznutra, zapisano je u knjizi "Plavi golub".
Klečao je pred moštima Svetog Vasilija, danima, u tišini i molitvi. Bolovi su nestajali.
- Posete Gornjem manastiru ne mogu se uporediti ni sa čim na svetu, rekao je kasnije. "Tamo sam pronašao ono što nijedna medicina nije mogla da mi da — smisao i veru."
Po povratku u SAD, Bar se vratio bez bolova, a nekoliko ikona Svetog Vasilija Ostroškog poklonio je svojim najbližima.
- Osetio sam kako mi telo postaje lagano, kao da ga više ne nosim. Moji bolovi su jednostavno iščezli, a u srcu je ostala tišina koju nikada ranije nisam poznavao, navodi Bar u svedočenju koje je prenela njegova supruga.
Svedočanstvo supruge: Knjiga "Plavi golub"
Supruga senatora, dr Dojna Galić Bar, američki psihijatar crnogorskog porekla, zabeležila je ovu priču u svojoj knjizi "Plavi golub". Knjiga je postala svedočanstvo o snazi vere i isceljenju koje prevazilazi granice razuma.
- Moj muž je otputovao kao političar, a vratio se kao vernik. Ostrog mu nije izlečio samo telo, već i dušu, piše Dojna u poglavlju posvećenom njihovoj poseti Crnoj Gori.
Srbija Danas/ona.telegraf.rs
