HRONOLOGIJA PANDEMIJA KROZ ISTORIJU: Svet je bio u KANDŽAMA SMRTI više puta - sada pokušava da se otrgne KORONI (FOTO)

Kroz istoriju sveta, najviše ljudi preminulo je od zaraznih bolesti koje su se širile nesnosnom brzinom. Međutim, ranije su se infekcije sporije širile nego što je to danas slučaj, a razlog je gustina naseljenosti. Istorija delovanja veoma je duga, a prve velike epidemije zabeležene su još u dalekoj prošlosti. 

Atinska kuga usvojen je naziv za epidemiju ove zarazne bolesti koja je izbila u periodu druge godine Peloponeskog rata, u gradu-državi Atini u staroj Grčkoj, dok je grad bio pod opsadom Spartanaca. 

Prema procenama istoričara medicine, od ove bolesti preminula je oko trećina stanovnika grada i okoline. Atinsku kugu deo istoričara koristi za označavanje perioda završetka Zlatnog doba Atine, jer kugu smatrala razlogom koji je doveo do toga da Atina izgubi ne samo peloponeski rat, već i uticaj na ovom prostoru kao dominantne sile među grčkim polisima.

Simptomi: Groznica, oteklo grlo i jezik, crvena koža i oštećenje i promene na tkivima.

Harala je pogotovo Evropom u srednjem veku, odnevši živote 75-200 miliona ljudi, odnosno trećinu tadašnje evropske populacije. Većina naučnika smatra da je Crna smrt bila pandemija kuge, dok neki smatraju da je bio virus sličan eboli. Analiza drevne DNK žrtava bolesti u Evropi je utvrdila da je odgovorni patogen bakterija Yersinia pestis.

Crna smrt nastala je u Kini 1334. godine, da bi se potom polako širila na zapad. 1346. stigla je do Egipta, Sirije i zatim Krima, a 1347. do Konstantinopolja, Sicilije i zatim južne Evrope. 1348. stigla je do Francuske, Holandije, Nemačke i Engelske, a 1349. do Skandinavije i Rusije.

Simptomi: Javljali su se 2 do 5 dana nakon izloženosti bakteriji. Simptomi su počinjali naglo s groznicom i povišenom temperaturom do 41^o C. Otkucaji srca postajali su ubrzani i slabi, a krvni pritisak je neglo padao.

Kuga koja je 1665. i 1666. godine pobila više od četvrtine stanovnika Londona bilo je poslednje veliko izbijanje bubonske kuge u Velikoj Britaniji. Godinu dana je bilo potrebna da se potvrde otkrića iz pogrebne jame za koju se pretpostavljalo da je lokacija gde su pokopane žrtve kuge, a koja se nalazi u Ulici Liverpul.

- Malo ljudi koji budu zaraženi prežive, ali bilo je i takvih slučajeva. Kuga se navodno vrlo lako prenosila s osobe na osobu iako još uvek nismo sigurni kako se to dogodilo - rekla je Vanesa Harding, profesorka istorije sa Univerziteta u Londonu i dodala da su tada bile preduzete sve mere da se ograniči širenje kuge, ali da su najbolje ipak prošli oni koji su pobegli iz Londona.

Simptomi: Pored osetljivih, uvećanih limfnih žlezda, koje mogu da budu i veličine jajeta, simptomi uključuju temperaturu, groznicu, glavobolju, bol u mišićima i umor. Kuga može da zahvati i pluća, izazivajući kašalj, bol u grudima i otežano disanje.

Prva od sedam pandemija kolere u narednih 150 godina izbila je u Rusiji gde je preminulo milion ljudi. Bakterija je preko vode inficirane izmetom i hranom, preneta britanskim vojnicima koji su je potom doneli u Indiju, gde je umrlo milion ljudi. S obzirom na veličinu britanske imperije i aktivnosti njene flote, kolera se proširila na Španiju, Afriku, Indoneziju, Kinu, Japan, Italiju, Nemačku i SAD, gde je preminulo još 150 hiljada ljudi.

Po nekim procenama koleri je tada bilo podložno 3-5 miliona ljudi širom sveta i ona je uzrokovala 28,800–130,000 smrtnih slučajeva godišnje. Iako je trenutno klasifikovana kao pandemična, ona je retka u razvijenom svetu. Deca su uglavnom bila pogođena. Kolera se javljala u vidu epidemije i kao hronične bolesti u pojedinim oblastima. Područja sa trajnim rizikom od bolesti obuhvataju Afriku i jugoistočnu Aziju.  Vakcina protiv kolere je pronađena 1885., ali se pandemija pojavila još nekoliko puta.

Simptomi: Može se ispoljiti blagom, nekomplikovanom epizodom proliva; ili može biti fulminantna, potencijalno smrtonosna bolest. Početni simptomi su obično naglo nastali, bezbolni vodenasti proliv i povraćanje. Posledicom teškog gubitka vode i elektrolita dovodi do jake žeđi, oligurije, grčeva u mišićima, slabosti i značajno oslabljenog turgora kože s upalim očima i nabranom kožom na prstima.

Tokom tri talasa Španske groznice ili Španskog gripa 1918. i 1919, prema procenama stručnjaka umrlo je između 50 i 100 miliona ljudi širom sveta. Direktna poređenja između pandemije tada i ove danas doduše ne funkcionišu: svet tada nije znao od čega ljudi umiru. Virusi kao uzročnici bolesti otkriveni su tek 1933.

Virus je bio smrtonosan jer je imunitet mnogih ljudi bio slab zbog neuhranjenosti izazvanoj ratnim okolnostima. Lek penicilin je pronađen tek 1928, tako da 1918. nije bilo leka kojim bi se zaustavile bakterijske infekcije u oslabljenom organizmu, što je vodilo zapaljenju pluća sa smrtnim ishodom. Hroničari beleže da su se, na primer, ljudi u SAD preko noći razbolevali i umirali izjutra na putu za posao. Kako ocenjuje američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), španska groznica je bila ubitačna i manifestovala se brzim i ozbiljnim oštećenjem pluća.

Simptomi: Nekoliko sati nakon osećanja prvih simptoma, javljali su se ekstremni umor, groznica i glavobolja, a žrtve bi pomodrile. Ponekad bi plava boja postala toliko izražena da je bilo teško odrediti originalnu boju kože pacijenta. Pacijenti bi imali tako snažan kašalj da su neki pokidali čak i svoje trbušne mišiće. Pena i krv su navirali iz usta i nosa. Neki su krvarili i iz ušiju, neki povraćali, a drugi nisu mogli kontrolisati svoje ponašanje

Teški akutni respiratorni sindrom ili SARS (Severe Acute Respiratory Syndrome) je zarazna bolest koja se prvi put promatrala u novembru 2002. godine u kineskoj pokrajini Guangdong, a postala šire aktuelna od početka februara 2003. godine zbog većeg broja obolelih u Hong Kongu, Singapuru, Vijetnamu, Tajvanu i Bangkoku, od kojih su polovina bili zdravstveni radnici koji su brinuli o obolelima. 

Nakon nekoliko meseci istraživanja danas se zna kako je teški akutni respiratorni sindrom etiološki povezan s novim, do sada nepoznatim, Koronavirusom SARS-CoV (SARS-associated Coronavirus). Dokazi SARS-CoV infekcije nađeni su kod obolelih od SARS-a u više zemalja (serološki ili RT-PCR pozitivitet, porast virusa na kulturama).

Simptomi: Iznenadna i brzo rastuća, visoka temperatura (preko 38°C), upala sluznice ždrela s kašljem i promuklošću, otežano disanje, bolovi u mišićima, glavobolja.

Ptičji grip je zarazna bolest ptica koju uzrokuju pojedini sojevi virusa influenzavirus A (neki drugi sojevi tog virusa uzrokuju epidemije čovečijeg gripa). Virus influence izuzetno je varijabilan i podložan stalnim genetičkim promenama (mutacijama i izmeni gena među sojevima) pa se pojavljuje u velikom broju podtipova i sojeva, od kojih samo manji broj dovodi do izražene bolesti kod ptica. Jedan takav patogeni soj (podtip H5N1), je prvi put zabeležen 1997. godine u Hongkongu i od tada se proširio velikim delom Azije i istočne Evrope.

Ukupan broj ptica koje su umrle od gripa ili su usmrćene zbog sprečavanja širenja zaraze procenjuje se na oko 120 miliona.

Simptomi: Inkubacija i simptomi su slični kao kod humanog tipa gripa. Inkubacija kod bolesnika odrasle dobi traje 7 dana, dok je kod dece potrebno 21 dan. Stopa umiranja (letalitet) kod humanog gripa je ispod 0,05%, ukoliko nije u pitanju velika i teška pandemija novim tipom virusa, a kod ptičjeg gripa čak 30 do 70%.

Svinjski grip je visoko zarazna bolest koju uzrokuju različiti sojevi virusa gripa. Zastupljenost ovog oboljenja je visoka među svinjama, ali se samo 1-4% slučajeva završi smrtnim ishodom. Epidemije među svinjama su relativno česte i uglavnom se javljaju u jesen i zimu, pa veliki broj država sprovodi rutinsku vakcinaciju.

Ponekad se infekcija može preneti sa životinje na čoveka, pa se povremeno beleže slučajevi oboljevanja ljudi. Od tri roda virusa gripa (Orthomyxoviridae) endemičnih za ljude, dva su takođe endemična za svinje: virus gripa A i virus gripa B.

Simptomi: Simptomi svinjskog gripa (H1N1) su veoma slični simptomima običnog gripa. U mnogo slučajeva, kod obolelih od svinjskog gripa, kao jedan od simptoma javlja se i proliv (dijareja) i povraćanje, a zabeleženi su i slučajevi upale pluća.

Jedna je od najmanje 30 poznatih virusnih bolesti i jedna od četiri po život opasne karantinske hemoragične groznice, sa velikom smrtnošću obolelih. Kako se virus može zadržati do tri meseca u ejakulatu obolelih ebola se može smatrati i polno prenosivom bolešću.

Ovu opasnu ljudsku bolest prouzrokuju ebolavirusi koji se trenutno razvrstavaju u pet odvojenih vrsta: Zair (EBOV), Sudan (SUDV), Bundibugijo (BDBV), Forest (TAFV) i Reston (RESTV) i  svi su enedemski u Africi, osim soja Restor koji je endemski i u delovima Jugoistočne Azije i Kine. Imunopatogeneza ebola je kompleksna i zahteva ozbiljna istraživanja. Teški oblici bolesti praćeni su brojnim komplikacijama, višestrukim organskim otkazom funkcija i znacima septičkog šoka. Smrtnost se kreće od 55% do 75%, ponekad i više.

Simptomi:  Mučnina, povraćanje, i proliv, zajedno sa smanjenom funkcijom jetre i bubrega. što može dovesti do krvarenja.

Koronavirusna bolest 2019. godine, prepoznatljiva pod skraćenicom kovid 19 ili COVID-19 (Coronavirus disease 2019), zarazna je bolest uzrokovana teškim akutnim respiratornim sindromom virus korona 2 (SARS-CoV-2). Bolest se od 2019. proširila na ceo svet što je dovelo do pandemije virusa korona 2019/20.

Bolest je još uvek neistražena.

Simptomi: Bol u mišićima, stvaranje ispljuvaka i grlobolja. U većini slučajeva dolazi do blagih simptoma. S druge strane, teži simptomi obuhvataju upalu pluća i otkazivanje organa.