Ovaj Trampov potez još u novembru otkrio da se sprema zarobljavanje Madura? Pakleni plan kovan dugo, istina isplivala na površinu? (VIDEO)

Označavanje neke organizacije kao terorističke daje američkim organima za sprovođenje zakona i vojnim agencijama znatno šira ovlašćenja za njeno ciljanje i razbijanje.

Poslednjih meseci Sjedinjene Države pojačavale su pritisak na Madura, tvrdeći da je njegova vladavina nelegitimna nakon predsedničkih izbora 2024. godine, koje su mnogi odbacili kao nameštene. Odluka o proglašenju Kartela Sunca stranom terorističkom organizacijom pružila je još jedan alat za dodatno pojačavanje tog pritiska.

"Kad god im neko smeta, proglase ga vođom Kartela Sunca"

Venecuelansko ministarstvo spoljnih poslova tada je „kategorički, čvrsto i apsolutno“ odbacilo američku odluku, nazivajući je „novom i smešnom laži“.

Ministar unutrašnjih poslova i pravosuđa Venecuele Diosdado Kabeljo već dugo taj kartel naziva „izmišljotinom“. Kabeljo, kojeg SAD navode kao jednog od visokorangiranih članova kartela, optužio je američke zvaničnike da taj pojam koriste kao izgovor za napade na one koji im nisu po volji.

"Kad god im neko smeta, proglase ga vođom Kartela Sunca" izjavio je Kabeljo u avgustu.

Postojanje kartela negirao je i kolumbijski predsednik Gustavo Petro, levičarski lider susedne Venecuele. „To je izmišljeni izgovor krajnje desnice za rušenje vlada koje im se ne pokoravaju“, napisao je Petro na mreži X u avgustu.

Izraz se prvi put pojavio početkom 1990-ih

Američki Stejt department, međutim, odlučno tvrdi da Cartel de los Soles ne samo da postoji, već i da je „korumpirao venecuelansku vojsku, obaveštajne službe, zakonodavnu vlast i pravosuđe“. Stručnjaci sa kojima je razgovarao BBC smatraju da je istina negde između.

Izraz Kartel Sunca prvi put se pojavio početkom 1990-ih godina. Skovao ga je venecuelanski tisak nakon optužbi za krijumčarenje droge protiv generala zaduženog za borbu protiv narkotika u Nacionalnoj gardi Venecuele. Naziv se odnosio na oznake u obliku sunca koje generali nose na epoletama kao oznaku čina.

Majk LaSusa, stručnjak za organizovani kriminal u Americi i zamenik direktora za sadržaj u organizaciji Insight Crime, kaže da se taj naziv ubrzo počeo koristiti za sve venecuelanske zvaničnike povezivane sa trgovinom drogom, bez obzira na to da li su zaista bili deo iste organizacije.

Raul Benitez-Manau, stručnjak za organizovani kriminal sa univerziteta UNAM u Meksiku, navodi da su aktivnosti grupe započele krajem 1980-ih i početkom 1990-ih kao odgovor na razvoj situacije u susednoj Kolumbiji, najvećem svetskom proizvođaču kokaina.

Grupa dodatno ojačala u prvim godinama vladavine Čavesa

U to vreme moćni kartel Medeljin bio je razbijen, a velika protivnarkotička ofanziva u Kolumbiji davala je rezultate. Kako su postojeće rute krijumčarenja dolazile pod sve veći pritisak, Kartel Sunca je, tvrdi Benitez-Manau, počeo da nudi alternativne puteve za transport kokaina iz Kolumbije.

Grupa je dodatno ojačala u ranim godinama predsedništva Uga Čavesa, koji je Venecuelom vladao od 1999. do smrti 2013. godine. „Čaves je voleo da izaziva Sjedinjene Države i prekinuo je svu vojnu saradnju između venecuelanske vojske i SAD-a“, objašnjava Benitez-Manau.

Bez nadzora američke Agencije za borbu protiv droge (DEA), „neki venecuelanski oficiri su se osećali slobodnima da posluju sa kriminalcima“, ustvrdio je.

Čavesove simpatije prema levičarskoj gerili

Čavesove simpatije prema kolumbijskoj levičarskoj gerili FARC, koja se u velikoj meri finansirala krijumčarenjem kokaina, takođe su doprinele preusmeravanju dela trgovine drogom kroz Venecuelu. Suočeni sa vojnim pritiskom u Kolumbiji, pripadnici FARC-a prebacili su deo svojih operacija u Venecuelu, uvereni da ih tamošnji predsednik „doživljava kao ideološke saveznike“.

Vesli Tabor, bivši agent DEA-e koji je radio u Venecueli, kaže da je FARC tamo ne samo pronašao „sigurno utočište“, već i da su brojni državni zvaničnici, „od policije na ulici do vojnog vazduhoplovstva“, postali njihovi partneri u krijumčarenju droge.

Zajedno su, tvrdi Tabor, „počeli da preplavljuju SAD stotinama tona kokaina“.

Za razliku od drugih narkomreža, Kartel Sunca nema formalnu strukturu. „Ne radi se o klasičnoj organizaciji, već o sistemu rasprostranjene korupcije“, rekao je LaSusa. Dodaje da je taj sistem dodatno ojačan ekonomskom krizom koja je pogodila Venecuelu tokom vladavine Madura, Čavesovog naslednika.

- Madurov režim ne može bezbednosnim snagama da ponudi pristojne plate i, kako bi zadržao njihovu lojalnost, dopušta im da primaju mito od krijumčara droge - istakao je.

Maduro optužen 2020. godine

Prema Benitez-Manauu, Kartel Sunca čine srednje i niže rangirani oficiri koji kontrolišu ključne ulazne i izlazne tačke u Venecueli, poput aerodroma, jer su upravo oni u najboljoj poziciji da olakšaju protok droge.

Američki zvaničnici, međutim, tvrde da se pipci Kartela Sunca protežu sve do samog vrha Madurove vlasti, uključujući i predsednika.

Američko Ministarstvo pravde je 2020. godine optužilo Madura i još 14 osoba za zaveru sa naoružanim kolumbijskim grupama radi slanja kokaina u Sjedinjene Države. Među imenovanima su bili ministar odbrane Vladimir Padrino i predsednik Vrhovnog suda Venecuele Majkel Moreno.

U optužnici američki tužioci navode da su Kartel Sunca najmanje od 1999. godine vodili i njime upravljali Maduro, ministar unutrašnjih poslova Diosdado Kabeljo, bivši šef vojne obaveštajne službe Hugo Karvahal i bivši general Kliver Alkala.

Progovorili bivši zvaničnici

Kao potporu tim tvrdnjama navode se informacije koje su pružili bivši visoki venecuelanski vojni zvaničnici, uključujući Karvahala i Alkalu.

Liamsi Salasar, bivši šef obezbeđenja Uga Čavesa, još je 2014. godine američkim vlastima dao informacije o Kartelu Sunca. Salasar, koji je uz pomoć DEA-e napustio Venecuelu, tvrdio je da kartel predvodi ministar Kabeljo. Kabeljo je to odbacio, nazvavši optužbe delom „međunarodne zavere“.

Međutim, optužbe bivših venecuelanskih zvaničnika nastavile su da se gomilaju. General Alkala se 2020. godine predao agentima DEA-e nakon sukoba s Madurovom vladom i priznao krivicu za pružanje podrške FARC-u i njihovim operacijama krijumčarenja kokaina.

Početkom ove godine i bivši obaveštajni šef Hugo Karvahal, koji je takođe pobegao iz Venecuele nakon razlaza s Madurom, priznao je krivicu pred američkim sudom za trgovinu drogom i narkoterorizam.

- Tokom godina, on i drugi zvaničnici Kartela Sunca koristili su kokain kao oružje, preplavljujući Njujork i druge američke gradove otrovom - rekao je savezni tužilac tokom suđenja Karvahalu, poznatom pod nadimkom „El Poljo“.

Sjedinjene Države su nedavno povećale nagradu na 50 miliona dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja Madura. Madurova vlada već dugo odbacuje optužbe o trgovini drogom, tvrdeći da je reč o pokušaju SAD-a da opravda njegovo svrgavanje s vlasti.